Odbijen Karadžićev zahtev za saslušanja u Bosni i Srbiji
Sudije tvrde kako okrivljeni nije pokazao da bi sudska zasedanja u tri regionalna centra bila u interesu pravde.
Odbijen Karadžićev zahtev za saslušanja u Bosni i Srbiji
Sudije tvrde kako okrivljeni nije pokazao da bi sudska zasedanja u tri regionalna centra bila u interesu pravde.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 749, 6. jul 2012.)
Sudije su odbile zahtev ratnog lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, da deo predstojećeg dokaznog postupka njegove odbrane bude održan u Bosni i Srbiji.
U svom pisanom zahtevu od 7. maja, Karadžić je – nastavljajući da se brani samostalno – zatražio održavanje tri jednosedmična sudska zasedanja koja bi se odigrala u Sarajevu (prestonici Bosne), Banja Luci (glavnom gradu bosanskog entiteta Republika Srpska, RS) i Beogradu (prestonici Srbije). (O tome vidi tekst „Karadžić traži saslušanja u Bosni i Srbiji“.)
To bi, kako je Karadžić naveo, „približilo Tribunal onim ljudima koji od njega i treba da imaju koristi, čime bi se postiglo i veće razumevanje za rad Tribunala od strane ljudi u bivšoj Jugoslaviji“.
Karadžić je tada rekao i kako planira da pozove svedoke koji žive u pomenuta tri grada, kao i ljude koji su trenutno zatočenici u tim gradovima. Saslušanja na licu mesta podrazumevala bi da svedoci ne moraju da putuju u Hag, „niti – ukoliko su u pitanju svedoci koji borave u zatvoru – moraju biti transportovani u Hag i zatočeni u pritvorskoj jedinici“, tvrdio je okrivljeni.
U svojoj odluci objavljenoj 4. jula, sudije su odbacile ovu argumentaciju, konstatujući da će suđenje biti nastavljeno u Hagu, kao što je i bilo planirano.
„Veće nije uvereno da je puka pogodnost razlog koji opravdava to da se saslušanja održe izvan sedišta Tribunala“, saopštile su sudije.
Sudije su još napomenule da Tribunal raspolaže jedinicom čiji je zadatak da pomaže žrtvama i svedocima koji su došli da daju iskaze, čime se – kako su rekle – obesnažuju neke od primedbi okrivljenog.
Navele su i da argument koji se odnosi na izmeštanje rada Tribunala u bivšu Jugoslaviju jeste „važno pitanje“, ali su ocenile da bi takav potez predstavljao „izuzetak“ i da Karadžić nije pokazao da bi to bilo u interesu pravde.
Dokazni postupak Karadžićeve odbrane trebalo bi da počne u oktobru.
Sudije su 28. juna Karadžića već oslobodile jedne optužbe za genocid, one koja se ticala zločina počinjenih u sedam bosanskih opština tokom 1992. (O tome vidi u tekstu „Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid“.)
