U toku je druga runda iznošenja argumenata obeju strana. Nakon prethodne runde usmene rasprave, pravni timovi su izveli niz svedoka, kako bi i na taj način potkrepili svoje stavove.
U svom ovosedmičnom obraćanju, jedan od advokata bosanske strane, Fon Van den Bisen (Phon Van den Biesen), zastupao je tezu da srpski tim nije uspeo da ponudi uverljive dokaze kojima bi osporio tvrdnju da je Beograd odgovoran za pružanje podrške i učešće u kampanji genocida koji je za vreme rata u Bosni počinjen nad nesrpskim stanovništvom.
Po njegovim rečima, srpska strana nije ponudila dokumente koji bi pokazali da je Beograd ikad pokušao da zaustavi takve akcije, ili da kazni one koji su u njima sudelovali. A glavni razlog za to bila je – kako je rekao – činjenica da je Beograd zapravo podržavao genocidne namere rukovodstva bosanskih Srba.
Van den Bisen tvrdi i da su se pravni zastupnici Beograda previše bavili ponavljanjem niza „mantri“ o ratu u Bosni, kao što je teza da se radilo o građanskom ratu i da su sve strane podjednako krive za zločine. Međutim, te tvrdnje – po njegovom mišljenju – ne odražavaju pravu prirodu sukoba, koji je uključivao i sistematsku kampanju genocida, silovanja i etničkog čišćenja ne-Srba.
Osim toga, Van den Bisen je srpske advokate optužio za pogrešnu interpretaciju podataka o broju poginulih u ratu, koje je prikupio Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva.
Drugi advokat bosanske strane, profesor Tomas Frenk (Thomas Franck), podsetio je sudije da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija već 12. maja 1992. obavestila Savet bezbednosti da su srpske snage u Bosni, u saradnji sa jugoslovenskom vojskom, otpočele kampanju stvaranja „etnički čistih područja“.
Treći član bosanskog tima, profesorka Brigit Stern (Brigitte Stern), opširno je govorila o silovanjima i ostalim seksualnim zločinima za koje je rekla da su ih tokom konflikta srpske snage sistematski i masovno vršile nad muslimanskim ženama i muškarcima.
Šef bosanskog tima, Sakib Softić, ponovio je kako je cilj ove parnice da se „zaleče rane koje su još uvek otvorene i omogući novi početak za Bosnu i Hercegovinu i čitav region“.
Softić je istakao da je to važno pogotovo ako se ima u vidu činjenica da je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umro u martu, pre no što je okončan postupak koji je protiv njega vođen zbog niza zločina, uključujući i genocid u Bosni.
Druga runda usmenih izlaganja bosanskog tima trebalo bi da bude okončana 24. aprila. Beogradski advokti će početi sa izlaganjem svojih argumenata 2. maja ove godine.
U svom ovosedmičnom obraćanju, jedan od advokata bosanske strane, Fon Van den Bisen (Phon Van den Biesen), zastupao je tezu da srpski tim nije uspeo da ponudi uverljive dokaze kojima bi osporio tvrdnju da je Beograd odgovoran za pružanje podrške i učešće u kampanji genocida koji je za vreme rata u Bosni počinjen nad nesrpskim stanovništvom.
Po njegovim rečima, srpska strana nije ponudila dokumente koji bi pokazali da je Beograd ikad pokušao da zaustavi takve akcije, ili da kazni one koji su u njima sudelovali. A glavni razlog za to bila je – kako je rekao – činjenica da je Beograd zapravo podržavao genocidne namere rukovodstva bosanskih Srba.
Van den Bisen tvrdi i da su se pravni zastupnici Beograda previše bavili ponavljanjem niza „mantri“ o ratu u Bosni, kao što je teza da se radilo o građanskom ratu i da su sve strane podjednako krive za zločine. Međutim, te tvrdnje – po njegovom mišljenju – ne odražavaju pravu prirodu sukoba, koji je uključivao i sistematsku kampanju genocida, silovanja i etničkog čišćenja ne-Srba.
Osim toga, Van den Bisen je srpske advokate optužio za pogrešnu interpretaciju podataka o broju poginulih u ratu, koje je prikupio Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva.
Drugi advokat bosanske strane, profesor Tomas Frenk (Thomas Franck), podsetio je sudije da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija već 12. maja 1992. obavestila Savet bezbednosti da su srpske snage u Bosni, u saradnji sa jugoslovenskom vojskom, otpočele kampanju stvaranja „etnički čistih područja“.
Treći član bosanskog tima, profesorka Brigit Stern (Brigitte Stern), opširno je govorila o silovanjima i ostalim seksualnim zločinima za koje je rekla da su ih tokom konflikta srpske snage sistematski i masovno vršile nad muslimanskim ženama i muškarcima.
Šef bosanskog tima, Sakib Softić, ponovio je kako je cilj ove parnice da se „zaleče rane koje su još uvek otvorene i omogući novi početak za Bosnu i Hercegovinu i čitav region“.
Softić je istakao da je to važno pogotovo ako se ima u vidu činjenica da je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umro u martu, pre no što je okončan postupak koji je protiv njega vođen zbog niza zločina, uključujući i genocid u Bosni.
Druga runda usmenih izlaganja bosanskog tima trebalo bi da bude okončana 24. aprila. Beogradski advokti će početi sa izlaganjem svojih argumenata 2. maja ove godine.
