Panel će istražiti moguću uvredu suda od strane Del Ponteove
Karadžić tvrdi da je bivša zvaničnica možda odala poverljive informacije.
Panel će istražiti moguću uvredu suda od strane Del Ponteove
Karadžić tvrdi da je bivša zvaničnica možda odala poverljive informacije.
Predsednik Haškog tribunala odobrio je zahtev Radovana Karadžića da imenuje poseban sudski panel koji će istražiti da li je bivša tužiteljka Tribunala, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), kriva za nepoštovanje suda.
Ostalo je nejasno koliko će vremena biti potrebno tročlanom sudijskom panelu da okonča tu istragu.
U svom podnesku od 27. septembra, ratni predsednik bosansko-hercegovačkih Srba tvrdio je da diplomatska depeša koju su 16. aprila 2004. u Hagu sačinili pravni zvaničnici ambasade Sjedinjenih Država "ukazuje na to da je tužiteljka Del Ponte obelodanila poverljive podatke predstavnicima Sjedinjenih Država" za vreme suđenja bivšem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću.
Milošević je umro 2006. godine, pre okončanja sudskog postupka koji je protiv njega bio vođen, a presuda nikada nije ni doneta.
Depeša je naknadno objavljena na internet-stranici Vikiliksa (Wikileaks), a nastala je kao rezultat sastanka zvaničnika ambasade SAD i Del Ponteove. Zvaničnici SAD-a tu beleže da je Milošević sudijama "predao poverljivi spisak svedoka".
"Čitajući direktno sa spiska preuzetog iz podneska, ona [Del Ponte] je rekla da su podneskom obuhvaćeni bivši predsednik Bil Klinton (Bill Clinton), bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), bivši sekretar odbrane Vilijam Koen (William Cohen), ambasador Kristofer Hil (Christopher Hill), general Vesli Klark (Wesley Clark), kao i bivši ambasador Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) ", kaže se u depeši.
Karadžić, kome se pred Tribunalom sudi od 2009., tvrdi kako depeša "pruža razlog da se poveruje" da je Del Ponteova prekršila pravila Tribunala tako što je "obelodanila informacije . . . svesno kršeći nalog sudskog veća".
Karadžić je priznao da nema "pravni osnov da tvrdi da su prekršena prava Slobodana Miloševića", ali pošto potonji više nije živ, ne postoji "niko ko bi mogao proslediti ovu stvar nadležnim organima".
"Žrtva otkrivanja poverljivih informacija nije samo predsednik Milošević. I dr Karadžić ima lični interes da očuva mehanizme posredstvom kojih se tužioci proglašavaju odgovornima za otkrivanje poverljivih informacija o svedocima odbrane", naveo je okrivljeni. "Ukoliko tužilac može nekažnjeno da otkrije poverljivu informaciju o svedocima odbrane, onda dr Karadžić nema poverenja u to da su njegovi podnesci zaštićeni".
U svom odgovoru od 4. oktobra, tužilac Alen Tiger (Alan Tieger) je pobijao Karadžićeve navode. On je primetio da iako Milošević možda i jeste svoj spisak svedoka predao tajno, taj spisak "nije proglašen tajnim nikakvim sudskim nalogom".
"Štaviše, nijedan od zvaničnika SAD-a koji se spominju u depeši nisu bili podvrgnuti bilo kakvim merama za sprečavanje otkrivanja identiteta kao svedoci MKSJ-a [Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju]. Ukratko, depeša ne otkriva nikakvo kršenje nekog naloga sudskog veća od strane gospođe Del Ponte", nastavio je Tiger.
On kaže da je "očigledno" kako puka činjenica da je neki dokument podnet kao tajni ne znači da on ima taj status. U stvari, Tiger tvrdi da je i sam Karadžić "predao spisak svojih svedoka tajno, ali da je uredno otkrio imena nezaštićenih svedoka sa tog spiska, pri čemu nije zatražio dozvolu sudskog veća, niti je preduzeo bilo koji drugi korak koji bi sugerisao da on sa svoje strane veruje da su imena sa tog spiska . . . zaštićena po nalogu suda".
Tiger je rekao da, iako možda postoje okolnosti pod kojima nečije otkrivanje poverljivih informacija koje sud nije zaštitio može iziskivati "pravni lek", ova situacija nije jedna od takvih.
Osim toga, tužilac je konstatovao da je Milošević već bio obelodanio svoju nameru da pozove visoke zvaničnike SAD-a da svedoče, a da depeša "naprosto odražava obaveštenje koje je gospođa Del Ponte prosledila vlastima SAD-a o podacima koje bi one neizostavno dobile i u skladu sa kojim bi se ponašale prilikom dokaznog postupka odbrane – a povrh svega su na to delimično bile upozorene od strane samog gospodina Miloševića".
Štaviše, Tiger je upitao zbog čega se Karadžić žalio na to da ja Del Ponteova otkrila poverljive informacije, kada je potom i sam javno distribuirao potpuno iste informacije.
Tiger je saopštio kako, ukoliko takvo ponašanje zaista predstavlja uvredu suda, "ima razloga da se veruje kako su njegov pravni savetnik i/ili ostali članovi tima odbrane krivi" za istu stvar "zbog javnog distribuiranja depeše i informacija koje su sadržane u njoj".
"Odluka okrivljenog i njegovog tima da javno obelodane ovaj materijal sugeriše da oni ni sami ne veruju u vlastiti argument po kojem takvo ponašanje predstavlja nepoštovanje suda. To potkopava i tvrdnju okrivljenog da je njegov zahtev motivisan željom da zaštiti poverljivost podnesaka odbrane", piše Tiger.
On je zaključio da ako poseban panel odluči da otvori istragu o ponašanju Del Ponteove, "tom istragom nužno mora biti obuhvaćeno i ponašanje okrivljenog, njegovog pravnog savetnika i njegovog tima odbrane".
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
