OD SRBIJE SE TRAŽI DA OBELODANI POVERLJIVA DOKUMENTA
Stručnjaci kažu kako obelodanjivanje ovih dokumenta traže kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu bila što objektivnije utvrđena.
OD SRBIJE SE TRAŽI DA OBELODANI POVERLJIVA DOKUMENTA
Stručnjaci kažu kako obelodanjivanje ovih dokumenta traže kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu bila što objektivnije utvrđena.
Pismo koje je potpisalo 50 istraživača, stručnjaka i aktivista počelo je kružiti 10. i biće upućeno srbijanskoj vladi, kao i predsednicima Međunarodnog suda pravde (MSP) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) kada broj potpisnika bude oko 100.
Potpisnici pisma zahtevaju da se zapisnici predoče javnosti kako bi se što objektivnije utvrdila uloga Srbije u bosanskom ratu (1992-95.)
MSP je u februaru ove godine izrekao presudu u parnici koju je Bosna povela protiv Srbije, oslobađajući Srbiju direktne umešanosti u genocid počinjen u zemlji-tužiocu.
Tokom ovog slučaja, bosanski je tim zahtevao da se necenzurisana verzija celokupne dokumentacije VSO-a učini dostupnom ovom sudu i uvrsti među dokaze.
Ta dokumenta – koja je Srbija predala tužilaštvu MKSJ-a kako bi ih ono koristilo u slučaju bivšeg predsednika Slobodana Miloševića – vode se kao poverljiva i još uvek nisu dostupna javnosti.
Veruje se da je, primivši ih, MKSJ obećao da ih neće otkriti MSP-u.
Ta odluka usledila je nakon sporazuma glavne tužiteljke MKSJ-a, Karle del Ponte (Carla Del Ponte) i bivšeg saveznog ministra inostranih poslova, Gorana Svilanovića, a naznačena je u pismu koje mu je ona uputila u maju 2003., kada se saglasila se time da neće osporavati pravo Srbije da – kada su u pitanju navedeni dokumenti – zaštiti svoj nacionalni interes.
Međutim, sudije MSP-a odbile su da te transkripte zatraže od MKSJ-a ili da nalože Srbiji da preda necenzurisane zapisnike sa sastanaka VSO-a, i to uz obrazloženje da u ovom slučaju raspolažu sa dovoljno dokaza za presudu.
Potpisnici pisma sada tvrde da je ta odluka bila politički motivisana, te da je možda uticala i na ishod parnice pred MSP-om – odnosno, da je sprečila da zemlja bude proglašena krivom za genocid.
„Mi, pripadnici međunarodne akademske zajednice, smatramo da je ta odluka – koja je doneta bez razmatranja svih dostupnih dokaza – ravna pogrešnoj presudi i izdaji principa po kojem međunarodno krivično pravo treba da spreči i kazni zločin genocida“, kaže se u pismu.
Bilo je mnogo spekulacija o tome da bi dokumenta VSO-a mogla biti korisna za bosansku parnicu protiv Srbije pred MSP-om, i da bi možda pomogla pri dokazivanju povezanosti između Beograda i snaga bosanskih Srba.
A time se može objasniti i zbog čega se Srbija tako odlučno opire da ih otkrije u potpunosti.
„Razumno je pretpostaviti kako bi, da su se necenzurisani zapisnici sa sastanaka VSO-a pojavili pred MSP-om, presuda mogla da bude i drugačija, pri čemu bi Srbija mogla biti proglašena krivom za genocid“, nastavlja se u pismu.
„Činjenica da je sud odlučio da ne zatraži te zapisnike navodi nas na zaključak da su ponašanje suda u ovom slučaju, kao i izrečena presuda, bili motivisani političkim okolnostima.“
Potpisnici krive MSP i MKSJ zbog toga što nisu poštovali principe međunarodnog prava.
Po njihovim rečima, MSP je načinio veliku pogrešku kada nije zahtevao da mu Srbija preda ta dokumenta – jer taj zahtev ne bi mogao da bude ignorisan.
Sa druge strane, „ustupak MKSJ-a Srbiji bio je rezultat političkog dogovora koji je glavna tužiteljica Karla del Ponte postigla sa srbijanskom vladom, pa se stoga radi o još jednom dokazu da međunarodni sudovi dozvoljavaju upliv politike u sudski proces“, tvrde oni.
„Kao predstavnici akademske zajednice iz čitavog sveta, zahtevamo da međunarodna javnost bude upoznata sa istinom u celini. Stoga tražimo da se integralni i necenzurisani zapisnici sa sastanaka VSO-a objave, kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu, koji je vođen od 1992. do 1995., bila objektivno utvrđena.“
Među potpisnicima pisma su i istoričari Noel Malkolm (Noel Malcolm) i Marko Atila Hoare (Marko Attila Hoare); bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama i predsedavajući Saveta bezbednosti, Dijego Aria (Diego Arria); francuska publicistkinja Silvi Maton (Sylvie Matton); nagrađivani britanski novinar Ed Viljami (Ed Vulliamy); te aktivistkinja koja se zalaže za poštovanje ljudskih prava, Sonja Biserko.
Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.