Makedonija: Ne vidi se kraj kulturnom aparthejdu

Dve makedonske etnicke zajednice i dalje se nalaze u odvojenim paralelnim svetovima uprkos napretku u razresavanju politicke krize u zemlji.

U sportu i kulturi, etnicka makedonska vecina i albanska manjina se ponasaju kao da ona druga strana ne postoji. Ni jedni ni drugi ne obracaju paznju na muziku, knjizevnost ili pozoriste onih drugih. Ovakvo stanje stvari nije nista novo - ova vrsta aparthejda je uspostavljena pre nego sto je izbio oruzani sukob prosle godine.

Fudbal je kljucna oblast ove etnicke podele. Pocetkom jula meseca, albanski klubovi su zapretili da ce uspostaviti sopstvenu ligu reagujuci na ispadanje albanskog tima "Skendija" iz nacionalne lige.

Ovaj fudbalski klub iz Tetova nije bio u mogucnosti da odigra neke od utakmica na domacem terenu, jer se njihov stadion nalazi u blizini poprista najzescih sukoba prosle godine. Prelazak ovog kluba u lokalnu ligu znacio bi da nijedan albanski klub ne bi igrao u prvoj ligi po prvi put u sportskoj istoriji Makedonije.

Albanski fudbalski funkcioner su se tome usprotivili. Medjutim, makedonski klubovi su odbili da ponovo razmotre ovaj problem nakon cega su albanski zvanicnici zatrazili "proporcionalnu zastupljenost" na svim nivoima u Fudbalskom savezu Makedonije.

"Ukoliko se ne ispune nasi zahtevi, albanski klubovi ce osnovati sopstvenu fudbalsku ligu", rekli su predstavnici albanskih klubova generalnoj skupstini Fudbalskog saveza Makedonije pre tri nedelje.

Vecina etnickih Makedonaca u ovom telu odbacila je ove pretnje tvrdeci da se problemi u sportu ne mogu resavati uvodjenjem kriterijuma nacionalne pripadnosti u politici. Nekoliko dana kasnije, fudbalski savez je prihvatio mogucnost da "Skendija" igra u drugoj ligi. Albanski klubovi su umeksali svoj stav, a pogotovo pod pritiskom evropske fudbalske organizacije, UEFA.

Albanski timovi jos uvek zele znacajniju etnicku zastupljenost u makedonskom fudbalskom savezu koji, kako kazu, zaposljava samo Makedonce.

Uoci predstojecih izbora zakazanih za 15. septembar, neki ljudi smatraju da politicke stranke podsticu ovakve sporove u sportu nadajuci se da ce steci politicke poene u birackom telu. Medjutim, jasno je da ovakva etnicka podeljenost ima dublje korene.

U knjizevnosti, muzici i umetnosti nemoguce je cuti bilo sta o poeziji, romanima ili bilo kojoj drugoj vrsti dela pripadnika druge etnicke grupe. "Oni se ponasaju kao dve zajednice koje zive u dvema odvojenim zemljama", izjavio je jedan medjunarodni zvanicnik.

Makedonske i albanske izdavacke kuce skoro nikada ne ucestvuju na sajmovima knjiga koje organizuje druga etnicka zajednica. Albanci su organizovali svoj sajam knjiga u aprilu 2002. godine, a Makedonci su svoj sajam knjiga organizovali samo nedelju dana kasnije.

Obe etnicke zajednice imaju sopstvene muzicke festivale. U pozoristu je ista situacija. Makedonske pozorisne trupe organizovale su nacionalni festival "Vojdan Cernodrinski" u junu mesecu bez ucesca Albanaca. Albanci, s druge strane, nisu dopustili Makedoncima da uzmu ucesca na njihovom festivalu drame koji se odrzava u Debru ovog meseca.

Albanci tvrde da su diskriminisani u oblasti kulture. Prema Azamu Dautiju, predsedniku udruzenja albanskih izdavaca u Makedoniji, budzet ministarstva kulture iznosi 22 miliona eura od kojih albanske institucije dobijaju samo 250.000 eura. "To je nedopustivo", ljuti se Dauti.

Medijski izvestaji o sportskim sporovima takodje slede predvidljive etnicke linije razgranicenja. "Uskoro cemo videti nova albanska udruzenja automehanicara, kuvara, zidara, stolara i tako dalje", pisalo je u komentaru lista na makedonskom jeziku "Dnevnik", 11. jula ove godine.

Dva dana kasnije, albanski dnevni list "Fakti" je prokomentarisao: "Od kada je Makedonija postala nezavisna drzava, Albanci se tretiraju kao gradjani drugog reda."

Veton Latifi je politicki analiticar iz Makedonije.