Komentar: Napredak za Srbe na Kosovu

Proslonedeljno masovno nasilje upereno protiv starijih Srba u Peci bilo je, prema recima specijalnog izaslanika Mihaela Stajnera, "za svaku osudu, sramno i gnusno".

Napad na grupu ljudi koji su dosli samo da podignu svoje penzije narusio je reputaciju Kosova u svetu i ugrozio napore koje UNMIK, KFOR, predstavnici manjina i mnogi Albanci ulazu u rad na povratku i ostvarivanju multietnicnosti i integracije.

Mada neki tvrde da je napad pokazao da se u polozaju Srba na Kosovu nista nije promenilo na bolje, ovaj incident ipak predstavlja izuzetak.

U nekoliko poslednjih meseci ostvarili smo znacajan napredak u prakticno svakoj oblasti - ali to je trend koji se retko pominje u komentarima lidera Srba na Kosovu. Na primer, u clanku napisanom za IWPR, otac Sava iz Decana nedavno je konstatovao:

"Birokratizovan do letargije i uplasen mogucim sukobom sa albanskim ekstremistima, on (UNMIK) licemerno igorise probleme srpske zajednice i insistira na tome da se misija proglasi uspesnom jos pre nego sto su uspostavljene osnovne institucije jednog demokratskog i slobodnog drustva".

Niko iz UNMIK-a ili medjunarodne zajednice ne moze biti zadovoljan ostvarenim napretkom. Naravno, svi bismo zeleli da brze napredujemo.

Otac Sava dalje pise: "Tri godine posle zavrsetka rata i dolaska UNMIK-a i KFOR-a na Kosovo, kosovski Albanci jos nisu uspeli da pokazu viziju demokartskog drustva za sve gradjane bez obzira na etnicku pripadnost".

Ovo pocinje da se menja. Mada jos nismo ostvarili nasu viziju pluralistickog drustva, neki stariji lideri kosovskih Albanaca preduzimaju korake u tom pravcu. Premijer Bajram Redzepi izjavio je 28.septembra za "Vecernje novosti" da podrzava svojevoljni povratak svih raseljenih lica - sto je proces koji podrzava i UNMIK.

Ipak, istina je da vecina koju cine kosovski Albanci mora vise uciniti za promociju jedne sveobuhvatne vizije za ovaj region. Problemi sa kojima se lokalni Srbi i dalje suocavaju nisu posledica nebrige ili nedelovanja UNMIK-a, vec potrebe da prodje odredjeno vreme da bi se rane zacelile, narocito u onim oblastima u kojima je bilo najvise nasilja 1999.godine.

Odnosi izmedju Albanaca i Srba u istocnom Kosovu znacajno su se popravili posle rata. Ali u oblastima kao sto je region Peci, rad na obnovi multietnicnosti i integracije tek nedavno je postao moguc.

U komentaru oca Save nema mesta za znacajan napredak koji se ostvaruje u gotovo svakoj oblasti zivota. Taj napredak je sporiji nego sto bismo svi zeleli, ali je stvaran, opipljiv i ima dobre izglede za buducnost.

Razmotrimo policiju, pravosudje i bezbednost. U Kosovskoj policijskoj sluzbi, KPS, vec radi 397 Srba. Jos 87 njih ce zavrsiti obuku u decembru. Oni vec patroliraju nekim delovima regiona Pristine, a u nekim oblastima rade zajedno sa albanskim kolegama. Do kraja godine srpska KPS bi trebalo da patrolira i severnom Mitrovicom.

U julu, UNMIK i Ministarstvo pravosudja iz Beograda potpisali su zajednicku izjavu kojom se otvara mogucnost angazovanja veceg broja pravnika srpske nacionalnosti. Na uzem spisku kandidata za 40 novih sudijskih mesta vise od polovine su Srbi.

Od 52 ubistva na Kosovu u prosloj godini samo jedna zrtva je bila Srbin, i to ubistvo nije bilo etnicki motivisano. Jedna Srpkinja je ove nedelje poginula u eksploziji mine u Klokotu, ali jos se ne zna ko stoji iza toga.

I u drugim oblastima stvari su se popravile od prosle godine. UNMIK je na putu da ostvari svoju nameru i do kraja ove godine rasvetli sudbinu priblizno 4.000 nestalih lica iz svih zajednica. Posle proslogodisnjih izbora dvadeset dvoje Srba je dospelo u kosovsku skupstinu. A i srpski univerzitet bi uskoro trebalo da bude legalizovan zakonom koji je u proceduri usvajanja.

Automobili sa jugoslovenskim tablicama mogu se danas bezbedno parkirati peko noci u Pristini. Srpski jezik moze se cuti na ulicama grada. Pre nekoliko nedelja, Stajner je prosetao Ulicom Majke Tereze u centru Pristine sa grupom gradjanski orijentisanih Srpkinja sa severa Kosova. Nije bilo nikakvih incidenata. Stavise, neki od lokalnih stanovnika pozdravljali su ovu grupu na srpskom jeziku.

Sloboda kretanja takodje se poboljsava. Voz sa vezom za Beograd ide od severnog Kosova do Skoplja. UNMIK je Srbima ponudio besplatne registarske tablice, a uskoro bi trebalo da se potpise sporazum sa Beogradom o njihovom priznavanju.

Vecina kontrolnih punktova oko srpskih enklava zamenjena je pokretnim patrolama, a pri tom nije doslo do povecanja broja incidenata.

Pred nama je jos uvek dug put pre nego sto cemo moci da kazemo da smo uspeli u transformisanju Kosova u mesto na kojem svi mogu ziveti u sigurnosti i sa dostojanstvom. Imamo viziju, i to nije pogled kroz naocare sa ruzicastim staklima, kao sto neki tvrde, vec vizija zasnovana na istinskom napretku koji se ostvaruje na terenu.

Sajmon Hejslok je direktor Odeljenja za informisanje javnosti pri UNMIK-u.