OFICIR BOSANSKIH SRBA SVEDOČI PROTIV SVOJIH NEKADAŠNJIH KOLEGA

Bivši oficir vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), koji je priznao krivicu za ubijanje više hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. godine, svedočio je ove sedmice – na suđenju u Hagu – protiv svojih bivših saboraca.



Momir Nikolić – koji je u maju 2003. priznao krivicu, da bi u žalbenom postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) bio osuđen na 20 godina zatvora – svedočio je, na poziv sudija, na suđenju Vujadinu Popoviću i još šestorici saoptuženika.



Nikolić je izjavio da ga je Popović, kao bivši pukovnik VRS-a i koordinator vojne policije, 12. jula 1995. izvestio da će Bošnjaci koje su snage bosanskih Srba zarobile u Potočarima (na oko pet kilometara udaljenosti od Srebrenice), biti ubijeni.



„Popović mi je – izražavajući se na svoj uobičajeni način – rekao kako sve Balije moraju da budu ubijene. U tome se, ukratko, sastojao moj razgovor s njim“, izjavio je Nikolić pred sudom.



Bivši pomoćnik načelnika za bezbednost Bratunačke Brigade je kasnije objasnio kako reč „Balije“ predstavlja pogrdan naziv koji bosanski Srbi koriste za Muslimane.



„U to vreme su skoro svi oficiri, recimo njih 95 posto, Muslimane nazivali ’Balijama’“, rekao je on.



Nikolić je u nastavku posvedočio kako je – iako je bilo planirano da se odvoje samo oni Muslimani za koje su postojale sumnje da su počinili ratne zločine – ono što je zapravo usledilo bilo odvajanje svih muslimanskih muškaraca od njihovih porodica.



„Ono što se dogodilo nije bilo nešto što je predstavljalo uobičajenu vojnu praksu – dogodilo se to da su svi muškarci bili odvojeni“, kazao je Nikolić.



On je objasnio i da nisu bili odvojeni isključivo vojno sposobni muškarci.



„Mogu vam garantovati svojim životom da su u Srebrenici bili odvojeni svi muškarci, bez obzira na činjenicu da li su bili vojno sposobni ili ne“, posvedočio je on.



„Među onima koji su odvojeni bilo je i onih koji nisu bili sposobni za vojnu službu, koji su imali po 60 i više godina.“



Popoviću se sudi zajedno sa još šestoricom visokih vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba – Ljubišom Bearom, Ljubomirom Borovčaninom, Vinkom Pandurevićem, Dragom Nikolićem, Radivojem Miletićem i Milanom Gverom.



Svi oni se terete za proterivanje muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i Žepe, kao i ubijanje svih vojno sposobnih muškaraca zarobljenih u Srebrenici. Beara, Borovčanin, Popović, Nikolić i Pandurević su optuženi za genocid i ratne zločine, dok su Miletić i Gvero okrivljeni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.



U optužnici se navodi da je 12. jula popodne i 13. jula tokom čitavog dana preko 1,000 vojno sposobnih muškaraca u Potočarima bilo odvojeno od svojih prijatelja i porodica, te potom odvezeno u Bratunac, gde su i ubijeni.



Pad Srebrenice – grada koji se danas nalazi u entitetu Republika Srpska, gde preovlađuju bosanski Srbi – doveo je do pokolja oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, a taj stravičan čin su Tribunal i haški Međunarodni sud pravde (MSP) docnije proglasili genocidom.



Nakon dodatnih pitanja tužilaštva, Nikolić je ove sedmice posvedočio da se 13. jula u Konjević Polju sreo i sa Ratkom Mladićem, bivšim komandantom VRS-a, te da ga je pitao šta će biti sa tamošnjim Muslimanima koje su zarobile snage bosanskih Srba.



Mladić je gestikulirao s obe ruke, sugerišući da će biti ubijeni – kazao je Nikolić.



„Nisam mogao izvesti nikakav drugi zaključak osim da će ti ljudi biti pobijeni“, rekao je Nikolić, objašnjavajući da se to odnosilo i na one koji su prethodnog dana bili zarobljeni u Potočarima.



„Način na koji je [Mladić] reagovao jasno je govorio da se sudbine onih koji su zarobljeni u Konjević Polju i onih koji su bili odvojeni i pritvoreni u Potočarima neće razlikovati“, kazao je Nikolić. „Ta sudbina se sastojala u tome da budu pritvoreni i kasnije pogubljeni.“



Tužilac Nelson Tejer (Nelson Thayer) je Nikoliću postavio pitanje o tome ko je kontrolisao snage koje su bile razmeštene duž puta Sandići – Konjević Polje, gde je prema navodima tužilaštva zarobljeno više stotina Muslimana, koji su potom prevezeni u pritvorske objekte i ubijeni.



„Snagama koje su bile angažovane na potezu od Sandića do Konjević Polja komandovao je, prema mojim saznanjima, g. Ljubomir Borovčanin“, kazao je on.



Nikolića su sudije pozvale da se na suđenju pojavi kao svedok suda.



Oni su u dokaze uvrstili izjavu u kojoj je Nikolić opisao ono što se 1995. desilo u Srebrenici, a koju je on prilikom priznavanja krivice 2003. godine dao tužiocima.



Sudije su prihvatile i njegovu izjavu od 17. aprila ove godine, u kojoj se pojašnjavaju događaji o kojima se govori u prvobitnoj izjavi. Timovima optužbe i odbrane svih sedmorice optuženika pružena je prilika da svedoka unakrsno ispitaju.



Tokom tog ispitivanja, Popovićev advokat Zoran Živanović je Nikoliću postavio pitanje koje se ticalo namera koje je VRS imala u Srebrenici 1995. godine.



On je nastojao da svedokov iskaz ospori zbog neusaglašenosti između onoga što je Nikolić 2003. rekao u svom priznanju tužilaštvu i izjave koju je dao uoči ovosedmičnog svedočenja.



„Želeo bih da Vas pitam da li je navođenje namera VRS-a u Vašoj izjavi o činjenicama, nasuprot onome što ste naveli u svojoj pismenoj izjavi [sporazumu o priznanju krivice], bilo posledica Vaše želje da se dodvorite Kancelariji tužilaštva kako biste uspešno zaključili dogovor o priznanju krivice“, rekao je Živanović.



Nikolić je to negirao, pri čemu je Živanoviću u više navrata kazao da pitanja koja se tiču sporazuma o priznanju krivice treba postaviti njegovim advokatima, pošto su oni – a ne on – sačinili taj dokument.



Preciznije govoreći, Popovićev branilac jeste zapazio da je Nikolić dao dva različita iskaza koji su se ticali namera koje su bosanski Srbi imali u Srebrenici tokom 1995. Međutim, Nikolić je rekao da se u oba iskaza iznosi isti scenario.



„Cilj snaga VRS-a je bio taj da u srebreničkoj enklavi ne bude Muslimana. Da li će to biti ostvareno na ovaj ili onaj način – nije bilo važno“, objasnio je Nikolić.



Živanović je skrenuo pažnju i na Nikolićevu procenu o tome koliko je, u julu 1995. godine, bilo muslimanskih muškaraca u Potočarima. Dok je u prvoj prilici naveo da se u Potočarima nalazilo između 1,500 i 2,000 muslimanskih muškaraca, kasnije je tvrdio da se njihov broj kretao između 400 i 700. Međutim, on u svom iskazu nije komentarisao to smanjenje.



„Da li je to možda izostavljeno da bi se Kancelarija tužilaštva odobrovoljila, kako bi sa Vama zaključila sporazum o priznanju krivice?“, uporan je bio Živanović.



„Nije mi bila namera da se dodvoravam Kancelariji tužilaštva, niti bilo šta slično“, odgovorio je Nikolić.



Živanović je potom od Nikolića zatražio da pojasni na šta je mislio kada je u svojoj izjavi pominjao „vojno sposobne muškarce“ iz Srebrenice.



Popovićev advokat je svedoku rekao da je on na umu zapravo imao pripadnike bosanske vojske, ali da to u izjavi o priznanju krivice nije naveo eksplicitno kako bi prikrio činjenicu da Srebrenica nije bila demilitarizovana.



Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 6. maja 1993. Srebrenicu proglasio bezbednom zonom, čime su na tom području bila zabranjena sva neprijateljstva ili napadi.



„Ne. Tvrdio sam – kao i sada – da Srebrenica nije bila demilitarizovana. U Srebrenici je bilo naoružanih jedinica [bosanske vojske]“, kazao je Nikolić.



Nikolića su potom unakrsno ispitali i ostali timovi odbrane. Po okončanju njegovog svedočenja, suđenje će biti nastavljeno iskazima još dvojice svedoka optužbe, pošto je Kancelarija tužilaštva, nakon okončanja svih sedam dokaznih postupaka odbrane, 12. marta odlučila da nastavi sa iznošenjem svojih dokaza.



Predviđeno je da bi završna obraćanja obeju strana trebalo da počnu 20. jula.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.