Obavestili smo Hadžića o paravojnim zločinima – tvrdi jugoslovenski general
Ratni načelnik Uprave bezbednosti kaže da je administracija hrvatskih Srba bila ovlašćena da istraži zločine koje su počinile nezakonite formacije.
Obavestili smo Hadžića o paravojnim zločinima – tvrdi jugoslovenski general
Ratni načelnik Uprave bezbednosti kaže da je administracija hrvatskih Srba bila ovlašćena da istraži zločine koje su počinile nezakonite formacije.
Bivši general jugoslovenske vojske izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da su civilne vlasti hrvatskih Srba bile upoznate sa zločinima koje su tokom rata u Hrvatskoj počinile srpske paravojne jedinice.
Svedok optužbe Aleksandar Vasiljević je u periodu na koji se odnosi optužnica bio smatran ključnim čovekom kontraobaveštajne službe, a svedočio je na suđenju bivšem političkom lideru hrvatskih Srba, Goranu Hadžiću.
Hadžić je po 14 tačaka optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su početkom devedesetih godina u Hrvatskoj bili počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom – uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku. On je navodno sudelovao u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, čija je svrha bilo "trajno prisilno raseljavanje većine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovništva sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske", kako bi bila stvorena država u kojoj bi dominirali Srbi.
U vreme trajanja sukoba, Hadžić je obavljao visoke političke funkcije na onom području Hrvatske koje je bilo pod srpskom kontrolom. U periodu od februara 1992. do decembra 1993. bio je predsednik Republike Srpske Krajine (RSK).
Vasiljevićevo svedočenje se uglavnom ticalo uloge i ovlašćenja jugoslovenske vojske koja je bila angažovana u Hrvatskoj, civilnih vlasti srpskog entiteta u Hrvatskoj, te okrivljenog kao predsednika RSK-a.
"Kad god bi JNA [Jugoslovenska Narodna Armija] dobila bilo kakve podatke o bilo kakvim zločinima, smesta bismo ih prosledili nadležnim civilnim vlastima, i meni je poznato da su lokalne vlasti uvek bile obaveštene o zločinima koje su počinile paravojne jedinice", kazao je Vasiljević, dodajući da sada zna zbog čega one tim povodom nisu učinile ništa.
"Prijavljujući te zločine, mi smo radili svoj posao. Za ono što se dešavalo nakon toga nismo bili odgovorni.“
Svedok je rekao da je JNA bila upoznata sa svojim ovlašćenjima, te da je delovala unutar njih.
"Vojska je znala šta mora da radi, i kako mora da uradi sve ono što mora da uradi. Bilo bi smešno da vojni komandanti za ono što moraju da urade traže odobrenje, ne od nekoga iz njihovog lanca komandovanja, nego od lokalnih samoproglašenih regija i njihovih samoproglašenih lidera“, kazao je Vasiljević.
Nakon što mu je tužiteljka pokazala jedan dokument – ukaz kojim vlada hrvatskih Srba "dozvoljava" JNA da razoruža jednu paravojnu jedinicu, Vasiljević je prokomentarisao: „Ono što su mogli i trebalo da urade bilo je to da – ukoliko nisu u stanju da se izbore sa paravojnim jedinicama – jednostavno zamole JNA da im pomogne."
Po Vasiljevićevim rečima, ukoliko bi pripadnici paravojnih jedinica bili optuženi za zločine, lokalne vlasti je trebalo da pokrenu istrage, baš kao što je bilo "prirodno da JNA one svoje pripadnike koji su sudelovali u takvim događajima šalje na vojni sud".
Da bi to ilustrovao, Vasiljević se osvrnuo na masakr koji je nad hrvatskim civilima bio počinjen 1991. godine u selu Lovas (istočna Slavonija), koje je bilo pod kontrolom Srba. Četvorici vojnika JNA, koji su u tome sudelovali, sudilo se pred vojnim sudom. A budući da su u istom zločinu sudelovali i pripadnici paravojnih formacija, Vasiljević je rekao da je njih pred lice zakona trebalo da izvede vlast RSK – ali da se to, očigledno, nije dogodilo.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Hadžićeva odbrana je osporavala svedokovu objektivnost, pošto je on samog sebe opisao kao "ponosnog pripadnika JNA".
Vasiljević je insistirao na objektivnosti svog svedočenja, što je obrazložio time da mu je protok vremena pomogao da razume ono što se 1991. desilo u Hrvatskoj.
U nizu dokumenata koje je predočila odbrana navodi se da paravojni lider Željko Ražnatović (poznatiji kao Arkan) i njegove snage zapravo nisu bile potčinjene Hadžiću i njegovoj civilnoj vladi, nego JNA. U jednom od tih dokumenata, Arkan i njegova jedinica se pominju kao "legitimni deo Novosadskog korpusa JNA", dok se u drugom dokumentu on spominje kao komandant vojne jedinice za "specijalne zadatke".
Arkan je bio optužen pred Haškim tribunalom, ali je 2000. godine ubijen u jednom beogradskom hotelu – tako da nije mogao biti uhapšen i doveden u Hag.
Svedok je odbacio navode iz dokumenata Novosadskog korpusa, tvrdeći da nemaju nikakvu pravnu težinu. On je rekao kako "namera" komandanta korpusa, Andrije Biorčevića, jeste bila ta da Arkana i njegove ljude predstavi kao "legitimnu jedinicu JNA" – ali je samog Biorčevića opisao kao "pijanicu i budalu", koja je "ugrozila svoj lični i položaj čitave armije".
Da bi osporila svedokovu tvrdnju po kojoj su lokalne civilne vlasti, a ne jugoslovenska vojska, bile nadležne za procesuiranje paravojnih zločina, odbrana je predočila jedan dokument koji je potpisao Života Panić, tadašnji komandant Prve armijske oblasti JNA, u čijoj su nadležnosti bili i neki delovi Hrvatske. U tom dokumentu se navodi da "svako ko čini zločine u zoni odgovornosti ove oblasti mora biti uhapšen i protiv njega moraju biti preduzete zakonske mere".
Vasiljević je na to odgovorio da je Panić bio prilično "dobronameran čovek", ali ne i advokat, te da je stoga upotrebio reč "uhapšen", umesto "pritvoren" – što je bilo ono što je JNA mogla da učini. Takođe, rekao je i da "zakonske mere" nisu automatski podrazumevale i to da se radi o nečemu što preduzima vojska.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
