Nacrt Izbornog Zakona U Bosni Otkriva Nedostatke Daytona

Bosanske ne-nacionalne opozicione partije polagale su veliku nadu u novi izborni zakon, verujuci da on moze doprineti izgradnji umerene politicke inicijative i tako pomoci njihovim izgledima. Medjutim, ovaj zakon u sadasnjem nacrtu ne zadovoljava, vecim delom zbog pukotina Daytonskog sporazuma.

Nacrt ovog zakona plod je rasprava u toku jedne i po godine. Ekspertsku grupu je cinilo sest bosanskih i tri strana eksperta, a sastavila ju je Organizacija za bezbednost i kooperaciju u Evropi. Ovaj predlog ce se uskoro pojaviti pred bosanskim parlamentom.

Rober Barry, americki predsednik misije OSCE, zahteva efikasno donosenje zakona koje predstavlja uslov da se Bosna primi u Vece Evrope. Medjutim, on je svestan da predlog zakona izaziva protivljenje mnogih krugova koje se postepeno pretvara u poziv za menjanje Daytonskog sporazuma.

Posle intenzivnih pregovora u trajanju od tri nedelje u vojnoj bazi Wright-Patterson u Daytonu, Ohio, 1995.godine, bosanski mirovni sporazum predstavljao je kompromisni dokument koji je trebalo da izravna ekstremne srpske, muslimanske (bosnjacke) i hrvatske pozicije. Ovaj se sporazum u Bosni ima znacaj svete knjige.

Mnogi od njegovih jedanaest dodataka se jos nisu ispunili. Vladajuce nacionalisticke partije onemogucile su sprovodjenje nekih od odlomaka koji su protiv njihovih interesa. Do sada ga je dosledno podrzavala samo ne-nacionalisticka opozicija.

Problem ne-nacionalistickih partija u Bosni je u tome sto izgleda da nacrt izbornog zakona jos vise komplikuje izborni proces, a da nije uspeo da savlada mane postojeceg sistema, jer glasanje ostaje u domenu etnickih grupa.

"Nacrt novog izbornog zakona ne postuje osnovna ljudska prava", rekao je Zlatko Lagumdzija, vodja Socijaldemoktratske partije (SDP). "Nemaju svi pravo da glasaju po celoj Bosni, cime se krsi Evropska konvencija o ljudskim pravima."

Kljuc ovog problema je Daytonski sporazum koji odredjuje da se bosansko predsednistvo sastoji od tri clana, bosnjacke, srpske i hrvatske nacionalnosti i da glasaci registrovani u Federaciji mogu glasati samo za Hrvata ili Bosnjaka, dok se oni iz Republike Srpske, bez obzira na etnicko poreklo mogu opredeljivati samo za Srbe.

Lagumdzija je o ovome intenzivno raspravljao sa medjunarodnim zvanicnicima u Bosni. On najavljuje da ce SDP pokusati da iznese pred bosanski parlament sopstveni nacrt izbornog zakona.

Nacrt zakona, u svakom slucaju, jeste pokusaj uvodjenja inicijative kojom se podsticu umerene politicke partije. Stoga on, na primer, ukljucuje otvorene liste kandidata i uvodi preferencijalno glasanje na nivou predsednickih izbora,sto su mere koje idu u korist umerenih, opozicionih partija.

Od svih ostalih mera, preferencijalno glasanje je najuocljivija razlika u odnosu na postojeci zakon, posto omogucuje da glasaci svrstaju kandidate po izboru prvog, drugog i treceg mesta i tako dalje. Izborni kandidati moraju imati aplosutnu vecinu glasova da bi pobedili. Pristalice ovog sistema kazu da je on bio u upotrebi tokom poslednjih izbora,

Biljana Plavsic, ciju je kandidaturu za predsednika Republike Srpske podrzavao Zapad, bi sigurno bila izabrana ispred ultra-nacionaliste Nikole Poplasenog.

Kao sto se i ocekivalo, vladajuca bosnjacka Stranka demokratske akcije (SDA) zalila se da je ovaj nacrt zakona suprotan Ustavu, dok je vladajuca partija bosanskih Hrvata, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) izjavila da ugrozava samu egzistenciju Hrvata u Bosni.

Obe ove partije i mnogo drugih zalilo se da ce otvorene liste kandidata uciniti da izborni papiri budu dugacki i komplikovani, zbog velikog broja kandidata za mesta u mnogobrojnim lokalnim skupstinama, iako su zvanicnici OSCE kazali da ce se potruditi da do toga ne dodje.

Do danas se samo bosansko-srpska vladajuca koalicija Sloga nije oglasila povodom ovog nacrta zakona. Zvanicnici OSCE veruju da srpska strana jos analizira ovaj dokument i kalkulise eventualne posledice.

Vrhovni medjunarodni posrednik u Bosni, Visoki predstavnik Wolfgang Petritsch izjavio je da je nacrt zakona "dobro izbalansiran, i promisljen predlog". On je dodao da:" Niko nece biti sto posto zadovoljan, ali takva je priroda ovakvog poduhvata."

Medjunarodni zvanicnici priznaju propuste u nacrtu koje oni pripisuju ogranicenjima bosanskog Ustava i Daytonskog sporazuma. Jedan od medjunarodnih eksperata OSCE, Francois Froment-Meurice, uvideo je da je predlozeni nacrt zakona protiv Evropskih konvencija, ali je naglasio da je tako moralo biti da bi se on prilagodjavao komplikovanom Ustavu Bosne.

"Mi bas ne volimo ovaj nacrt",kaze Froment-Meurice, dodajuci da "ne mozemo ici dalje" bez izmene bosanskog Ustava, a samim tim i Daytonskog sporazuma.

"Ovo je najvise sto smo u okviru Daytonskog sporazuma mogli uciniti" rekao je drugi zapadni diplomata koji je ucestvovao u pravljenju novog zakona.

Nacrt izbornog zakona bi se mogao poboljsati ukoliko bi Ustavni sud Bosne promenio Ustav u skladu sa medjunarodnim konvencijama, rekao je diplomata. Nedavne ankete koje je sproveo OSCE pokazuju da tri etnicke grupe imaju razlicite stavove o tome: sedamdeset odsto Bosnjaka su za ovu ideju, dok samo trideset odsto bosanskih Srba i Hrvata pokazuju interesovanje za nju.

"Vremenom ce morati doci do izmena i prilagodjavanja Daytonskog sporazuma", rekao je jedan od clanova bosansko srpske opozicije, Mladen Ivanic, u toku nedavnog intervjua za IWPR. Ipak je on priznao da ce ovaj proces biti tezak i spor.

Visoki predstavnik Petritsch poseduje moc da nametne promene Ustava, ali je malo verovatno da ce on to uciniti, iz straha da ne destabilizuje situaciju u Bosni, rekao je jedan diplomata.

U krajnjem slucaju moze doci do amandmana Daytonskog sporazuma, ukoliko i kada se sve tri etnicke grupe u Bosni dogovore oko toga. Medjutim, vladajuce nacionalisticke partije ne misle da je u njihovom interesu da menjaju mehanizam koji ih drzi na vlasti. "Ovo je klasican slucaj bezizlazne situacije", kaze zapadni diplomata.

Opstinski izbori u Bosni, koji su najavljeni za april 2000 odrzace se na osnovu postojeceg izbornog zakona.

Janez Kovac je pseudonim novinara iz Sarajeva. Edina Becirevic je novinar Slobodne Bosne.