„Nikada nismo pucali na civile“ – tvrdi srpski pukovnik
Komandant brigade koja je sudelovala u opsadi Sarajeva podržao je Karadžićeve argumente o tome da su akcije bosanskih Srba bile defanzivne.
„Nikada nismo pucali na civile“ – tvrdi srpski pukovnik
Komandant brigade koja je sudelovala u opsadi Sarajeva podržao je Karadžićeve argumente o tome da su akcije bosanskih Srba bile defanzivne.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 769, 14. decembar 2012.)
Pojavljujući se ove sedmice kao svedok pred Haškim tribunalom, bivši pukovnik vojske bosanskih Srba insistirao je na tome da njegova jedinica nikada nije dejstvovala po sarajevskim civilima.
Reč je o Vladimiru Radojčiću, svedoku odbrane na suđenju ratnom predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću. Radojčić je bio komandant Ilidžanske brigade Sarajevsko-romanijskog korpusa vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS).
Ta brigada je, po rečima svedoka, predstavljala „istaknut i važan činilac“ u vojnim operacijama pomenutog korpusa i čitavog VRS-a.
Svedok je u svom iskazu podržao Karadžićevu tvrdnju da trupe VRS-a nikada nisu sudelovale u nečemu što je u optužnici opisano kao organizovana snajperska i artiljerijska kampanja protiv civila u bosanskoj prestonici Sarajevu, koje je 44 meseca – u periodu od 1992. do 1995. – bilo pod opsadom.
U optužnici se navodi da je Karadžić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Svedok Radojčić je postao komandant brigade početkom 1993., na temelju dotadašnjih zasluga. On je rekao da se „više nego dovoljno tačno seća rata“ i svega što je radio, te da „dobro zna pravila koja se moraju poštovati u takvoj situaciji“.
Svedok je insistirao na tome da je poštovao ta pravila.
„Nikada nismo pucali na civile, to je besmislica. Kao komandant, nikada nisam izdavao nikakva naređenja da se puca na civile. Na grad smo pucali jedino onda kada smo napadali komandne položaje muslimanske vojske, ali nikada nismo nameravali da bilo kako dejstvujemo po civilima“, niti da ih ugrozimo, kazao je Radojčić.
Radojčić je ostao pri stavu da je svaka vojna akcija bila uslovljena potrebom da se odbrani „područje koje je bilo pod kontrolom brigade“ i ničim drugim.
On je dodao da su konvoji Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) imali slobodan prolaz preko teritorije koju je kontrolisala njegova brigada, kao i da je njemu lično bilo „jasno da su svi dogovori koji su postojali morali da budu poštovani“.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Kerolin Edžerton (Carolyn Edgerton) je Radojćiću predočila jednu ratnu naredbu koja protivreči njegovoj tvrdnji.
U pitanju je dokument koji je izdao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa, general Dragomir Milošević, koji je bio „jedan nivo više“ rangiran od Radojčića. On je naredio da se puca na „nenajavljeni konvoj UNPROFOR-a“, koji je prolazio preko teritorije pod kontrolom Ilidžanske brigade – kazala je Edžertonova.
General Milošević, kome se pred Tribunalom sudilo 2007., osuđen je na 29 godina zatvora zbog terora, ubijanja i nehumanog postupanja tokom opsade Sarajeva.
Svedok je sudu najpre rekao kako ne može „sasvim da se seti“ na šta se odnosila dotična naredba, ali je onda rekao da je ona „verovatno značila da je konvoj bio kombinovani“. Pojam „kombinovani“, dodao je on, odnosi se na „perfidnu taktiku muslimanskih snaga da se infiltriraju i zloupotrebe Crveni krst ili UNHCR za transport vlastitih stvari, tako da je taj konvoj u suštini bio i konvoj muslimanskih snaga“.
„Znate, muslimanske snage su vrlo često zloupotrebljavale humanitarnu pomoć“, dodao je svedok.
Radojčić je rekao da je imao informaciju da se konvoji humanitarne pomoći šalju da bi „pomogli zadovoljavanju potreba muslimanske vojske i njenih vojnika“, te da su civili mogli samo da „kupe pomoć“ na crnoj berzi i po visokim cenama.
„Međutim, predsednik Karadžić je lično izdao jedno naređenje po kojem sve konvoje treba propustiti, i to bez prepreka i ometanja“, kazao je Radojčić.
U drugoj naredbi, koju je general Milošević izdao Radojčiću, stoji da Ilidžanska brigada treba da „upotrebi avio bombe“ na području sarajevskog okruga Hrasnica, jer će time izazvati „najveće materijalne gubitke i ljudske žrtve“, rekla je Edžertonova.
„O, ne – vidite, to je potpuno izvučeno iz konteksta“, odgovorio je Radojčić.
„Bila je to standardna vojna tehnologija; to znači da se radilo o akciji protiv vojnika. Ovo se odnosi na to da je akcija bila veoma produktivna, da je dala rezultate“, nastavio je on.
Edžertonova se sa time nije složila, napomenuvši kako „ljudske žrtve“ nisu pojam koji se obično koristi u vojnoj terminologiji.
Svedok je uzvratio da je „muslimanska vojska . . . zloupotrebljavala civilne objekte u Sarajevu, i da je stalno pucala na naše položaje iz tih objekata“.
„Mi bismo sprečili uzvraćanja vatre ukoliko je postojala mogućnost da se ugroze civili . . . a oni nisu evakuisali civile sa područja sukoba“, kazao je on.
Edžertonova je na to uzvratila tako što je rekla da zločini jedne strane ne mogu biti opravdani nikakvim „delovanjem ili propustom“ druge.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
