KRAJIŠNIK PORIČE DA JE ZNAO ZA ETNIČKO ČIŠĆENJE
Politički lider bosanskih Srba optužen za genocid tvrdi da je vrlo malo znao o dešavanjima na terenu tokom rata.
KRAJIŠNIK PORIČE DA JE ZNAO ZA ETNIČKO ČIŠĆENJE
Politički lider bosanskih Srba optužen za genocid tvrdi da je vrlo malo znao o dešavanjima na terenu tokom rata.
Politički lider bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik – koji trenutno nastupa kao svedok odbrane na vlastitom suđenju po optužbi za genocid pred Haškim tribunalom – nastavio je i ove sedmice sa tvrdnjama da je za vreme rata u Bosni živeo u svojevrsnom informativnom vakuumu u skijaškom centru na Palama, te kako nije bio upoznat sa zločinima koji mu se sada stavljaju na teret.
Kako se njegovo maratonsko svedočenje bliži kraju, postaje sve jasnije pod kolikim se pritiskom nalazi bivši predsednik parlamenta.
Očito razočaran ispitivanjem branioca Nikolasa Stjuarta (Nicholas Stewart) i nezadovoljan advokatovim zahtevom da se usredsredi na pitanja umesto da zalazi u digresije, okrivljeni se požalio: „Bilo bi mi lako da odgovorim kad biste vi shvatili problem i postavili pravo pitanje.“
U jednom trenutku Krajišnik je otišao tako daleko da je zatražio da mu se omogući da neko vreme igra dvostruku ulogu advokata i svedoka, tako što će najpre samom sebi postavljati pitanja, a potom odgovarati na njih. Čak je rekao i da bi se mogao premeštati sa optuženičke na klupu za svedoke i obratno, kako bi bilo jasno koju funkciju u datom trenutku obavlja.
Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) taj predlog nije udostojio direktnog odgovora, ali je pristao da poslednjih pola sata Krajišnikovog svedočenja odvoji za iznošenje dodatnih činjenica od strane optuženog, kojima, po njegovom mišljenju, nije bilo posvećeno dovoljno pažnje.
Da bi se izbegao svaki eventualni prekršaj, Krajišniku je zabranjeno da komunicira s odbranom tokom svedočenja – osim u „izuzetnim okolnostima“ i uz prethodno odobrenje sudija.
Krajišnik ima vrlo složen odnos sa svojim advokatima, još od vremena kad je njegov prvi branilac, Dejan Brašić (Deyan Brashich), bio prisiljen da napusti postupak, nakon što je u Sjedinjenim Državama proglašen krivim zbog nesavesnog obavljanja dužnosti. Stjuart se otad stalno žalio na nezavidnu poziciju u kojoj se našao kad je došao na Brašićevo mesto, tvrdeći da su mu uskraćeni vreme i resursi neophodni da bi se odbrana dovela na očekivani nivo.
Prošle godine Krajišniku nije odobreno da otpusti svog advokata kako bi se sam branio.
Osim optužbi za genocid, Krajišnik se tereti i po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti, te po jednoj za kršenje prava i običaja ratovanja, zbog navodne kampanje ubijanja, deportovanja i progona čiji je cilj bilo proterivanje ne-Srba iz velikog dela Bosne.
Krajišnik je, međutim, i ove sedmice nastavio da tvrdi kako su se takvi zločini tokom bosanskog rata dešavali spontano na lokalnom nivou, i da nisu imali nikakve veze s poslovima koje je on obavljao u kancelariji na Palama.
Objasnio je kako se srpska vojska u Bosni (Vojska Republike Srpske, VRS) odmah po osnivanju morala nositi sa nedisciplinovanim zapovednicima na nižem nivou i lokalnim političkim vlastima, te da se njeno rukovodstvo trudilo da uspostavi kontrolu nad paravojnim formacijama.
On je porekao da je išta znao o osnivanju zatvoreničkih logora od strane lokalnih organa vlasti, poznatijih kao „krizni štabovi“, koji su, kako tvrde tužioci, bili važno oruđe za uspostavljanje srpske kontrole na terenu. Isto tako, rekao je i da nije znao da su krizni štabovi bili odgovorni i za hapšenje ne-Srba, prekid vodosnabdevanja u opsednutom Sarajevu, smenu ne-Srba sa rukovodećih funkcija, kao i evakuaciju Srba sa onih područja koja je trebalo da budu napadnuta.
Od Krajišnika je zatraženo da prokomentariše izjavu Miroslava Vještice, srpskog poslanika iz Bosanske Krupe (zapadna Bosna), koji je rekao da su Muslimani na tom području imali „dve mogućnosti – da se organizuju i napuste opštinu, ili će na to biti naterani vojnim sredstvima“.
„Vještica se samo hvalio“, uporan je bio Krajišnik.
Objasnio je kako je mislio da Srbi rado napuštaju muslimanske oblasti i prelaze na teritoriju pod srpskom kontrolom. „Imao sam utisak da i Muslimani žele da urade istu stvar“, rekao je on. „Pretpostavljao sam da na obe strane postoji isti osećaj, pošto niko ne želi da ostane u manjini.“
Tokom svedočenja, Krajišnik je u više navrata pominjao „isterivanje“ Srba iz njihovih domova, dok je o muslimanskom raseljavanju govorio u neutralnim terminima. A kada je sudija Ori od njega zatražio da objasni zbog čega pravi tu razliku, Krajišnik je odgovorio da to ne čini namerno.
Upitan za navode po kojima su srpske vlasti činile sve kako bi obezbedile da se Muslimani koji su napustili teritorije pod kontrolom Srba nikada ne vrate, Krajišnik je uzvratio: „Nisam znao za tu bolesnu ideju.“
Takođe je porekao da je išta znao o tome da su Muslimani u izvesnim opštinama bili primoravani da svoju imovinu prepišu Srbima. „Mislio sam da je to bila vrsta zaštite zasnovana na individualnim sporazumima između Srba i Muslimana – ’Ti čuvaj moju imovinu, ja ću čuvati tvoju; a kada se rat završi, svi će se vratiti na svoju imovinu“, objasnio je on.
Krajišnik je dosta vremena posvetio raspravljajući o iskazu koji je tokom dokaznog postupka optužbe dao svedok Herbert Okun – diplomata koji je radio kao savetnik izaslanika Ujedinjenih nacija u bezuspešnim Vens-Ovenovim (Vance-Owen) mirovnim pregovorima u Bosni od 1991. do 1994.
Okun je potvrdio navode tužilaštva prema kojima je jedan od ratnih ciljeva srpskog rukovodstva bio da teritorije koje su bile pod njihovom kontrolom budu etnički što čistije.
„To je apsolutna neistina, potpuno netačno“, uzviknuo je Krajišnik sa klupe za svedoke. „Ne znam kako je Okun došao do tog zaključka. Naša politika nije bila da ikoga silom iseljavamo.“
„Etnički čiste srpske teritorije nikada nisu bile cilj“, objasnio je on tokom svedočenja. „Glavni cilj jeste bilo razdvajanje teritorija na kojima su većinu činili Srbi, Hrvati i Muslimani – ali, naravno, zajedno sa ostalim etničkim grupama koje tamo žive.“
Krajišnik je rekao da su ga informacije koje je dobijao od svojih kolega – poput tadašnjeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Kradžića – navele na zaključak da su neki Muslimani „dobrovoljno napuštali izvesne teritorije“. „Koristili su svoje pravo na slobodu kretanja“, rekao je on.
Okrivljeni je napomenuo i da je jedan od glavnih Okunovih zadataka za vreme rata bio da osigura da Srbi ne dobiju vlastitu republiku unutar Bosne.
Krajišnik je u jednom trenutku otišao i tako daleko da je ustvrdio kako zapravo sve do svog dolaska u Hag nikad nije ni čuo da je u Bosni bilo proterivanja Muslimana sa teritorija koje su se nalazile pod kontrolom Srba.
No, kada ga je sudija Ori zamolio da ponovi tu izjavu, okrivljeni je oklevao. „Plašim se da ću upasti u zamku . . . nemojte me hvatati za reč“, rekao je on.
Potom je priznao da je ipak čuo da se govori o etničkom čišćenju – na primer, tokom Vens-Ovenovih pregovora – ali i da su ga drugi naveli da veruje da su takvi izveštaji neistiniti.
Karadžić mu je, recimo, kazao da su „pisani izveštaji VRS-a i opštinskih predstavnika uvek govorili o dobrovoljnom odlasku Muslimana.“
Krajišnik je ove sedmice porekao i to da je vojska bosanskih Srba tokom rata sudelovala u agresivnom otimanju teritorija.
Granice srpskih teritorija prvobitno su, po njegovim rečima, uspostavili naoružani lokalni Srbi, a njih je VRS, nakon što je osnovana u maju 1992, „samo nasledila“. Dodao je da su se naknadne izmene tih granica svodile na „manje korekcije“, uz napomenu da „smo neke teritorije dobili, a neke izgubili“.
Na pitanje o tome da li je VRS kontrolisala i područja na kojima su Muslimani prethodno bili većina, Krajišnik je ponudio krajnje nejasan i neuverljiv odgovor. Nakon toga su i Stjuart, i tužilaštvo, i sudija Ori naizmenično tražili od njega da pojasni svoj stav o ovom pitanju.
Naposletku je sudija precizirao šta zapravo žele da saznaju.
A Krajišnik je na to odgovorio: „Ne razumem pitanje.“
Nakon što je nesporazum konačno otklonjen, okrivljeni je objasnio da je VRS „obezbeđivala“ neke teritorije koje su prethodno bile pretežno muslimanske.
Ispitivanje Krajišnika od strane njegovih advokata okončano je 25. maja. Očekuje se da će njegovo svedočenje biti okončano dve sedmice nakon što 29. maja bude započelo unakrsno ispitivanje tužilaštva.
Sudija Ori je podsetio Krajišnika da bi polusatni termin pre unakrsnog ispitivanja iduće sedmice trebalo da iskoristi isključivo za naglašavanje nekih bitnih činjenica koje su po njegovom mišljenju bile zapostavljene tokom glavnog pretresa. To nije prilika za držanje govora, naglasio je on.
Adin Sadić je stažista IWPR-a u Hagu.
Kako se njegovo maratonsko svedočenje bliži kraju, postaje sve jasnije pod kolikim se pritiskom nalazi bivši predsednik parlamenta.
Očito razočaran ispitivanjem branioca Nikolasa Stjuarta (Nicholas Stewart) i nezadovoljan advokatovim zahtevom da se usredsredi na pitanja umesto da zalazi u digresije, okrivljeni se požalio: „Bilo bi mi lako da odgovorim kad biste vi shvatili problem i postavili pravo pitanje.“
U jednom trenutku Krajišnik je otišao tako daleko da je zatražio da mu se omogući da neko vreme igra dvostruku ulogu advokata i svedoka, tako što će najpre samom sebi postavljati pitanja, a potom odgovarati na njih. Čak je rekao i da bi se mogao premeštati sa optuženičke na klupu za svedoke i obratno, kako bi bilo jasno koju funkciju u datom trenutku obavlja.
Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) taj predlog nije udostojio direktnog odgovora, ali je pristao da poslednjih pola sata Krajišnikovog svedočenja odvoji za iznošenje dodatnih činjenica od strane optuženog, kojima, po njegovom mišljenju, nije bilo posvećeno dovoljno pažnje.
Da bi se izbegao svaki eventualni prekršaj, Krajišniku je zabranjeno da komunicira s odbranom tokom svedočenja – osim u „izuzetnim okolnostima“ i uz prethodno odobrenje sudija.
Krajišnik ima vrlo složen odnos sa svojim advokatima, još od vremena kad je njegov prvi branilac, Dejan Brašić (Deyan Brashich), bio prisiljen da napusti postupak, nakon što je u Sjedinjenim Državama proglašen krivim zbog nesavesnog obavljanja dužnosti. Stjuart se otad stalno žalio na nezavidnu poziciju u kojoj se našao kad je došao na Brašićevo mesto, tvrdeći da su mu uskraćeni vreme i resursi neophodni da bi se odbrana dovela na očekivani nivo.
Prošle godine Krajišniku nije odobreno da otpusti svog advokata kako bi se sam branio.
Osim optužbi za genocid, Krajišnik se tereti i po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti, te po jednoj za kršenje prava i običaja ratovanja, zbog navodne kampanje ubijanja, deportovanja i progona čiji je cilj bilo proterivanje ne-Srba iz velikog dela Bosne.
Krajišnik je, međutim, i ove sedmice nastavio da tvrdi kako su se takvi zločini tokom bosanskog rata dešavali spontano na lokalnom nivou, i da nisu imali nikakve veze s poslovima koje je on obavljao u kancelariji na Palama.
Objasnio je kako se srpska vojska u Bosni (Vojska Republike Srpske, VRS) odmah po osnivanju morala nositi sa nedisciplinovanim zapovednicima na nižem nivou i lokalnim političkim vlastima, te da se njeno rukovodstvo trudilo da uspostavi kontrolu nad paravojnim formacijama.
On je porekao da je išta znao o osnivanju zatvoreničkih logora od strane lokalnih organa vlasti, poznatijih kao „krizni štabovi“, koji su, kako tvrde tužioci, bili važno oruđe za uspostavljanje srpske kontrole na terenu. Isto tako, rekao je i da nije znao da su krizni štabovi bili odgovorni i za hapšenje ne-Srba, prekid vodosnabdevanja u opsednutom Sarajevu, smenu ne-Srba sa rukovodećih funkcija, kao i evakuaciju Srba sa onih područja koja je trebalo da budu napadnuta.
Od Krajišnika je zatraženo da prokomentariše izjavu Miroslava Vještice, srpskog poslanika iz Bosanske Krupe (zapadna Bosna), koji je rekao da su Muslimani na tom području imali „dve mogućnosti – da se organizuju i napuste opštinu, ili će na to biti naterani vojnim sredstvima“.
„Vještica se samo hvalio“, uporan je bio Krajišnik.
Objasnio je kako je mislio da Srbi rado napuštaju muslimanske oblasti i prelaze na teritoriju pod srpskom kontrolom. „Imao sam utisak da i Muslimani žele da urade istu stvar“, rekao je on. „Pretpostavljao sam da na obe strane postoji isti osećaj, pošto niko ne želi da ostane u manjini.“
Tokom svedočenja, Krajišnik je u više navrata pominjao „isterivanje“ Srba iz njihovih domova, dok je o muslimanskom raseljavanju govorio u neutralnim terminima. A kada je sudija Ori od njega zatražio da objasni zbog čega pravi tu razliku, Krajišnik je odgovorio da to ne čini namerno.
Upitan za navode po kojima su srpske vlasti činile sve kako bi obezbedile da se Muslimani koji su napustili teritorije pod kontrolom Srba nikada ne vrate, Krajišnik je uzvratio: „Nisam znao za tu bolesnu ideju.“
Takođe je porekao da je išta znao o tome da su Muslimani u izvesnim opštinama bili primoravani da svoju imovinu prepišu Srbima. „Mislio sam da je to bila vrsta zaštite zasnovana na individualnim sporazumima između Srba i Muslimana – ’Ti čuvaj moju imovinu, ja ću čuvati tvoju; a kada se rat završi, svi će se vratiti na svoju imovinu“, objasnio je on.
Krajišnik je dosta vremena posvetio raspravljajući o iskazu koji je tokom dokaznog postupka optužbe dao svedok Herbert Okun – diplomata koji je radio kao savetnik izaslanika Ujedinjenih nacija u bezuspešnim Vens-Ovenovim (Vance-Owen) mirovnim pregovorima u Bosni od 1991. do 1994.
Okun je potvrdio navode tužilaštva prema kojima je jedan od ratnih ciljeva srpskog rukovodstva bio da teritorije koje su bile pod njihovom kontrolom budu etnički što čistije.
„To je apsolutna neistina, potpuno netačno“, uzviknuo je Krajišnik sa klupe za svedoke. „Ne znam kako je Okun došao do tog zaključka. Naša politika nije bila da ikoga silom iseljavamo.“
„Etnički čiste srpske teritorije nikada nisu bile cilj“, objasnio je on tokom svedočenja. „Glavni cilj jeste bilo razdvajanje teritorija na kojima su većinu činili Srbi, Hrvati i Muslimani – ali, naravno, zajedno sa ostalim etničkim grupama koje tamo žive.“
Krajišnik je rekao da su ga informacije koje je dobijao od svojih kolega – poput tadašnjeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Kradžića – navele na zaključak da su neki Muslimani „dobrovoljno napuštali izvesne teritorije“. „Koristili su svoje pravo na slobodu kretanja“, rekao je on.
Okrivljeni je napomenuo i da je jedan od glavnih Okunovih zadataka za vreme rata bio da osigura da Srbi ne dobiju vlastitu republiku unutar Bosne.
Krajišnik je u jednom trenutku otišao i tako daleko da je ustvrdio kako zapravo sve do svog dolaska u Hag nikad nije ni čuo da je u Bosni bilo proterivanja Muslimana sa teritorija koje su se nalazile pod kontrolom Srba.
No, kada ga je sudija Ori zamolio da ponovi tu izjavu, okrivljeni je oklevao. „Plašim se da ću upasti u zamku . . . nemojte me hvatati za reč“, rekao je on.
Potom je priznao da je ipak čuo da se govori o etničkom čišćenju – na primer, tokom Vens-Ovenovih pregovora – ali i da su ga drugi naveli da veruje da su takvi izveštaji neistiniti.
Karadžić mu je, recimo, kazao da su „pisani izveštaji VRS-a i opštinskih predstavnika uvek govorili o dobrovoljnom odlasku Muslimana.“
Krajišnik je ove sedmice porekao i to da je vojska bosanskih Srba tokom rata sudelovala u agresivnom otimanju teritorija.
Granice srpskih teritorija prvobitno su, po njegovim rečima, uspostavili naoružani lokalni Srbi, a njih je VRS, nakon što je osnovana u maju 1992, „samo nasledila“. Dodao je da su se naknadne izmene tih granica svodile na „manje korekcije“, uz napomenu da „smo neke teritorije dobili, a neke izgubili“.
Na pitanje o tome da li je VRS kontrolisala i područja na kojima su Muslimani prethodno bili većina, Krajišnik je ponudio krajnje nejasan i neuverljiv odgovor. Nakon toga su i Stjuart, i tužilaštvo, i sudija Ori naizmenično tražili od njega da pojasni svoj stav o ovom pitanju.
Naposletku je sudija precizirao šta zapravo žele da saznaju.
A Krajišnik je na to odgovorio: „Ne razumem pitanje.“
Nakon što je nesporazum konačno otklonjen, okrivljeni je objasnio da je VRS „obezbeđivala“ neke teritorije koje su prethodno bile pretežno muslimanske.
Ispitivanje Krajišnika od strane njegovih advokata okončano je 25. maja. Očekuje se da će njegovo svedočenje biti okončano dve sedmice nakon što 29. maja bude započelo unakrsno ispitivanje tužilaštva.
Sudija Ori je podsetio Krajišnika da bi polusatni termin pre unakrsnog ispitivanja iduće sedmice trebalo da iskoristi isključivo za naglašavanje nekih bitnih činjenica koje su po njegovom mišljenju bile zapostavljene tokom glavnog pretresa. To nije prilika za držanje govora, naglasio je on.
Adin Sadić je stažista IWPR-a u Hagu.
