Komentar: plan decentralizacije: pravi korak napred - za sada

Mnogi Makedonci se osecaju nesigurno zbog predlozenih promena administrativnih granica opstinskih lokalnih samouprava. U zemlji, cije ime jos uvek nije prihvatila medjunarodna zajednica, i koja krajickom oka prati situaciju sa neresenim statusom susednog Kosova, razumljiv je izvestan stepen nervoze. Pa ipak, u nasem poslednjem izvestaju "Makedonija: Uspeh ili propast" (objavljen 3. avgusta), Medjunarodna krizna grupa tvrdi da nema mesta takvim strahovima.

Oni koji tvrde da nova mapa lokalnih samouprava u Makedoniji na neki nacin utvrdjuje etnicke podele u zemlji nisu dovoljno temeljno proucili trenutnu situaciju. Makedonija je nasledila trideset cetiri teritorijalne jedinice lokalne samouprave kada je postala nezavisna 1992. godine. One su 1996. godine podeljene na 123 manje jedinice. U aktuelnom nacrtu zakona se predlaze spajanje nekih od ovih jedinica kako bi Makedonija imala 80 opstinskih teritorijalnih celina.

Proces izmene adminstrativnih linija razgranicenja izmedju opstina ili granica izbornih jedinica je jos uvek podlozan politizaciji i moze dovesti do ozbiljnih sporenja. Pogled na opstinsku mapu Belgije, ili na kongresne distrikte u Sjedinjenim Americkim Drzavama, pokazuje da cak i stare demokratije imaju ozbiljne teskoce u resavanju ovakvih pitanja, pogotovo ako to utice na prava etnickih grupa i manjina u toj oblasti. Stoga nije iznenadjujuce da aktuelni zakonski predlog u Makedoniji ima svoje kriticare.

Ono sto jeste iznenadjujuce je da predlozi, pri pazljivijem razmatranju, ne daju povoda za ozbiljnije kritike, a pogotovo optuzbe da doprinose etnickoj segregaciji. Naravno, tesko dokazati ovakvu varljivu tvrdnju. Ipak, ako pogledate koji je broj opstina, pre i posle predlozenih promena, koje imaju preko devedeset odsto pripadnika jedne etnicke grupe, iznenadjujuce je malo razlika.

Da budemo konkretni, 48 od postojece 123 opstine su vise od devedeset odsto makedonske, 16 opstina su dominantno (preko 90 odsto) albanske, a jedna, Plasnica, je 97 odsto turska. Mada se na ovom spisku nalazi i Kisela Voda, najvece prigradsko naselje Skoplja, ovo su uglavnom prilicno male ruralne opstinske jedinice; u njima zivi oko 37 odsto ukupnog stanovnistva drzave.

Predlozene promene zapravo drasticno smanjuju broj takvih opstina – na 30 od ukupno 80, pri cemu bi 26 opstina bilo pretezno makedonsko (preko 90 odsto), u tri opstine bi zivelo preko 90 odsto Albanaca i Plasnica sa dominantnom turskom vecinom bi ostala nepromenjena; stanovnistvo u tim opstinama bi iznosili 32 odsto od ukupne populacije drzave. U ovom pogledu, makar, predlozene izmene ce stvoriti vise etnicki raznolikih opstina nego sto je to slucaj sada.

Ako krenemo korak dalje, i razmotrimo opstine u kojima jedna od zajednica ima vecinu od preko 50 odsto, celokupna slika je nesto drugacija. Prema novim predlozima, 92 odsto etnickih Makedonaca i 77 odsto etnickih Albanaca bi zivelo u opstinama gde cine vecinu na opstinskom nivou. U ovom trenutku, 91 odsto Makedonaca i 70 odsto Albanaca zive u takvim opstinama. To nije neka velika promena.

Zapravo, velike promene u mapi opstinskih samouprava su izvrsene 1996. godine; ranije 34 opstine su bile u znatno vecoj meri etnicki mesoviti. Prema podacima iz 1994. godine, u cetrnaest takvih opstina je postojala dominantna vecina etnickih Makedonaca (preko 90 odsto), pri cemu, nijedna opstina nije imala takvu vecinu neke druge etnicke grupe. U ovih cetrnaest opstina je zivelo samo 36 odsto ukupnog stanovnistva Makedonije. Osamdeset osam odsto Makedonaca i cetrdeset pet odsto Albanaca su tada ziveli u opstinama gde su imali prostu vecinu. Albanski opozicioni politicari u Makedoniji tvrde da predlozena decentralizacija predstavlja povratak situaciji pre 1996. godine, sto je ocito netacno.

U svakom slucaju, to ne bi trebalo da je uopste vazno. Najveca prakticna posledica cinjenice da jedna etnicka grupa ima vecinu na lokalnom nivou, u opstini, jeste licnost gradonacelnika, odnosno predsednika opstine. Ako treba da budete predsednik opstine u Strugi, najveceg grada u kome ce vecina na opstinskom nivou preci iz makedonskih u albanske ruke, to ocito nije mala stvar.

Druga tacka sporenja je glavni grad Skoplje, cije ce se granice pomeriti kako bi obuhvatile dva susedna pretezno albanska naselja cime bi etnicki Albanci presli magicnu granicu od dvadeset odsto od celokupno stanovnistva Skoplja. To je ocito rezultat politicke odluke da najveca manjina u zemlji stekne bolji status u glavnom gradu. Kao i u svakoj drugoj zemlji, iscrtavanje granice izmedju glavnog grada i unutrasnjosti je tesko politicko pitanje.

Ipak, u svakom slucaju, gde god da ste u Makedoniji, ako pripadate etnickoj grupi koja cini preko dvadeset odsto ukupnog stanovnistva, imacete pravo da se obratite gradskoj vlasti na sopstvenom jeziku, a opstinske vlasti ce imati ista prava po osnovu zakona o decentralizaciji kao i bilo koja druga opstinska samouprava, s tim sto cete imati vecu odgovornost za rad javnih sluzbi, urbano i ruralno planiranje, zastitu okoline, lokalni privredni razvoj, kulturu, lokalne finansije, obrazovanje, socijalne i zdravstvene ustanove. Vas pasos ce ostati isti i niko nece biti prisiljen da se seli iz svoje kuce. Upravo zbog toga, opisati predlozene promene kao "etnicko ciscenje" je ogromno preterivanje i velika uvreda onima za one koji su raseljeni iz svojih domova za vreme balkanskih sukoba posle 1991. godine.

Bilo bi bolje da je vlada bila otvorenija za konsultacije sa opozicionim strankama i sa predsednicima postojecih opstina. Bilo bi bolje da su vlasti posao iscrtavanja opstinskih granica ustupili nezavisnoj ekspertskoj komisiji, u kojoj bi bili i medjunarodni eksperti. Ali, ja ne zelim da budem u poziciji onog Irca iz vica koga je neko pitao kako bi mogao da stigne do odredjenog mesta, a Irac je odgovorio: "Da idem tamo, ne bih krenuo odavde!" Tu smo gde smo i predlozi za decentralizaciju su pravi korak napred - za sada.

Nikolas Vajt je programski direktor za Evropu Medjunarodne krizne grupe.