Kosovski Albanci ne odustaju od svojih 'izgubljenih' imanja

"Bolje je dati svoj zivot za svoju zemlju nego umreti bez hleba". Tako govore mnogi ljudi u kosovskom pogranicnom selu Debelde, koji tvrde da su im oduzeti imovina i izvori prihoda za zivot dogovorom o granicnoj liniji izmedu Jugoslavije i Makedonije koje su dve drzave potpisale u februaru 2001. godine.

Mestani tvrde da su ovim sporazumom, koji je u njihovo ime potpisao Beograd, bez ikakvog ucesca kosovskih Albanaca, ostali bez 350 ari svoje obradive zemlje koji se sada nalaze u Makedoniji. Oni upozoravaju da ce uzeti oruzje protiv makedonskih pripadnika pogranicnih jedinica ukoliko se njihov problem ne resi.

"Ako nas sateraju u corsokak, mi cemo se boriti jer ne zelimo makedonske vojnike na nasoj zemlji", rekao je Hamoi Hasani, staresina ovog sela.

Cinjenica da je dogovor prakticno postignut izmedju Makedonije i Srbije – dominantnog faktora u bivsoj Jugoslaviji – pothranjuje gnev albanskih mestana ovog sela. Mnogi veruju da je Beograd predlozio potpisivanje sporazuma. "Srbi su naveli Makedonce da uzmu nasu zemlju", rekao je Hasani.

Gnev oko pitanja granice takodje su podstakli sve losija socijalna situacija jer je kosovska privreda i dalje u kolapsu sto stanovnike pokrajine lisava prilike za posao i cini ih sve siromasnijima.

Mestani Debeldea tvrde da uzivaju podrsku citavog Kosova. "Iako nemamo dovoljno ljudi i oruzja, mnogi su spremni da nam pomognu", kaze Hasani.

Maleno selo lezi u sumovitom, planinskom kraju, udaljenom samo dva kilometra od Makedonije. Mada u njemu zivi samo oko 500 ljudi, ovo selo je bilo potencijalno zariste sukoba od izbijanja oruzanog sukoba u Makedoniji 2001. godine.

Ubrzo nakon potpisivanja makedonsko-jugoslovenskog sporazuma o razgranicenju izmedju dve drzave, izbili su sukobi u Tanusevcima u Makedoniji, koje se nalazi na samo 200 metara od Debeldea. Albanski gerilci iz Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, napali su makedonske vojnike i policajce, zahtevajuci veca gradjanska prava za brojnu albansku manjinu u Makedoniji. Vlada u Skoplju je tvrdila da se ONA bori za stvaranje "Velike Albanije".

Posle razmestanja trupa NATO-a u Makedoniji i razoruzavanja ONA vratio se varljivi mir u regiji. Medjutim, situacija u podrucju oko sela Debelde – na obe strane granice – ostala je napeta. Gnev mestana zbog utvrdjene linije razgranicenja ne popusta i u aprilu 2002. godine je oko 600 demonstranata izaslo na ulice Vitine, grada udaljenog oko deset kilometara od Debeldea, da bi protestvovali.

U nepotvrdjenim izvestajima u makedonskim medijima se tvrdi su bivsi oficiri Kosovskog zastitnog korpusa, KZK, ilegalno prelazili granicu izmedju sela Debelde i Tanusevci, unoseci oruzje u Makedoniju s ciljem ponovnog razbuktavanja nasilja.

Mada se u medijskim izvestajima kaze da ekstremisti rade na stvaranju "Velike Albanije" koja bi obuhvatala delove Makedonije, IWPR nije uspeo da dodje do dokaza o aktivnim oruzanim grupama u toj oblasti.

Dejvid Vajs, vojnik KFOR-a koji patrolira u pogranicnoj zoni, i Robert Birden, komandir policijske stanice UNMIK u Vitini, rekli su da nisu naisli ni na kakve militantne grupe.

Stanovnici Debeldea insistiraju da je granica glavni razlog za njihove prituzbe. Ipak, sve gora socijalna situacija je nesumnjivo doprinela narastajucem gnevu lokalnih mestana.

Dok inostrana pomoc za Kosovo polako presusuje, privreda propada, a nezaposlenost je dostigla citavih sedamdeset odsto.

Uz odsustvo naznaka bilo kakvog napretka ka politickom resavanju konacnog statusa Kosova, frustracije kod ljudi su sve izrazenije.

"Od 500 ljudi koji zive ovde, samo ih je cetvoro zaposleno", kaze Hasani. "Ocajnicki nam je potrebna obradiva zemlja koju su nam Makedonci ukrali 2001. godine".

Stanovnici sela prezivljavaju zahvaljujuci oskudnoj drzavnoj pomoci i novcu koji im rodjaci salju iz inostranstva, ali oni tvrde da ove sume ne pokrivaju ni najosnovnije potrebe.

Zimri Ilazip, mladi mestanin Debeldea, kaze da se vecina mladjih ljudi vise ne nada nicemu. "Mladi ljudi nemaju ovde buducnost", kaze on. "Setaju unaokolo bez ikakvog zivotnog cilja, bez ikakve svrhe".

Jakup Jahiri, potpredsednik Skupstine opstine u Vitini, slaze se sa tom ocenom. "Ti ljudi nisu samo izgubili izvor prihoda, vec i svoje dostojanstvo", kaze on. "Niko ne voli da zivi od socijalne pomoci".

"Ukoliko se uslovi za zivot ne poprave, ne samo u Debeldeu, vec i u Vitini, u toku sledecih nekoliko meseci, ne znam sta ce se desiti".

Ipak, malo je verovatno da ce se resiti pogranicni spor u tom roku koji pominju mestani. "Podneli smo zalbu [kosovskom] ombudsmanu proslog jula, ali jos uvek cekamo na odgovor", kaze Hasani.

Kada se IWPR obratio kancelariji pokrajinskog ombudsmana, receno mu je da je ovaj problem prosledjen UNMIK-u jer pogranicni sporovi nisu u nadleznosti ombudsmana.

Glavna funkcija kancelarije ombudsmana jeste da se bavi ljudskim pravima. Mada mestani Debeldea tvrde da se u pogranicnom sporu upravo radi o narusavanju njihovih ljudskih prava, zalba je svrstana u kategoriju sporova oko teritorije.

Dugorocnije politicko resenje nije ni na pomolu. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 12. marta 2001. godine prihvatio sporazum o liniji razgranicenja izmedju Jugoslavije i Makedonije, i malo je verovatno da ce promeniti svoj stav.

Stavise, medjunarodna zajednica je dodatno pruzila podrsku ovom sporazumu u aprilu 2002. godine u Skoplju, kada su NATO, Evropska unija i UNMIK podrzali sporazum u skladu sa svojom politikom insistiranja na integritetu teritorijalnih jedinica u balkanskoj regiji.

Mihael Stajner, sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, u to vreme, rekao je da se sporazum izmedju Makedonije i Jugoslavije potpisan u februaru 2001. godine mora postovati.

Jahiri strahuje da se jos gore stvari tek slede. "Makedonci pricaju o pomeranju granice dublje unutar kosovske teritorije, sto bi u ovom slucaju znacilo da bi Albanci izgubili dodatnih 750 ari", kaze on.

Makedonski vojni zvanicnik kome se obratio IWPR samo je rekao da je granica "definisana", ali da nije precizno "markirana". To znaci da bi organi vlasti sa obe strane trebalo da oznace granicnu liniji – metar po metar. Medjutim, malo je verovatno da ce se taj posao obaviti pre 2005. godine.

Dzef Bili, predstavnik za stampu UNMIK-a, rekao je da su stanovnici Debeldea vec odbacili kompromisni predlog o otvaranju novog granicnog prelaza, koji bi, onda, mogli da koriste. UNMIK i KFOR su "vredno radili da bi poboljsali situaciju, ali lokalni mestani su odbacili ovo resenje", rekao je on.

Jahiri kaze da su seljani odbacili predlozeni kompromis iz vise razloga. Prvo, kaze on, prihvatanje ponude bi predstavljalo prihvatanje sporazuma o razgranicenju i odustajanje od prava na njihovu zemlju s one strane granice.

Drugo, Jahiri kaze da bi pomenuti granicni prelaz bio otvoren samo u odredjenim terminima zbog cega bi seljani izgubili mogucnost da provedu celo leto na svojim imanjima u planini, a to je, dodaje Jahiri, sastavni deo njihovog nacina zivota.

Trece, polozaj granicnog prelaza je nepraktican. "Seljani premestaju svoju stoku sa razlicitih lokacija i ne zele da vode zivotinje ka jednoj odredjenoj lokaciji na granici – samo da bi ih preveli na drugu stranu".

Malo je verovatno da ce Makedonija ponuditi bilo kakve ustupke. Jasno je stavila do znanja svoj stav o pogranicnim sporovima u Ohridskom sporazumu iz 2001. godine, gde se kaze da je teritorijalni integritet zemlje "nepovrediv i da se mora ocuvati".

U medjuvremenu, Albanci sa obe strane granice je i dalje prelaze ilegalno sto su cinili vec generacijama. Vecina stanovnika Debeldea ima rodjake u Makedoniji i mnogi Albanci koji zive u Makedoniji svakodnevno dolaze da bi trgovali i posetili rodbinu.

Makedonski vojni zvanicnici kazu da ljude koje uhvate kako ilegalno prelaze granicu odvode u najblizu policijsku stanicu, i potom lokalnim policajcima prepustaju da procene da li se radi o svercerima i da li poseduju oruzje. Potom, na osnovu takve procene, donose konacnu odluku o daljim potezima.

UNMIK se jos uvek nada da bi dogovor o granicnom prelazu mogao ohladiti strasti. "Kosovski politicki lideri bi, mozda, zeleli da nastave raspravu o ovim pitanjima sa zvanicnicima u Skoplju", kaze Bili. "U tom pogledu, Privremene institucije samouprave Kosova, PISK, mogu odigrati vaznu ulogu u poboljsanju odnosa sa Makedonijom – naravno, uz konsultacije sa UNMIK-om".

Ipak, sve strane u ovom sporu trebalo bi da imaju u vidu da bi i manji incident – kao sto se to desilo u Kosovskoj Mitrovici, na severu Kosova, u martu mesecu – mogao da izazove talas nasilja, i cak bezbednosnu krizu u regionu.

Jahiri smatra da bi se to moglo dogoditi ukoliko neko smrtno nastrada, slucajno ili namerno, dok prelazi spornu granicu kod Debeldea.

"Cuo sam neke glasine da makedonski vojnici ponekad pucaju na ljude koji prelaze granicu", kaze on. "Brinem se da bi neko mogao da pogine".

Kamila Algarhajm je saradnik IWPR-a.