ODBIJEN ŽUPLJANINOV ZAHTEV DA MU SE SUDI ZAJEDNO S KARADŽIĆEM

Sudije Tribunala su odbile zahtev bivšeg šefa policije bosanskih Srba da mu se za ratne zločine sudi zajedno sa bivšim predsednikom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem.



Stojan Župljanin je 3. decembra podneo zahtev da se njegov slučaj – kao i slučaj njegovog saoptuženika, Miće Stanišića – spoji sa Karadžićevim, uz obrazloženje da se optužbe protiv njih trojice u značajnoj meri preklapaju.



Međutim, sudije su ove sedmice odlučile da je Karadžićev slučaj „daleko širi“ od ostalih, te da bi spajanje suđenja moglo da dovede do usporavanja procesa koji se vode protiv Stanišića i Župljanina.



„Jasno je da je slučaj protiv Stanišića i Župljanina tek manji deo slučaja protiv Karadžića“, saopštile su sudije u odluci.



„[Spajanje] dva suđenja moglo bi da dovede do značajnog odlaganja donošenja odluke o krivici ili nevinosti Miće Stanišića i Stojana Župljanina.“



Suđenje Župljaninu i Stanišiću, koji se Tribunalu dobrovoljno predao 2005. godine, trebalo bi da počne narednih meseci.



Župljaninu će se suditi po deset tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja koji su se dogodili 1992., prilikom pokušaja proširivanja granica Srbije.



Njegovi advokati tvrde da su navodi protiv njega koji se tiču raseljavanja bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i ostalih ne-Srba sa teritorije planirane srpske države bili deo istog opšteg plana za koji se sudi i Karadžiću.



Stanišić je početkom devedesetih bio pripadnik srpskog ministarstva unutrašnjih poslova, a usprotivio se zahtevu za objedinjavanje postupaka.



Iako se i on, kao i Karadžić, tereti za zločine koji se tiču „etničkog čišćenja“ regiona, koje je navodno počinjeno u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992., njegovi advokati tvrde da bi spajanje slučajeva dovelo do produžavanja suđenja.



Sudije su stale na Stanišićevu stranu i odlučile da je proces Župljanin-Stanišić mnogo bliži početku nego Karadžićev, te da bilo kakvo odlaganje ne bi bilo u interesu pravde. Statutom suda je optuženicima zagarantovano pravo na ekspeditivno suđenje.



Karadžić, pak, trenutno očekuje potvrdu optužbi koje su podignute protiv njega. Ukoliko se to desi, sudiće mu se po 11 tačaka za ratne zločine – uključujući i za dve zasebne tačke za genocid – koji su u Bosni navodno počinjeni u periodu od 1992. do 1995. On je podržao zajedničko suđenje, tvrdeći da ono ide u prilog njegovoj odbrani i da bi se tako sprečilo da nekolicina svedoka bude prinuđena da dva puta dolazi u Hag kako bi svedočila na oba suđenja.



Iako su se i sudije saglasile sa time da bi odvojeno održavanje dva suđenja moglo da predstavlja veći teret za svedoke i da bi podrazumevalo udvostručavanje nekih dokaza, one su naglasak ipak stavile na osiguranje manje kompleksnog slučaja i hitno otpočinjanje procesa Župljanin-Stanišič.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.