MILOSEVIC JE UNISTEN

Poslednji rezultati parlametnarnih izbora u Srbiji ukazuju da je Demokratska opozicija Srbije, DOS, osvojila 64,5 odsto glasova od 92 odsto izbrojanih glasackih listica. Ocekuje se da ce koalicija osvojiti 176 od ukupno 250 mesta u parlamentu.

Socijalisticka partija Srbije, SPS, na celu sa zbacenim predsednikom Slobodanom Milosevicem, osvojila je tek 13,5 odsto glasova. Ova ce partija osvojiti oko 37 poslanickih mandata u novom parlamentu od 110 koje je imala pre izbora zakazanih za 23.decembar. Ostale ekstremne nacionalisticke partije, ukljucujuci i Radikalnu stranku Vojislava Seselja osvojice oko 37 mesta.

Buduci premijer Srbije, Zoran Djindjic izjavio je da se nada da ce do 10. januara oformiti vladu.

Medjutim, nove vlasti ocekuju teski problemi na svim frontovima: ekonomije, infrastrukture, domace politike i odnosa sa inostranstvom.

Koalicija DOS-a, sastavljena od osamnaest partija sa razlicitim programima, opterecena je licnim rivalstvima i to ne samo izmedju Djindjica i Kostunice. U DOS-u se nalaze nekadasnji socijalisti, ima i onih koji se zalazu za slobodno trziste, u njoj su i pristalice Zapada kao i nacionalisti. Lideri svih partija cine rukovodstvo ove koalicije.

U juznoj Srbiji nedavno je doslo do eskalacije nasilja izmedju albanskih separatista i srpske poliicje koja dodatno komplikuje odnose sa kosovskim Albancima i medjunarodnim vlastima u ovoj pokrajini.

Jugoslovenska vlada je 25. decembra na sastanku parlamenta iznela nacrt rezolucije koja zahteva da Ujedinjene nacije postave rok za povlacenje albanskih separatista iz juzne Srbije. Ovaj nacrt naglasava da ce Jugoslavija, ukoliko se ne preduzme nikakva akcija, "sama resiti ovaj problem, uz postovanje svih medjunarodno dozvoljenih mera u borbi protiv terorizma, sto je njeno legitimno pravo i obaveza".

Istog dana je ministar energetike Srbije, Srboljub Antic, najavio trostruko povecanje restrikcija struje da bi sprecio da elekricna mreza zemlje bude iskljucena od strane susednih zemalja koje su ljute zbog neovlascenog koriscenja zaliha elektricne energije od strane Srbije.

"Ne treba zaboraviti da nam je celokupna ekonomija na kolenima i da ce srpska vlada morati da sve preduzme kako bi je pokrenula", izjavio je Djindjic na jednoj lokalnoj televizijskoj stanici.

Jedan od prvih zadataka nove vlade bice da odstrani Miloseviceve ljude sa kljucnih mesta u srpskoj obavestajnoj sluzbi. Glavna meta je sef tajne policije, Rade Markovic.

"Mislim da je vec spakovao tasnu i izasao iz kancelarije. Nema druge opcije", izjavio je Djindjic za dnevne novine "Blic".

Buduci ministar pravosudja Vladan Batic je rekao: "Hapsenja onih koji su okrvavili ili ukaljali ruke u prethodnom periodu su neminovna. Niko nece biti pomilovan, niti ce biti ikakvih sporazuma sa mocnim finansijskim licnostima".

Batic je dodao da mora doci do promene ustava kako bi se dostigao standard Evropske unije. "Razdvajanje zakonskih, izvrsnih i sudskih vlasti predstavljace ogroman posao", rekao je on.

Nebojsa Covic, verovatno potpredsednik nove srpske vlade, pozvao je da se Milosevic i ostali visi zvanicnici uhapse pre Nove godine "da ne udjemo prokleti u sledeci vek".

Covic je optuzio nekadasnjeg predsednika i njegovu zenu Mirjanu Markovic da "su poput vampira pravili profit na racun krvi drugih ljudi".

Potpresednik SPS-a, Ivica Dacic je priznao da pod novim vlastima DOS-a, funkcionere Miloseviceve vlade verovatno ceka istrazni postupak.

"Svesni smo da sledi doba sudskih progona nasih istaknutih clanova", dodao je Dacic. "To im je [DOS-u] vazan alibi posto im nije poslo za rukom da sprovedu stvari onolikom brzinom kako se ocekivalo".

Dacic je, medjutim, rekao da je SPS zadovoljna izbornim rezultatom. "Veliki je uspeh sto smo prezivali na politickoj sceni nakon septembarskih izbora i dogadjaja 5.oktobra i svih napora da se unisti nasa partija ", rekao je Dacic.

"Najvaznija je stvar da je SPS prezivela na srpskoj politickoj sceni kao najveca opoziciona partija. Smatramo da je pred nasom partijom buducnost, ovo je bio najtezi period prezivljavanja. Ne verujem da ce nasa partija ikada imati manje glasova", dodao je Dacic.

Partija Jugoslovenske udruzene levice, JUL, Mirjane Markovic bila je manje velikodusna u svom porazu. JUL, nekadasnji koalicioni partner SPS, osvojio je tek 0,37 odsto glasova, sto je mnogo manje od potrebnog minimuma od pet odsto koji je neophodan da bi se dobilo mesto u parlamentu.

Dragana Kuzmanovic, potparol JUL-a je rekla: "Danasnji izbori bice ispisani crnim slovima u srpskoj istoriji".

Nekadasnji jugoslovenski ministar informacija i lider JUL-a Goran Matic zalio se na jednostrano izvestavanje medija i politicku atmosferu "linca" uoci pocetka izbora.

"Nadamo se da u Srbiji vise nikada nece doci do tako nedemokratskih i netolerantnih izbora", izjavio je Matic na Radiju B92. "Boricemo se da prezivimo na politickoj sceni i delovacemo kao politicka partija levice".

Jedino iznenadjenje ovih izbora bio je uspeh ultranacionalisticke Stranke srpskog jedinstva, SSJ, koju je osnovao ubijeni sef maifije i nekadasnji clan parlamenta Zeljko Raznatovic Arkan. SSJ je obezbedila tek preko pet odsto glasova i ocekuje se da ce osvojiti 14 mesta u novom parlamentu.

"Cinjenica da ce ta partija imati svoje predstavnike u parlamentu samo je jos jedan dokaz o tome da se drustvo mora pazljivo leciti i izbegavati radikalna demagogija", rekao je Djindjic.

Lider SSJ, Borislav Pelevic je saopstio da je ocekivao da ce njegova stranka proci jos bolje.

"Ne znam sta se desavalo i nije mi namera bilo koga da optuzujem za kradju, ali smo ocekivali da dobijemo mnogo vise glasova", rekao je Pelevic, nekadasnji komandant Arkanove dobrovoljacke garde.

Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju, OSCE, pozdravila je izbore kao "znacajan napredak u odnosu na prethodne".

Sef OSCE misije u Beogradu, Adrian Severin naglasio je da izbori "oznacavaju kraj teskog i pogubnog perioda u srpskoj istoriji i vazan korak ka prelasku u demokratiju".

"Izbori su prosli u skladu sa prihvacenim medjunarodnim standardima za demokratske izbore", rekao je Severin.

Pa ipak, Severin upozorava da ima jos dosta toga da se postigne.

"Odbacivanje Milosevica nije dovoljno da bi se stvari sa svetom izgladile. Snage ekstremnog nacionalizma jos uvek su zive i ne sme se zaboraviti niti potceniti opasnost koju oni predstavljaju", rekao je on.

Svetski lideri su pozdravili pobedu DOS-a, ali su podsetili novu vlast Srbije da pitanje ekstradicije Milosevica Hagu nece biti uklonjeno.

Portparol Stejt departmenta Sjedinjenih Drzava Philip Reeker rekao je, cestitajuci DOS-u i srpskom narodu: "Demokratska opozicija je sada u jacoj poziciji da sprovodi reforme koje su potrebne da bi se Srbija potpuno integrisala u medjunarodnu zajednicu."

Nemacki savetnik za spoljnu politiku Michael Stein bio je jos otvoreniji. On je opisao pobedu DOS-a kao: "Bozicni poklon demokratiji u Evropi", ali je dodao, "verujem da Srbi shvataju da moraju da saradjuju sa medjunarodnim [Haskim] sudom. Slazemo se sa demokratama u Srbiji da ce biti potrebno odredjeno vreme da do ovoga dodje. Demokratija se prvo mora ucvrstiti, ali na ovo pitanje cemo se stalno vracati i nema nacina da se ono izbegne."

Heather Milner je pomocnik urednika IWPR u Londonu.

*