Podnete žalbe u slučaju Trbić
Tužilaštvo zahteva kaznu od 45 godina, dok odbrana traži oslobađanje.
Podnete žalbe u slučaju Trbić
Tužilaštvo zahteva kaznu od 45 godina, dok odbrana traži oslobađanje.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 666, 25 oktobar 2010.)
I kancelarija bosanskog tužioca i odbrana bivšeg komandanta bosanskih Srba, Milorada Trbića, podnele su protekle sedmice žalbu na prvostepenu presudu iz oktobra 2009., kojom je on osuđen na 30 godina zatvora zbog učešća u srebreničkom masakru, počinjenom 1995.
Tužilaštvo je zatražilo da kazna bude produžena, dok je odbrana zatražila oslobađanje.
Kao bivši pomoćnik načelnika za bezbednost Zvorničke brigade vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), Trbić je najviši vojni zvaničnik kome se sudilo pred sudom za ratne zločine u Sarajevu i prvi koji se pred tim sudom branio od optužbi za genocid.
Proglašen je krivim za učešće u progonu, pritvaranju i pogubljenju bosanskih Muslimana iz srebreničke enklave, kao i za ukop i premeštanje tela kako bi se prikrili dokazi tog zločina.
Na prošlosedmičnom sudskom saslušanju, tužilaštvo je zatražilo i ponovno suđenje po onim delovima optužnice za koje je Trbić u prvostepenom postupku bio oslobođen.
Presudom iz oktobra 2009., Trbić je, pored ostalog, oslobođen optužbi za pritvaranje, zlostavljanje i ubijanje Bošnjaka u Potočarima, kao i egzekucije koji su se odigrale na raznim lokacijama na području Bratunca.
Sud je zaključio da ne postoji dovoljno dokaza na temelju kojih bi Trbić mogao biti osuđen za zločine počinjene izvan zone odgovornosti Zvorničke brigade.
No, tužilaštvo sada želi da ga proglasi krivim i za te zločine, tvrdeći kako „postoji veliki [broj] dokaza koji jasno pokazuju da je Trbić delovao u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata koji su počinili Bratunačka brigada, Drinski korpus i glavni štab vojske Republike srpske“. To je saopštio tužilac Eric Larson (Eric Larson).
„Stoga tužilaštvo prikladnijom smatra dužu zatvorsku kaznu, u trajanju od 45 godina.“
Advokat odbrane Milan Trbojević zatražio je zakazivanje novog suđenja, tvrdeći da je „bilo izvesnih nepravilnosti, koje su počinjene za vreme [prvostepenog] sudskog procesa“.
Među primerima koje je Trbojević naveo su i „nezakonita priznanja okrivljenog“, koja su po njegovim rečima haški istražitelji dobili u vreme kada je Trbić, po rečima svog advokata, boravio u „kućnom pritvoru“.
Trbić je uhapšen 2005. u Severnoj Karolini, da bi potom bio deportovan i – kako je naveo Trbojević – stavljen u kućni pritvor negde u Holandiji, pre no što je bio prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Ševeningenu.
Odbrana je tvrdila da su, u vreme dok je boravio u kućnom pritvoru, istražitelji Trbiću rekli kako neće biti optužen, već da će samo svedočiti, te da će potom biti prebačen u Australiju.
„Tada je optuženi prihvatio sve“, kazao je Trbojević. „On je jednostavno priznao stvari koje uopšte nisu moguće. U prvostepenoj presudi se kaže kako ta priznanja nisu uverljiva, ali na njima počiva onaj deo u kojem se Trbić proglašava krivim. Tvrdim da su te izjave nezakonite i da ne mogu biti korišćene kao dokazi.
Nisu objavljeni nikakvi dodatni detalji u vezi sa navodnim kućnim pritvorom ili tvrdnjama koje se tiču Australije.
Trbićev je slučaj Haški tribunal u junu 2007. prosledio bosanskom Veću za ratne zločine, da bi potonji optužnicu protiv njega potvrdio 9. avgusta 2007., iako se okrivljeni nije izjasnio pred sudskim većem – što znači da je u zapisniku navedeno da je izjavio kako se ne oseća krivim. Suđenje je počelo u novembru 2007.
Nakon prošlosedmičnih obraćanja tužilaštva i odbrana, veću se obratio i sam Trbić.
„Više godina su me mučili i zlostavljali tužilaštvo i haški istražitelji“, kazao je on. „Moja priznanja su bila iznuđena. Ne znam zbog čega se krije to da sam u Holandiji bio prebacivan iz grada u grad, da nisam imao lična dokumenta i da je na mene stalno bio vršen pritisak.
„U pritvoru u Hagu sam bio pod video-nadzorom, pri čemu je svetlo bilo stalno upaljeno, tako da nisam mogao da spavam, niti da se koncentrišem.“
Trbić je rekao i kako veruje u pravičnost suda, te kako se nada da će se njegova agonija i mučenje uskoro okončati.
„Ja nikada nisam nikog ubio, niti sam naredio da iko bude ubijen“, kazao je on.
Na završetku prvostepenog sudskog postupka, tužilaštvo je veću i odbrani dostavilo kopiju izveštaja Tribunala i Misije OEBS-a u Bosni.
Larson se i prošle sedmice pozvao na taj izveštaj, tvrdeći da u njemu stoji kako je „presuda Trbiću za sada najbolje napisana“ presuda sarajevskog suda.
U istom je izveštaju taj sud bio pohvaljen i zbog adekvatne primene međunarodnog prava.
Usledila je reakcija odbrane, koja je tvrdila da „to nije relevantan dokaz i da stoga ne treba da bude korišćen u sudskoj parnici“.
Žalbeno veće bosanskog suda će odluku doneti naknadno.
Trbića je Haški tribunal prvobitno optužio zajedno sa ostalim visim policijskim i vojnim zvaničnicima bosanskih Srba: Vinkom Pandurevićem, Ljubišom Bearom. Ljubomirom Borovčaninom, Milanom Gverom, Radivojem Miletićem, Dragom Nikolićem i Vujadinom Popovićem.
Njih sedmorica su proglašeni krivima za genocid, ubijanje, progone, prisilno raseljavanje i deportaciju. Reč je o zločinima koji su u srebreničkoj enklavi počinjeni u julu 1995.
Izuzev Miletića i Gvera, svi se oni terete i za istrebljenje, kao i po optužbama povezanim s genocidom.
Tribunal im je 10. juna izrekao zatvorske kazne različite dužine, na koje su se potom žalili svi osim Borovčanina, koji je osuđen na 17 godina.
Popović i Beara su osuđeni na doživotnu robiju, Nikolić na 35, Miletić na 19, Pandurević na 13, a Gvero na 5 godina zatvora. Trenutno se očekuju žalbeni postupci pred Haškim tribunalom.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
