ODBIJEN GOTOVININ ZAHTEV ZA PRIVREMENO OSLOBAĐANJE
Sudije Tribunala su procenile da je rizik od njegovog bekstva isuviše velik.
ODBIJEN GOTOVININ ZAHTEV ZA PRIVREMENO OSLOBAĐANJE
Sudije Tribunala su procenile da je rizik od njegovog bekstva isuviše velik.
Sudije Tribunala su ove sedmice odbacile zahtev Ante Gotovine za privremeno oslobađanje, tvrdeći kako nisu uverene u to da bi se on vratio u Hag na početak svog suđenja.
U odgovoru na Gotovinin zahtev – podnet u avgustu ove godine – da mu se odobri da vreme do početka suđenja provede u rodnom mestu Pakoštane, sudije su ukazale na to da se on Tribunalu nije predao dobrovoljno, te da je „tokom dužeg vremenskog perioda aktivno izbegavao hapšenje“.
Iako je Gotovina pristao na boravak u kućnom pritvoru, sudije su ocenile da bi rizik od bekstva ipak bio isuviše velik, pošto je okrivljeni već „dokazao svoju sposobnost i odlučnost da izbegne hapšenje“.
Gotovina je takođe predložio i da sve vreme nosi elektronsku narukvicu, koja bi policiji omogućila da prati njegovo kretanje i smesta bude upozorena na svako eventualno kršenje pravila o kućnom pritvoru.
Međutim, sudije su u ovosedmičnom saopštenju svoje odluke kazale kako bi pomenuta naprava tek „delimično sprečila bekstvo“, te da ne bi „eliminisala rizik od bekstva time što bi samo pomogla da se utvrdi kako je okrivljeni pobegao“.
Hrvatski je general optužen za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima tokom hrvatske vojne ofanzive koja se, pod nazivom Operacija Oluja, odigrala 1995. Uhapšen je u decembru 2005. na Kanarskim Ostrvima, nakon što je četiri godine proveo u bekstvu, a od tada boravi u haškoj pritvorskoj jedinici.
Gotovinin zahtev za privremeno oslobađanje podržala je svojom garancijom – koju je potpisao premijer Ivo Sanader – i hrvatska vlada, tvrdeći da bi se Gotovina blagovremeno vratio na suđenje, te da ne bi predstavljao opasnost ni za koga.
Sudije Tribunala su se ove sedmice saglasile sa time da šestorica bivših zvaničnika bosanskih Hrvata, kojima se trenutno sudi za ratne zločine, zimsku pauzu u radu Tribunala – koja bi trebalo da počne 17. decembra – provedu kod kuće.
Šestorici bivših visokih zvaničnika ratnog entiteta bosanskih Hrvata, takozvane Herceg-Bosne, sudi se zbog navodne odgovornosti za ratne zločine, koji su u ratu vođenom od 1992. do 1995. počinjeni nad bosanskim Muslimanima i ostalim ne-Hrvatima, na području jugozapadne i centralne Bosne.
Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić dobrovoljno su se, u aprilu 2004., predali Tribunalu, gde im je suđenje počelo dve godine kasnije. Dokazni postupak optužbe trebalo bi da bude priveden kraju 24. januara 2008., dok je početak dokaznog postupka odbrane zakazan za mart.
Privremeno oslobađanje je ove sedmice odobreno i bivšem vrhovnom komandantu bosanske vojske, generalu Rasimu Deliću, koji se Tribunalu dobrovoljno predao u februaru 2005. Deliću će biti dopušteno da zimske praznike provede u svom porodičnom krugu, u Bosni, da bi se u sud vratio 11. januara.
U odgovoru na Gotovinin zahtev – podnet u avgustu ove godine – da mu se odobri da vreme do početka suđenja provede u rodnom mestu Pakoštane, sudije su ukazale na to da se on Tribunalu nije predao dobrovoljno, te da je „tokom dužeg vremenskog perioda aktivno izbegavao hapšenje“.
Iako je Gotovina pristao na boravak u kućnom pritvoru, sudije su ocenile da bi rizik od bekstva ipak bio isuviše velik, pošto je okrivljeni već „dokazao svoju sposobnost i odlučnost da izbegne hapšenje“.
Gotovina je takođe predložio i da sve vreme nosi elektronsku narukvicu, koja bi policiji omogućila da prati njegovo kretanje i smesta bude upozorena na svako eventualno kršenje pravila o kućnom pritvoru.
Međutim, sudije su u ovosedmičnom saopštenju svoje odluke kazale kako bi pomenuta naprava tek „delimično sprečila bekstvo“, te da ne bi „eliminisala rizik od bekstva time što bi samo pomogla da se utvrdi kako je okrivljeni pobegao“.
Hrvatski je general optužen za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima tokom hrvatske vojne ofanzive koja se, pod nazivom Operacija Oluja, odigrala 1995. Uhapšen je u decembru 2005. na Kanarskim Ostrvima, nakon što je četiri godine proveo u bekstvu, a od tada boravi u haškoj pritvorskoj jedinici.
Gotovinin zahtev za privremeno oslobađanje podržala je svojom garancijom – koju je potpisao premijer Ivo Sanader – i hrvatska vlada, tvrdeći da bi se Gotovina blagovremeno vratio na suđenje, te da ne bi predstavljao opasnost ni za koga.
Sudije Tribunala su se ove sedmice saglasile sa time da šestorica bivših zvaničnika bosanskih Hrvata, kojima se trenutno sudi za ratne zločine, zimsku pauzu u radu Tribunala – koja bi trebalo da počne 17. decembra – provedu kod kuće.
Šestorici bivših visokih zvaničnika ratnog entiteta bosanskih Hrvata, takozvane Herceg-Bosne, sudi se zbog navodne odgovornosti za ratne zločine, koji su u ratu vođenom od 1992. do 1995. počinjeni nad bosanskim Muslimanima i ostalim ne-Hrvatima, na području jugozapadne i centralne Bosne.
Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić dobrovoljno su se, u aprilu 2004., predali Tribunalu, gde im je suđenje počelo dve godine kasnije. Dokazni postupak optužbe trebalo bi da bude priveden kraju 24. januara 2008., dok je početak dokaznog postupka odbrane zakazan za mart.
Privremeno oslobađanje je ove sedmice odobreno i bivšem vrhovnom komandantu bosanske vojske, generalu Rasimu Deliću, koji se Tribunalu dobrovoljno predao u februaru 2005. Deliću će biti dopušteno da zimske praznike provede u svom porodičnom krugu, u Bosni, da bi se u sud vratio 11. januara.
