Milosevic poziva vojsku

Vojni sud u Nisu je kaznjavanjem nezavisnog novinara Miloslava Filipovica na sedam godina zatvora doneo odluku bez presedana.

Ova osuda pokazuje da je rezim promenio taktiku u represiji protiv nezavisnih medija: posle izricanja novcanih kazni onima koji su pocinili prekrsaj, sada ih izvodi na sud.

Filipovic je opasan za rezim zato sto je jedan od prvih novinara u Srbiji koji se usudio da otvoreno pise o ponasanju jugoslovenske vojske na Kosovu u vreme NATO intervencije.

Rezim ne zeli da se zna o aktivnostima vojske, jer bi, u protivnom, drzavni zvanicnici i visi vojni funkcioneri bili odgovorni. Ovi mocnici se plase Filipovica i njegova kazna predstavlja osvetu.

Intervencija NATO snaga dovela je do ukidanja srpskog suvereniteta nad Kosovom i znatno je ostetila infrastrukturu ove zemlje i dalje osiromasila njeno stanovnistvo. Medjtuim, verovatno je najgore to sto je ona dovela do nezvanicnog proglasenja vanrednog stanja u Srbiji.

Rezim je suspendovao ljudska i ustavna prava. Progone se politicki neistomisljenici, zatvaraju nezavisni mediji, novinarima se izricu teske kazne.

U danasnjoj Srbiji svako ko se proseta ulicom sa obelezjem "Otpora" moze biti pretucen ili uhapsen.

Verovatno najgori primer ispada rezima desio se nedavno na utakmici Evropskog kupa sampiona izmedju "Crvene Zvezde" i gruzijskog tima "Torpedo". Pripadnici Milosevicevih specijalnih policijskih snaga pretukli su domace navijace posto su pevali popularnu pesmu "Spasi Srbiju, ubij se Slobodane".

Sudjenje Miroslavu Filipovicu jasno pokazuje da je u Srbiji zavladalo vanredno stanje. Uplasen da bi mogao da izgubi moc, Milosevic je svoje poverenje dao generalima, koji se sve vise uplicu u civilne stvari. Izgleda da je na pomolu nova forma diktature, nesto slicno latino-americkoj hunti.

Generali redovno paradiraju na sastancima Socijalisticke partije Srbije, SPS i Jugoslovenske levice, JUL, i cesto se pojavljuju u javnosti. Vojno rukovodstvo izdaje politicka saopstenja u kojima se preti "izdajnicima", poput crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, ili bilo kom drugom ko kritikuje Slobodana Milosevica.

Osudom Filipovica, ova vojna upozorenja postaju stvarnost.

Strani mediji vec duze vreme tvrde da armija skriva nekadasnjeg komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladica, kao i druge haske optuzenike. Sve bliskija veza izmedju saveznog rukovodstva i Milosevica bazira se na potrebi uzajamne zastite od Tribunala za ratne zlocine.

Miroslav Filipovic je hrabar covek i dobar novinar. Vec je postao simbol otpora protiv diktature i borbe za slobodu govora. Visoko ga cene i oni koji veruju Goebbelsovoj propagandi rezima koja tvrdi da je on spijun.

Filipovicevi dzelati, vojni tuzilac, kapetan Aleksandar Kalicanin i sudija, pukovnik, Radenko Miladinovic osramotili su se sluzeci diktatora za nekoliko hiljada dinara i sacicu privilegija.

Bezbrojne kazne kojima su kaznjeni izdavaci, radio i TV stanice pokazuju spremnost nezavisnih medija da prkose ozloglasenom i necivilizovanom Zakonu o informisanju. Osuda Filipovica ukazuje da organi vlasti nisu spremni da podnose dalji prkos.

Posle osude Filipovica, pukovnik Miladinovic podvukao je namere rezima, "Filipovic je objavio stvari koje su i drugi pisali. Medjutim, mi moramo odnekud da pocnemo i posle Filipovica, i drugi ce doci na red."

Goran Vesic, poslanik Demokratske stranke u beogradskoj skupstini zivi u egzilu u Crnoj Gori. Kaznjen je na dve godine zatvora u Srbiji zbog izbegavanja mobilizacije.