Mladićeva odbrana prigovara na datum početka suđenja
Pravni tim želi da odgodi postupak za kraj oktobra.
Mladićeva odbrana prigovara na datum početka suđenja
Pravni tim želi da odgodi postupak za kraj oktobra.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 725, 21. januar 2012.)
Advokati ratnog komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića, saopštili su ove sedmice sudijama da bi započinjanje njegovog suđenja 27. marta bilo „skoro nemoguće“.
„Svaki početak pre oktobra biće za odbranu i za g. Mladića nepravedan“, kazao je Branko Lukić, jedan od Mladićevih advokata.
On je napomenuo da odbrana i dalje treba da pregleda „stotine hiljada stranica“ koje joj je tužilaštvo dostavilo, a činjenica je i da njen tim još nije kompletan.
„Da bi se ostvarila bilo kakva smislena priprema, svaki početak suđenja pre kraja oktobra ove godine bio bi skoro nemoguć“, kazao je on.
Na poslednjem decembarskom saslušanju, sudije su za provizoran datum početka suđenja odredile 27. mart. Iako se na statusnoj konferenciji koja je održana 19. januara činilo da na umu imaju taj datum, predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) je od Lukića zatražio da bude „konkretniji“ u pogledu zabrinutosti odbrane.
Lukić je odgovorio da njegov tim radi na „tri i po slučaja“ – srebreničkom masakru počinjenom 1995., opsadi Sarajeva u trajanju od 44 meseca, dešavanjima u velikom broju bosanskih opština, te uzimanju talaca iz redova Ujedinjenih nacija.
On je rekao i da odbranina procena potrebnog vremena podrazumeva čitanje samo „osnovnih dokumenata“ koji su neophodni za učešće u suđenju.
Sudija Ori je uzvratio da „u potpunosti uvažava“ količinu materijala, ali da se od Lukića ne očekuje da lično pročita sva dokumenta u njihovom integralnom obliku.
„Naravno, mi nismo odlučili kojim tempom [će se suđenje izvoditi] i da li će biti prekidano u određenim intervalima“, kazao je sudija.
Mladić je uhapšen 26. maja, nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, a na samom zasedanju je izgledao loše i sedeo posve mirno dok je njegov advokat raspravljao o brojnim proceduralnim pitanjima. Kada mu je najzad pružena prilika da govori, on se sudiji Oriju obratio sa „druže“ i požalio se na vlastito zdravlje.
„Ja sam veoma bolestan čovek, i to ne po sopstvenom izboru“, kazao je on sudskom veću. „Desna strana mog tela nije u potpunosti funkcionalna zbog udara koji sam imao pre dve godine. Naravno da to nije Vaša greška. Možda je to Božja volja.“
On je rekao i da ga „tuži i sudi“ jedna te „ista osoba“, a prigovorio je i zbog toga što je u sud doveden sa lisicama na rukama.
Sudija Ori je odgovorio da veće raspolaže lekarskim izveštajima o optuženikovom zdravstvenom stanju i da će ih imati u vidu pri donošenju svih svojih odluka. Takođe je ukazao na to da Mladiću ne sudi tužilaštvo, nego sudsko veće, kao sasvim odvojeno telo.
Mladić je saopštio da želi da raspravlja o još dve teme – takozvanim „Mladićevim dnevnicima“ i 1918. godini.
Dnevnici su zapravo zbirka od 18 rukom ispisanih ratnih beležnica, koje su u februaru 2010. zaplenjene u beogradskom domu Mladićeve supruge. Njihova je autentičnost potvrđena i one su nakon toga već bile korišćene na nekoliko suđenja.
Sudija je rekao da su dnevnici pitanje dokaznog materijala i da o njima stoga ne bi trebalo raspravljati na statusnoj konferenciji.
Druga pak tema – 1918. godina – tiče se „pozadine dokaza“ i o njoj ne treba govoriti sve dok strane u sporu ne dostave svoje pred-procesne podneske.
Mladić je bio uporan. „Znate, postojao je oficir, Srbin . . .“ Nastavio je da govori čak i nakon što mu je isključen mikrofon, i uprkos opomenama sudije Orija.
„Gospodine Mladiću, molim Vas da se smirite, budite ljubazni i prekinite da govorite“, preklinjao ga je sudija.
A pošto Mladić nije prestao, usledilo je i poslednje upozorenje.
„Gospodine Mladiću, ukoliko sledeći put . . . budete nastavili da me prekidate, [bićete] udaljeni iz sudnice“, kazao je sudija Ori.
Mladić je iz sudnice već bio udaljen – na saslušanju održanom 4. jula 2011., kada je prekidao sudije i odbijao da sasluša optužbe koje mu se stavljaju na teret.
Sledeća statusna konferencija zakazana je za 23. februar.
Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, Mladić je navodno odgovoran za neke od najtežih zločina koji su počinjeni u bosanskom ratu. Među njima je i srebrenički masakr, koji se desio 1995. godine i u kojem je ubijeno 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka; kao i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, u kojoj je stradalo oko 12,000 civila.
Mladića terete i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva. Optužnica protiv njega je nedavno redukovana na zahtev sudija, i u njoj se sada spominje ukupno 106 umesto 196 zločina, dok je broj bosanskih opština za koje se tereti smanjen sa 23 na 15.
Ključni elementi slučaja – opsada Sarajeva, masakr u Srebrenici, zločini počinjeni u velikom broju opština, korišćenje pripadnika mirovnih trupa Ujedinjenih nacija kao talaca – ostaju isti, a optužnica i dalje sadrži 11 tačaka.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
