NEOPHODAN REMONT NA BALKANU

Uticajan panel vrhunskih medjunarodnih eksperata i politicara upozorio je da ce se bez temeljnih ustavnih promena i radikalno novog pristupa medjunarodne zajednice zapadni Balkan naci u opasnosti da postane “crna rupa Evrope”.

Posle 12 meseci istrazivanja, u novom izvestaju Medjunarodne komisije za Balkan, ICB, kaze se da su nasledje rata i godine intenzivnog mesanja od strane medjunarodne zajednice doveli do nastanka “slabih drzava” u kojima cvetaju kriminal i korupcija i moguce je da ce uskoro doci do potpunog kolapsa.

“Ovaj region je podjednako udaljen od mogucnosti uspeha i mogucnosti neuspeha”, upozoravaju clanovi grupe u kojoj se nalazi i sest bivsih premijera.

Skup smelih resenja koja se predlazu ukljucuju nezavisnost za Kosovo, referendume o odnosima izmedju Srbije i Crne Gore i ukidanje Ureda visokog predstavnika, OHR u Bosni i Hercegovini.

Evropska unija, kazu analiticari, takodje mora prihvatiti aktivniju ulogu u pruzanju pomoci da se izgrade drzavne institucije u regionu.

Autori izvestaja kazu da su mnogi od problema koji su danas prisutni na zapadnom Balkanu uzrokovani cinjenicom da su drzave u regionu nastajale tokom pregovora koji su prvenstveno imali za cilj zaustavljanje ratova iz devedsetih godina.

“Proces koji je doveo do njihovog formiranja nije bio zasnovan na mandatima datim od naroda, vec trgovinom kojom je elite trebalo ubediti da prestanu da ratuju i izbegnu destabilizaciju”, kaze se u izvestaju.

Clanovi komisije tvrde da ovo nasledje delom doprinosi bujanju kriminala i korupcije u regionu. “Mocni privatni interesi, ukljucujuci i politicke stranke, oligarhe i kriminalne organizacije nastale tokom ratova devedesetih godina, ostaju veoma uticajni i uglavnom izmicu odgovornosti.”

Ali, analiticari dodaju da slabost drzava koje su nastale u ovom procesu produzavaju uticajni medjunarodni akteri koji dominiraju u politickom zivotu regiona. Narocito je kritikovan sistem protektorata na Kosovu i u Bosni zbog svoje uloge u stvaranju zastoja.

“Bez stvarnih interesa na ovim teritorijama, medjunarodni predstavnici insistiraju na brzim resenjima za slozene probleme. Igraju se socijalnog inzenjeringa, a niko ih ne poziva na odgovornost kada njihova politika dovede do losih rezultata”, kaze se u izvestaju. Komisija potvrdjuje da je u Bosni ostvaren odredjeni napredak nakon obustavljanja sukoba 1995. godine.

Ali Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, podvrgnuta je ostroj kritici, a autori izvestaja tvrde da nije uspela da ostvari nikakav realan progres nakon izbijanja etnickih nereda proslog marta.

“Posle nereda, UNMIK nije pokazao ni sposobnost ni hrabrost da preokrene ovaj trend (pojacavanja tenzija)”, kaze se u izvestaju.

Dalje se opisuju srpske enklave na Kosovu, ciji stanovnici zive pod zastitom medjunarodne zajednice i cesto ne mogu slobodno da putuju zbog strahovanja za licnu bezbednost, kao “najteza presuda evropskoj spremnosti i sposobnosti da brani proklamovane vrednosti”. Komisija upozorava da je serija “poludovrsenih” reformi ostavila neresenim osnovne probleme u regionu, sto je dovelo do sasvim realne pretnje novim nasiljem.

“Suocavamo se sa realnim rizikom eksplozije na Kosovu, implozije u Srbiji i novih pukotina u temeljima Bosne i Makedonije”, kaze se u izvestaju.

Prema autorima, ovi slozeni problemi zahetvaju drasticno preispitivanje.

U Bosni, tvrdi se, Visoki predstavnik lord Pedi Esdaun treba da bude zamenjen pregovaracem iz EU koji, za razliku od Esdauna, ne bi imao ovlascenja da smenjuje javne zvanicnike i namece zakone bez odobrenja skupstine. A, ljudima iz Srbije i Crne Gore treba dozvoliti da glasaju o buducnosti svoje drzavne unije vec naredne godine.

U izvestaju se takodje poziva EU da preispita svoje strategije u regionu, koji trenutno predstavlja opasan izvor nestabilnosti na njenim granicama.

Ovaj novi pristup bi se fokusirao na koriscenje ciljane finansijske podrske i realizaciju postojecih sporazuma u cilju izgradnje institucija koje ce zadovoljiti standarde za clanstvo u EU koji se ticu slobode, bezbednosti i vladavine prava.

To bi predstavljalo radikalan zaokret u odnosu na poslednju grupu prikljucenja EU, gde je osnovni zahtev za drzave kandidate bila posvecenost ekonomskoj liberalizaciji i reformama koje treba da omoguce prijem.

U smislu konkretnih koraka u pravcu implementacije ovog novog pristupa, izvestaj poziva na prosirenje uloge komesara za prosirenje EU na Balkanu, stvaranje namenskog budzeta EU koji bi se trosio na ovaj region i ukidanje politike uslovljavanja pregovora o clanstvu u Uniji saradnjom sa Haskim tribunalom.

Takodje se poziva na poboljsanje ekonomskih odnosa izmedju balkanskih drzava smanjivanjem carinskih dazbina i borbom protiv korupcije i sverca.

Drugi vazni novi koraci treba da se koncentrisu na izgradnju podrske javnosti za reformu orijentisanu prema EU, delom i tako sto ce se studentima i poslovnim ljudima iz regiona omoguciti laksi pristup u EU i sloboda putovanja unutar EU.

Izvestaj takodje poziva da se organizuje EU konferencija o Balkanu najkasnije do 2006. godine. Medju ciljevima ove konferencije bilo bi odredjivanje datuma provizornog pristupanja za sve potencijalne drzave kandidate u regionu, kao i usvajanje plana kojim bi se skicirao proces pristupanja, a u cilju naglasavanja hitnosti institucionalne reforme.

Dokument ICB je naisao na odobravanje drugih strucnih timova koji se u svom radu fokusiraju na ovaj region.

“To je smela strategija za razresavanje tekucih problema”, izjavio je za IWPR Gerald Knaus iz Evropske inicijative za stabilnost, ESI. “Izvestaj komisije je odlican i trebalo bi da ga procita sto vise ljudi.”

Dzejms Lajon, direktor beogradskog ureda Medjunarodne krizne grupe, takodje odobrava nalaze izvestaja. “Nalazi komisije koji se ticu Kosova i Srbije i Crne Gore uglavnom su u skladu sa onim sto Medjunarodna krizna grupa predlaze vec nekoliko godina.”

Ali, Lajon takodje poziva na oprez. “Ostaje pitanje da li su politicari i kreatori politike u EU spremni da zaista preduzmu potrebne korake da obezbede da se poboljsa i zivot obicnih ljudi u regionu.

“Kao sto pokazuje skorasnja istorija, dogadjaji na terenu cesto diktiraju politiku, umesto da bude obrnuto.”

Autori izvestaja su svesni da su njihovi predlozi prilicno ambiciozni.

“Ne gajimo nikakve iluzije u pogledu aktuelne politicke volje medju drzavama clanicama Evropske unije da prihvate velike nove zadatke… u evropskim prestonicama se oseca iscrpljenost od prosirivanja”, konstatuju oni.

Ali, takodje, naglasavaju da bi odrzavanje status quo situacije moglo biti opasno.

“Ukoliko proces reforme i tranzicije ne uspe, zapadni Balkan ce se pretovoriti u geto u jos dubljoj izolaciji, te u ozbiljnu pretnju stabilnosti i miru.”

Hju Grifits je koordinator istrazivackih projekata IWPR-a.