Početak suđenja Mladiću najavljen za mart
Odbrana ratnog komandanta traži više vremena za pripremu slučaja.
Početak suđenja Mladiću najavljen za mart
Odbrana ratnog komandanta traži više vremena za pripremu slučaja.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 721, 9. decembar 2011.)
Početak suđenja ratnom komandantu bosanskih Srba, Ratku Mladiću, okvirno je zakazan za kraj marta – saopštile su sudije Haškog tribunala na statusnoj konferenciji koja je održana ove sedmice.
Sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Alfons Ori (Alphons Orie), osvrnulo se i na lekarske izveštaje koje je zatražilo za 69 godina starog Mladića – čije je zdravstveno stanje povod intenzivnih spekulacija – ali je konstatovalo kako „ne vidi potrebu da naloži bilo kakve dodatne medicinske pretrage ili da preduzme bilo šta u vezi sa time“.
Mladić se u sudnici pojavio odeven u sivo odelo i nešto nalik krznenoj lovačkoj kapi. Delovao je mršavo i povremeno dezorijentisano. Sudija Ori je bio prinuđen da ga zamoli da skine kapu, a okrivljeni je nastavio da glasno razgovara sa svojim advokatom Brankom Lukićem čak i nakon što mu je bilo rečeno da šapuće, kako njegove komentare ne bi čula čitava sudnica.
Takođe, okrivljeni je delovao zbunjeno kada ga je sudija zamolio da se izjasni o zločinu koji je nedavno uvršten u optužnicu. Reč je o pogubljenju preko 30 Bošnjaka u selu Bišina (opština Šekovići), koje se odigralo 23. jula 1995.
„Nije mi jasno šta znači Bišina kao pojam“, kazao je Mladić. „Da li je to planina, reka ili pokretni [objekat], poput autobusa, kamiona, aviona ili helikoptera? Šta je Bišina? Je li to nekakvo mesto, neko selo?“
Sudija Ori je objasnio da se radi o lokaciji u opštini Šekovići, na kojoj su bili ubijeni Bošnjaci.
„Hvala Vam na objašnjenju“, rekao je Mladić. „Nisam kriv i nemam nikakve veze sa time.“
Veći deo statusne konferencije protekao je u rešavanju proceduralnih pitanja, ali kada je sudija Ori saopštio da će uvodna izlaganja početi 27. marta, Mladićev je advokat smesta uputio prigovor.
„Mi nećemo biti spremni za početak suđenja u martu 2012., časni sude“, kazao je Lukić. „To nije moguće.“
„Ovo su planovi. Oni nisu uklesani u kamen, ali kao što sam već rekao, veće očekuje da će se strane u sporu ravnati prema tim datumima“, odgovorio je sudija Ori.
Pred kraj saslušanja, Mladić je sudijama rekao kako „rat nije bio moja želja ili želja moje države . . . zarad istine i pravde, ja ne želim da nikada više čujem reč ’rat’, a kamoli da vidim kako se on ponovo vodi“.
Mladić je uhapšen u Srbiji, 26. maja, nakon što je 16 godina proveo u bekstvu. Prvi put se pred Haškim tribunalom pojavio 3. juna. Na saslušanju koje je održano 4. jula bio je udaljen iz sudnice zbog toga što je prekidao sudije i odbijao da sasluša optužbe koje su protiv njega podnete.
Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, Mladić je navodno odgovoran za neke od najtežih zločina koji su počinjeni u bosanskom ratu. Među njima je i srebrenički masakr, koji se desio 1995. godine i u kojem je ubijeno 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka; kao i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, u kojoj je ubijeno oko 12,000 civila.
Mladića terete i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva. Optužnica protiv njega je nedavno redukovana na zahtev sudija, i u njoj se sada spominje ukupno 106 umesto 196 zločina, dok je broj bosanskih opština za koje se tereti smanjen sa 23 na 15. (Vidi prošlonedeljni tekst „Sudije odobrile skraćenje Mladićeve optužnice“.)
Ključni elementi slučaja – opsada Sarajeva, masakr u Srebrenici, zločini počinjeni u velikom broju opština, korišćenje pripadnika mirovnih trupa Ujedinjenih nacija kao talaca – ostaju isti, a optužnica i dalje sadrži 11 tačaka.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
