Mladić imao "efektivnu kontrolu" nad trupama
Stručna analiza pokazuje da je ratni komandant imao ključnu ulogu.
Mladić imao "efektivnu kontrolu" nad trupama
Stručna analiza pokazuje da je ratni komandant imao ključnu ulogu.
Vojni analitičar, koji je ove sedmice pred Haškim tribunalom svedočio na suđenju ratnom komandantu vojske bosansko-hercegovačkih Srba, izjavio je da je okrivljeni imao "efektivnu kontrolu" nad vojnim operacijama na terenu.
Rejno Teunens (Reynaud Theunens) je vojno-obaveštajni analitičar koji se pojavio kao poslednji svedok u dokaznom postupku tužilaštva protiv Mladića. Okrivljeni bi sa iznošenjem odbrane trebalo da počne u maju 2014.
Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosansko-hercegovačkih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".
Mladić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka počinjen u Srebrenici, u julu 1995. Uhapšen je u Srbiji, maja 2011., nakon što je 16 godina proveo u bekstvu.
Teunens je radio za Kancelariju tužilaštva Haškog tribunala i do sada se pojavio na osam suđenja, uključujući i proces koji se vodi protiv bivšeg predsednika bosansko-hercegovačkih Srba, Radovana Karadžića.
Svedok je 2012. sačinio ekspertski izveštaj u kojem je analizirao Mladićevu ulogu kao komandanta VRS-a. Taj dokument je ove sedmice uvršten u dokaze.
U tom izveštaju svedok navodi da su mu "dokumenti iz rane faze [bosansko-hercegovačkog rata], pre 12. maja 1992., bili slabo dostupni".
Međutim, on je primetio da dokumenta u koja je imao uvid pokazuju da je Mladić imao ključnu ulogu u ratu i da je njegov angažman bio presudan za "aktivnosti jedinica na terenu".
Kako navodi Teunens, 12. maj 1995. je važan datum zbog toga što su se "strateški ciljevi srpskog naroda" – koji su toga dana usvojeni na zasedanju parlamenta bosansko-hercegovačkih Srba – "pokazali kao ključna odrednica u radu i vršenju operacija VRS-a od samog početka rata, pa sve do okončanja sukoba".
Svedok je napomenuo da su u te strateške ciljeve spadali i odvajanje Srba od ostalih etničkih grupa, podela prestonice Sarajeva, kao i uspostavljanje granica "teritorije srpskog naroda" između reka Drine, Une i Neretve. Drina više ne bi predstavljala granicu između srpskog dela Bosne i Hercegovine i obližnje Srbije – dodao je on.
"Prvi strateški cilj [odvajanje srpske etničke grupe] bio je doista veoma važan – važniji od drugih", rekao je Teunens sudijama, dodajući kako je "taj zadatak imao veću specifičnu težinu od ostalih pet, koji su u osnovi pružali geografski okvir za srpski narod".
Svedok je ukazao na to da se i mnoge druge mere, uključujući "one koje je general Mladić lično zapisao u svoj dnevnik", lako mogu povezati sa afirmacijom pomenutih strateških ciljeva.
"Na primer, u jednoj belešci iz svog dnevnika okrivljeni navodi kako je gospodin Karadžić rekao da je grad Bratunac oslobođen, a da će Zvornik biti sledeći", kazao je Teunens, misleći na gradove sa istočne bosansko-hercegovačke granice sa Srbijom.
"Oslobađanje [tih gradova] jasno ukazuje na nastojanje da se postigne strateški cilj uklanjanja granice između Srba iz Bosne i Srba iz Srbije, koja se nalazi na reci Drini", rekao je on.
Svedoci su izjavili da su u Zvorniku i Bratuncu na početku rata postojale velike bošnjačke zajednice, ali da je broj njihovih pripadnika iznenadno i značajno opao usled niza zločina koji su počinjeni na tom području.
Teunens je sudijama rekao kako je iz dokumenata koje je analizirao za potrebe stručnog izveštaja stekao utisak da je Mladić bio snalažljiv i dobro obavešten komandant.
"Moglo bi se reći da je Mladić provodio dosta vremena na terenu i da je stoga ’de facto’ bio nadležan za vojne operacije", kazao je on. "Takođe je delovalo da je Mladić veoma voljan da interveniše kad god bi se učinilo da je to neophodno."
Na primer, početkom rata, Mladić je "u svom tadašnjem svojstvu komandanta glavnog štaba VRS-a" izdao jednu direktivu u kojoj od jedinica Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), koje su se tada povlačile iz Bosne i Hercegovine, zahteva da "svoje oružje ostave za sobom, a da svi vojnici JNA koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine treba da se priključe VRS-u".
Po rečima svedoka, Mladić je od JNA tražio i da mu redovno dostavlja izveštaje "kako bi bio obavešten o situaciji na terenu".
"Stoga je sasvim jasno da je gospodin Mladić imao efektivnu kontrolu, koja je bila skoncentrisana u njegovoj osobi", zaključio je Teunens.
Njegovo će svedočenje biti nastavljeno iduće sedmice.
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
