Makedonija: Kraj zloglasnih lavova
Posle dvodnevne opasnosti od izbijanja oruzanog sukoba izmedju Lavova i regularne policije, makedonska vlada je odlucila da rasformira zloglasne specijalce.
Makedonija: Kraj zloglasnih lavova
Posle dvodnevne opasnosti od izbijanja oruzanog sukoba izmedju Lavova i regularne policije, makedonska vlada je odlucila da rasformira zloglasne specijalce.
Nakon poslednje u dugom nizu kontroverzi u koje su bile umesane specijalne jedinice za brze intervencije, osnovane u vreme etnickih sukoba u Makedoniji, vlasti su donele odluku da raspuste ovu problematicnu jedinicu unutrasnjih poslova, poznatu pod imenom Lavovi.
Vest je objavljena nakon sto su se oko 1.000 pripadnika Lavova i makedonska policija dva dana gledali preko nisana, kada su Lavovi 23. i 24. januara blokirali glavni put Skoplje-Pristina na granicnom prelazu Blace.
Ovaj protest usledio je posle visemesecne neizvesnosti u pogledu buducnosti ove jedinice, posto je rezim VRMO-DPMNE izgubio nedavne parlamentarne izbore.
Premijer Branko Crvenkovski obecao je da ce raspustiti jedinicu jos pre nego to je njegova Socijaldemokratska stranka Makedonije preuzela vlast u septembru. NATO, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, takodje su preporucili njeno raspustanje.
Jedinica, koju je polovinom 2001.godine osnovao tadasnji ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, bila je plod inicijative nacionalistickih elemenata bliskih prethodnom premijeru Ljupcu Georgievskom.
Mada je osnovana na vrhuncu medjuetnickog sukoba u zemlji, formacija Lavova, koju su cinili samo etnicki Makedonci, imala je veoma malo kontakata sa albanskim ekstremistima, i uglavnom je koriscena za obezbedjivanje makedonskih sela.
Njene jedinice - koje ne pripadaju regularnim policijskim snagama, i angazovane su samo sa delom radnog vremena - ubrzo su stekle zastrasujucu reputaciju, jer su mnogi njihovi pripadnici imali policijski dosije ili su bili na izdrzavanju kazni u zatvoru.
Od novembra 2002. do pocetka ove godine, prema zvanicnim podacima makedonske policije, pripadnici Lavova bili su umesani u preko sedamdeset kriminalnih radnji, ukljucujuci i prekrsaje povezane sa oruzjem, kafanske tuce, ubistva i napade na civile.
"Ova jedinica ne odgovara potrebama Republike Makedonije. I zato se mora transformisati", izjavio je Crvenkovski za medije proslog petka uvece, posle trosatnog sastanka sa predstavnicima udruzenja Lavova i predsednikom Borisom Trajkovskim.
Sastanak je hitno organizovan kada se protest Lavova produzio na drugi dan i kada se cinilo da ce situacija eskalirati. Snage regularne policije pokusale su da sprece blokadu, sto je dovelo do potezanja oruzja sa obe strane. Napetost je popustila tek kada su se oficiri delimicno povukli.
Mada se slozio da svako ima pravo na miran protest, premijer Crvenkovski je ponasanje Lavova opisao kao nesto sto "izlazi van okvira ustavom garantovanih prava".
Zatim je objavio da ce jedinica biti raspustena, jedan njen deo prikljucen regularnoj policiji, drugi specijalnim jedinicama Tigrova, dok ce ostali raditi za vojsku.
Nadredjeni oficiri Lavova odlucili su da prihvate vladinu ponudu. "Ovim predlogom obezbedjen je posao za oko 600 pripadnika nase jedinice", izjavio je proslog petka njihov portparol Toni Mihajlovski.
VMRO-DPMNE, koja je odgovorna za osnivanje ove jedinice, sve vreme je podrzavala Lavove. "Ako u redovima vojske i policije ima mesta za 3.000 clanova bivse Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, onda bi trebalo da ima mesta i za 1.000 Lavova", izjavio je portparol partije Vlatko Gorcev na konferenciji za stampu u Skoplju, podsecajuci na integraciju Albanaca u vojsku zemlje - sto je bio jedan od uslova iz Ohridskog sporazuma, kojim je zakljucen sukob iz 2001.godine.
Boskovski, delegat VMRO-DPMNE, takodje je branio jedinicu dan pre pocetka protesta. Govoreci pred makedonskim parlamentom, bivsi ministar unutrasnjih poslova izjavio je da su Lavovi neophodni, posto je u zemlju ubaceno "500-600 mudzahedina i 2.000 pripadnika ONA" koji se pripremaju da zapocnu novi rat."
Ipak, Mark Lajti, portparol NATO-a u Briselu odbacio je takve tvrdnje kao besmislicu i izjavio za IWPR da i pored toga sto ce uvek postojati opasnost da male grupe ljudi budu politicki ili kriminalno motivisane za izvodjenje pojedinacnih napada, "nema indikacija" da postoji bilo kakva ozbiljnija pretnja makedonskoj bezbednosti.
Todor Stojcevski je novinar dnevnog lista "Makedonija denes" i nedeljnika "Denes".