Miting ne impresionira Beogradjane

Ozbiljne sumnje oko ciljeva i ujedinjenosti srpske opozicije verovatno ce izaci na videlo tokom opozicionog mitinga najavljenog u Beogradu krajem ove sedmice.

Miting 14.aprila organizuje 17 stranaka i koalicija koje su 10. januara potpisale sporazum o zajednickoj strategiji borbe za vanredne demokratske izbore. Medjutim, u javnosti nema ni groznicavosti ni velikih ocekivanja.

Bice to prvi zajednicki nastup dve najvece opozicione partije, Srpskog pokreta obnove (SPO) i Demokratske stranke (DS) pred Beogradjanima posle velikih protesta krajem 1996. i pocetkom 1997. godine.

Uzbudjenja nema, jer slabim koncima povezana srpska opozicija salje nejasne signale i Milosevicu i stanovnistvu sta u stvari zeli da postigne ovim mitingom.

Opozicija se mesecima trudi da iznudi pristanak rezima na prolecne izbore. I to ne samo lokalne i federalne, koji ionako moraju da se odrze tokom 2000. godine, vec pre svega vanredne republicke i predsednicke, koji sleduju tek sledece godine.

Vec dva puta u poslednjih sest meseci, rezim je bez ikakvih posledica odbio te zahteve.

Ognjen Pribicevic, savetnik Vuka Draskovica, priznaje da je nerealno ocekivati raspisivanje lokalnih i saveznih izbora pre jeseni, jer to ne odgovara Milosevicevim socijalistima i njihovim koalicionim partnerima, radikalima Vojislava Seselja.

Sada je za prolecne izbore vec kasno, tehnicki ne bi mogli da se odrze u prolece, cak i da ih Milosevic zeli.

Opozicija otuda ocekuje da se demonstranti u stvari izbore za jesenje vanredne izbore za republicki parlament i predsednika republike. Ipak, ni taj zahtev opozicija ne postavlja ultimativno, narod nece ostati na ulicama ukoliko Milosevic tog dana ne kaze "da".

Najavljeni miting u Beogradu izgleda tek kao nastavak protesta koji se vec organizuju po unutrasnjosti Srbije. Ako se ne dogodi nesto nepredvidjeno, bice to jedan od vec vidjenih protesta, bez posebno uzbudljivih posledica.

Januarskim udruzivanjem opozicija je uspela malo da popravi imidz, ali nije izlecena od starih bolesti.

Za ujedinjenje joj je trebala citava decenija. Ometali su je u tome sujeta lidera i rezim koji je uspevao da preko ubacenih krtica minira svaki dogovor.

Iako je ujedinjenje pitanje opstanka, akcije opozicije su opterecene nerasciscenim odnosima Draskovica i Djindjica. Na pomolu su i druge nevolje.

Draksovic je, na primer, u sukobu sa gradonacelnikom Cacka, Velimirom Ilicem, koji je nekada bio aktivista Draskoviceve stranke. Ovaj spor je dodatno otezao planiranje mitinga.

Draskovic je stavio veto na pojavljivanje Velimira Ilica za govornicom. Ilic je na kraju sam odustao "zbog mira u kuci". Potom je izjavio da mu je muka od stalnog uslovljavanja pri dogovorima opozicije.

I Goran Svilanovic, predsednik Gradjanskog saveza Srbije je tim povodom rekao da se "stidi nacina na koji se opozicija dogovara".

Miloseviceva vlada obilato koristi ovakve situacije i porucuje: "Oni koji se svadjaju oko toga ko ce govoriti na mitinzima nisu ti koji mogu da izvedu promene."

Najvise zabune u opozicione redove unosi Draskovic. Od kako je na njega pokusan atentat 3.oktobra 1999. godine, u kojem su poginula cetvorica njegovih saradnika, on se retko pojavljuje u javnosti. Taj dogadjaj je po mnogima, izmenio Draskovicevo delovanje.

Iako iz SPO negiraju, Beogradom se sire glasine da je mlaka priprema mitinga uslovljena taktiziranjem Draskovica. Navodno i SPO zeli prolongiranje, pre svega lokalnih izbora, jer trenutno sam upravlja Beogradom i plasi se da ce izgubiti kontrolu nad gradom.

Draskovic je protekle sedmice u Moskvi ipak zatrazio od ruskog ministra inostranih poslova, Igora Ivanova, da Rusija svojim autoritetom ubedi Slobodana Milosevica da raspise vanredne izbore.

Gotovo je sigurno da Milosevic nece prihvatiti vanredne republicke i predsednicke izbore, bez obzira sta demonstranti u petak ucinili.

Posto opozicija nije spremna da postavlja ultimatume, miting koji dolazi nije prava proba opozicionog jedinstva. To ce biti tek jesenji izbori u Srbiji, ako uopste budu raspisani.

Ukoliko opozicija na te izbore ne izadje sa jednom, udruzenom listom, ceo dosadasnji posao bice uzaludan. Beogradska agencija "Medijum" na osnovu dvomesecnog istrazivanja sacinila je procenu rezultata na buducim izborima.

Procene su da ce opozicija, ako nastupi jedinstveno, sa jednom listom, osvojiti 58 mandata u Saveznoj skupstini, a sadasnja vladajuca koalicija 20 manje. Procene su slicne kada su u pitanju lokalni i republicki izbori.

A do jeseni ima jos dovoljno vremena za narusavanje jedinstva opozicije i za Miloseviceve nasilne metode.

Milenko Vasovic je redovni dopisnik IWPR iz Beograda.