Odluka o žalbama Lukićevih biće doneta ovog leta
Odbrana nastoji da obori presude za ono što su sudije nazvale „najnečovečnijim ponašanjem“.
Odluka o žalbama Lukićevih biće doneta ovog leta
Odbrana nastoji da obori presude za ono što su sudije nazvale „najnečovečnijim ponašanjem“.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 726, 27. januar 2012.)
Žalbena presuda bosanskim Srbima osuđenim za ratne zločine, Milanu i Sredoju Lukiću, biće doneta pre letnje pauze u radu Haškog tribunala – saopštilo je veće na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji.
Kao bivši rezervni policajac, Milan Lukić je u julu 2009. osuđen zbog toga što je u leto 1992. u istočnobosanskom gradu Višegradu lično ubio najmanje 132 bošnjačka (bosansko-muslimanska) civila. Preko stotinu njih je bilo zatvoreno u dve zabarikadirane kuće i živo spaljeno.
Milan Lukić je osuđen i za zlostavljanje pritvorenika u zatvorskom logoru Uzamnica, kao i za ubijanje 12 Bošnjaka na obali reke Drine. Sudije su zaključile kako na sudu nije bilo izneto dovoljno dokaza kako bi se potkrepila tvrdnja da je dotični osuđenik bio paravojni komandant.
Milan Lukić je osuđen na doživotnu robiju.
Njegov rođak Sredoje Lukić je, kao bivši policajac, proglašen krivim za pomaganje i podsticanje ubistva prilikom spaljivanja jedne od spomenutih kuća, kao i za rđavo postupanje prema zatočenicima logora Uzamnica. Izrečena mu je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina.
„Činjenje zločina Milana Lukića i Sredoja Lukića se u ovom slučaju odlikuje zlobnim i bezobzirnim nepoštovanjem ljudskog života“, kazale su sudije u presudi iz 2009. Spaljivanja kuća, po njihovim rečima, „predstavljaju akte najveće nehumanosti koje neka osoba može počiniti drugima“.
Na žalbenom saslušanju koje je održano u septembru 2011., advokati Milana Lukića tvrdili su da je čitav slučaj zasnovan na zameni identiteta i lažnim izjavama svedoka. A advokati Sredoja Lukića tvrdili su da on nije prisustvovao spaljivanju kuće u Pionirskoj ulici, te da – čak i da jeste – njegovo oponašanje nije bilo takvo da bi se moglo okarakterisati kao pomaganje i podsticanje. (Više o tome vidi u tekstu „Navodni nesporazum oko Lukićevog identiteta“.)
Milan Lukić nije prisustvovao ovosedmičnoj statusnoj konferenciji. Razlog za to odsustvo nije sasvim jasan.
Njegov advokat Tomislav Višnjić rekao je da je njegov klijent potpisao izvinjenje zbog odsustva kojim se pravda da je prethodno imao „zdravstvene probleme“ zbog načina na koji je iz Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija bio prebačen u sudnicu.
„Holandska policija ga je primorala da stavi naočare, to jest povez preko očiju, kada ga je prevozila ovamo“, kazao je Višnjić.
Portparolka Tribunala, Nerma Jelačić, izjavila je za IWPR da je prebacivanje do suda i iz njega potpuno prepušteno holandskim vlastima, koje pre no što prevezu pritvorenika obave „procenu bezbednosne pretnje“. Dodala je i kako one imaju pravo da pri tom upotrebe „objekte koji ograničavaju kretanje i vid“, ali da se takvi koraci ne preduzimaju sve dok se ne izvrši procena pritvorenikovog zdravstvenog stanja.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
