Komentar: otrovan pehar

Kada je Kofi Anan nudio mesto specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija na Kosovu, u opisu radnog mesta je sasvim lako moglo stajati: „Osudjeni na neuspeh“. Imacete skoro bozanski status na Kosovu, ali ne i pravu moc: nema vojske, centralne banke, nema ustava i nema prijatelja. Probudicete se sa osecanjem da nas morate odvesti ka demokratiji i konacnom statusu, a otici na spavanje da niste nista postigli.

Kada najzad pocnete da shvatate jedan problem, otkricete da je spisak ostalih problema sa kojima se suocavate sve duzi.

Kada budete odlazili, dr Ibrahim Rugova ce vam dati kamen [njegov uobicajeni pozdravni poklon postovanim posetiocima]. Takodje cete dobiti strip iz nase redakcije i stici ce i ljubazne reci iz Evropske unije (“Visoko cenimo vas doprinos... ”). Ogovarace vas ljudi sa kojima radite i bice puno spekulacija o vasem nasledniku.

Pokusacete da misiju ucinite znacajnijom. Uhvaticete sebe kako ponavljate:“Evropa ne moze zaboraviti Kosovo“ – znajuci da moze i jeste upravo u trenutku dok to izgovarate.

Kada stignete, suocicete se sa fundamentalnom dilemom: poslali su vas da budete kralj, predsednik, premijer, ministar finansija i delilac pravde, ali po vasem dolasku cete shvatiti da niste nista od svega ovoga.

Doci cete sa planom, koji ce vam se ciniti izuzetnim, ali stvarnost na Kosovu znaci da cete se zestoko boriti da ga sprovedete.

Imacete ubistvo negde i svi cemo morati da se bavimo time tokom jedne citave sedmice; neka od elektrana ce stati s radom usled kvara i odjednom cete se pretvoriti u strucnjaka za bojlere; a onda ce Beograd izneti inicijativu u kojoj zahteva po jednog srpskog policajca za svakog pripadnika kosovske srpske manjine.

Reci cete da je jedina vazna stvar implementirati standarde, mada – posle izvesnog vremena – vise necete verovati ni onome sto sami kazete.

Vase velike planove nece razumeti svako. Kada se sretnete sa lokalnim politickim liderima, videcete u njihovim ocima da je citav razgovor – manje, vise – bio uzalud. Pricace o standardima i saradnji. Neko od njih, uz osmeh, ce zatraziti nezavisnost od vas. Otici cete sa razgovora sa osecanjem da niste nista naucili jedni od drugih.

Uhvaticete sebe kako razmisljate:“ Da li je ovo vredno svih tih muka?” Pomislicete na vasu porodicu, prijatelje i laksa zaduzenja koja ste nekada imali. Videcete sve vise siromastva, citati o lokalnom stanovnistvu koje napusta Kosovo i doziveti jos vise kritika. Zazalicete zbog onog dana kada vam je Anan laskao rekavsi da ste najozbiljniji kandidat za ovaj posao.

Medjutim, dva faktora ce vas navesti da prihvatite tu poziciju.

Prvi je ego: posle tolikih godina neko vas je nagradio misijom Ujedinjenih nacija sto znaci da cete svuda biti poznati. Na sastancima evropskih ministara inostranih poslova imacete svoje mesto za predstavljanje izvestaja o Kosovu. Uvece, u nekoj od evropskih prestonica, konobar – koji je igrom slucaja kosovski Albanac – ce vas licno ponuditi picem u znak postovanja.

Drugi razlog je u vezi sa unapredjenjem. Ako ste na ovakvoj poziciji – na celu jedne od misija Ujedinjenih nacija, vi se upisujete u "evropske politicke teskase".

Nakon sto prihvatite posao glavnog administratora Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, zatrazite definiciju vaseg mandata. Cinjenica da ste navodni svemocni prema UN mandatu ne znaci zapravo puno.

Ujedinjene nacije nece biti u stanju da vam daju jasan opis vaseg radnog mesta. Anan ce reci da je to postovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, SB. Birokrate ce vam dati dugacke liste stvari koje ne bi trebalo da radite. Zvanicnici u zapadnim prestonicama ce pricati o standardima. A neke diplomate ce vas upozoriti da nemate puno vremena jer je strpljenje kosovskih Albanaca na izmaku.

U medjuvremenu, desice se dve stvari: rasprava o reformi UNMIK-a i kosovski izbori.

Sa ovim prvim cete se naci u neugodnoj poziciji sefa organizacije koja se menja ili makar ima nameru da se menja.

Potom ce se odrzati izbori, koji ce mesecima paralisati vase napore da odrzite razgovore sa liderima kosovskih Albanaca o standardima i saradnji. Posle izbora, pojacace se pritisak javnosti da se krene brze ka resavanju konacnog statusa Kosova.

Pitajte, medjutim, ma kako cudno se to cinilo, koji je sistem odgovornosti. Odrasli ste u sistemu gde su pravila veoma jednostavna: parlament polaze racune biracima, vlada parlamentu. Takvog sistema nema na Kosovu. Sve ce se ovde raditi u vase ime. Svaki zvanicnik koji donosi neku odluku – donosi je u vase ime.

I najzad – pazite svoja ledja. Nece proci ni sest meseci pre nego sto se desi incident gde cete se morati urgentno angazovati. Ali, vi necete biti posrednik jer ste onoga trenutka kada ste postali glavni administrator takodje postali strana u sukobu.

Veton Suroi je glavni i odgovorni urednik kosovskog dnevnog lista "Koha Ditore".