Lukićevi branioci tvrde da imaju nove dokaze u slučaju Višegrad

Oni kažu da žena za koju je zaključeno da je stradala u požaru u Pionirskoj ulici nije umrla na toj lokaciji.

Lukićevi branioci tvrde da imaju nove dokaze u slučaju Višegrad

Oni kažu da žena za koju je zaključeno da je stradala u požaru u Pionirskoj ulici nije umrla na toj lokaciji.

Friday, 28 January, 2011

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 677, 28. januar 2011.)

Osuđeni ratni zločinac Milan Lukić traži da se u žalbenom postupku iznesu dokazi o tome da jedna žena – za koju su sudije utvrdile da ju je on ubio – nije umrla na način opisan u optužnici i presudi.

Kao bivši rezervni policajac bosanskih Srba, Lukić je u julu 2009. osuđen zbog toga što je u leto 1992. lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila u istočnobosanskom gradu Višegradu, pri čemu je preko stotinu njih bilo zarobljeno u zabarikadiranim kućama i živo spaljeno.

Milan Lukić je osuđen na doživotnu robiju, dok je njegovom rođaku, Sredoju Lukiću – kome je zajedno sa njim suđeno za iste zločine – izrečena kazna od 30 godina zatvora.

U podnesku od 24. januara, advokati Milana Lukića navode da Ismeta Kurspahić, za koju je konstatovano da je umrla u zapaljenoj kući u Pionirskoj ulici, u stvari nije „umrla na način i na mestu koje je navedeno u optužnici i koje se pominje i u sudskoj presudi“.

Oni tvrde da je tim odbrane od bosanskih vlasti dobio informaciju – čiji se detalji čuvaju u tajnosti – koja pokazuje da je Kurspahićeva „bila živa i nakon datuma navodnog incidenta u Pionirskoj ulici“. Osim toga, oni kažu da njeno telo nije otkriveno zajedno sa ostalim žrtvama incidenta, već da je bilo locirano na izvesnoj udaljenosti od Pionirske ulice.

„. . . [Ovo] je snažan dokaz da ona u stvari nije umrla na način koji se navodi u presudi, te da otuda zaključci o krivici i kazna za Pionirsku predstavljaju grubu grešku“, naveli su advokati.

Ova informacija nije bila dostupna u vreme suđenja, koje se odigralo tokom 2008. i prvog dela 2009., jer posmrtni ostaci Kurspahićeve nisu bili ekshumirani sve do pred kraj 2009., a identifikovani su tek u decembru 2010. – navodi se u podnesku.

Brojni svedoci su Kurspahićevu pominjali kao jednu od žrtava požara, ali Lukićeva odbrana tvrdi da bi, u slučaju da je ovaj novi dokaz bio dostupan i tokom suđenja, sudije zaključile da ti svedoci „nisu svedoci istine“ o ovom incidentu.

Datum žalbenog saslušanja još nije utvrđen.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.

Balkans
Frontline Updates
Support local journalists