PODRŠKA ŠEŠELJEVOJ PRES-KONFERENCIJI
Sudija odobrava želju okrivljenog da se telefonskim putem obrati srbijanskom biračkom telu.
PODRŠKA ŠEŠELJEVOJ PRES-KONFERENCIJI
Sudija odobrava želju okrivljenog da se telefonskim putem obrati srbijanskom biračkom telu.
Haško suđenje srbijanskom nacionalističkom političaru, Vojislavu Šešelju – koji se tereti za ratne zločine – nastavljeno je ove sedmice nakon sedmomesečne pauze tako što je predsedavajući sudija podržao okrivljenikov zahtev za održavanjem telefonske konferencije za štampu iz zatvorske ćelije.
Uprkos tome što u haškom pritvoru boravi već sedam godina, Šešelj je još uvek predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) iz Beograda. On je ove sedmice od sudija zatražio da mu dozvole da se 24. januara obrati srbijanskoj javnosti uoči lokalnih izbora u opštini Odžaci.
„Svi su još uvek dužni da me smatraju nevinom osobom – uključujući i sudije i tužioce – te da me tako tretiraju sve dok se ne dokaže suprotno“, kazao je Šešelj sudijama.
„Uprkos mojoj zaokupljenosti političkim životom, sekretarijat [suda] i zatvorska administracija su me odlučno sprečavali da komuniciram sa spoljašnjim svetom, [dok] su drugi bili privremeno oslobađani kako bi sudelovali u politici.“
Prema pravilima Tribunala, korišćenje komunikacijskih kapaciteta zatvora Ujedinjenih nacija u Hagu za obraćanje medijima nije stvar o kojoj odlučuju sudije. Takvi zahtevi „zavise od odobrenja sekretarijata [suda]“, kaže se u pravilima koja regulišu pritvorsku proceduru.
Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je ove sedmice prosledio Šešeljev zahtev sekretarijatu, koji je u Tribunalu nadležan za administrativna, a ne pravna pitanja. Sudija Antoneti je okrivljenom pružio potpunu podršku.
„Građanska i politička prava okrivljenog su suštinski aspekt presumpcije nevinosti. Činjenica da ste u pritvoru ne znači automatski i to da su vam prava uskraćena“, rekao je sudija Antoneti Šešelju.
„Ovaj sud je oformljen radi ponovne uspostave mira na području bivše Jugoslavije, a u procesu uspostavljanja mira i legalne političke partije imaju veoma važnu, zapravo ključnu ulogu. Okrivljeni Šešelj je lider jedne legalne političke partije u Srbiji i kao takav može tome dati izvestan doprinos“, dodao je sudija.
Sekretarijat je Šešelju tajno saopštio svoju odluku 14. januara. Kako javlja srbijanska stanica B92, funkcioner SRS-a Aleksandar Martinović je za državnu agenciju Tanjug izjavio da je sud odbio Šešeljev zahtev. Portparolka suda Nerma Jelačić nije se izjašnjavala o odluci sekretarijata.
Međutim, uoči donošenja odluke sekretarijata, sudija Antoneti je nagovestio da ona ne mora nužno biti i konačna.
„Ukoliko sekretarijat i predsednik [Tribunala] ne dozvoljavaju okrivljenom da radi šta želi, on se uvek može obratiti sudskom veću“, rekao je on Šešelju. „Ja ću se založiti da mu se dozvoli obraćanje medijima u sklopu ovih lokalnih izbora u Srbiji.“
Po rečima portparolke Tribunala, sudija Antoneti i ostali članovi sudskog veća mogu Šešelju – ukoliko on to zatraži – dozvoliti da se žali na odluku predsednika suda. Međutim, prema precedentnom pravu koje je ustanovilo žalbeno veće Tribunala, sudije na stvari iz nadležnosti sekretarijata mogu da utiču samo ukoliko se one tiču prava okrivljenog na pravično suđenje.
Šešelj u haškom pritvoru boravi otkako se u februaru 2003. dobrovoljno predao sudu. Suđenje je počelo u novembru 2006., ali se on nije pojavljivao u sudnici i stupio je u štrajk glađu. Proces ponovo počinje 7. novembra 2007., ali se na zahtev tužilaštva – koje je tvrdilo da svedoci optužbe bivaju zastrašivni – obustavlja 11. februara 2009. Šešelj i njegovi pravni zastupnici iz Srbije su negirali da je bilo zastraživanja svedoka.
Nakon obustave procesa, Šešelj je u julu 2009. osuđen za nepoštovanje suda zbog obelodanjivanja imena zaštićenih svedoka i podataka o njima u knjizi koju je objavio iz zatvorske ćelije. Izrečena mu je zatvorska kazna od 15 meseci. Šešelj se žalio na tu presudu, a žalbeni proces je još uvek u toku.
U decembru 2003. sekretarijat je – nakon što se Šešelj, uoči parlamentarnih izbora, direktno obratio medijima u Srbiji – obustavio njegovu komunikaciju sa spoljnim svetom iz pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija. Tom prilikom je Šešeljevo ponašanje proglašeno nesaglasnim nastojanju Tribunala da se pravično procesuiraju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti koji su počinjeni u bivšoj Jugoslaviji.
„Činjenica da okrivljeni iz Pritvorske jedinice, zahvaljujući kapacitetima koji su mu u njoj dostupni, može sudelovati u tekućoj kampanji za parlamentarne izbore u Srbiji, dovodi do situacije koja se verovatno nepovoljno odražava na mandat Tribunala“, stoji u odluci zamenika sekretara da se Šešelju uskrati kontakt sa svima drugima izuzev sa advokatima i najužom porodicom.
Šešelj se u devet tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Radi se o zlodelima koja su počinjena u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, a u nastojanju da se iz nekih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Optužbe se tiču ubistava, mučenja, okrutnog postupanja i prisilnog raseljavanja. Okrivljeni se u Haškom tribunalu brani samostalno.
Prema navodima iz optužnice, Šešeljevo nastojanje da se stvori takozvana Velika Srbija bilo je deo zajedničkog zločinačkog poduhvata u kojem su učestvovali čelni ljudi srbijanskog režima, uključujući pokojnog predsednika Slobodana Miloševića i bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića.
Tužilaštvo je ove sedmice izvelo jednog od svojih nekoliko preostalih svedoka. Pri tom je veći deo iskaza bivšeg funkcionera Srpske demokratske stranke (SDS) iz Zvornika dat iza zatvorenih vrata.
Zaštićeni svedok se pred sudom pojavio pod pseudonimom VS037 i uz iskrivljenje lika, a dokazi koje je izneo ticali su se situacije u opštini Zvornik tokom 1992. godine.
U optužnici se navodi da su u aprilu te godine „srpske snage, među kojima su bili i dobrovoljci poznatiji kao ’šešeljevci’ i ’Arkanovi Tigrovi’, napali i zauzeli grad Zvornik i okolna sela“. Tokom 1992. srpske su snage, uključujući šešeljevce, na tom području navodno pobile veliki broj nesrpskih zarobljenika.
Svedok je pred sudom rekao da je grad Zvornik bio važan za stvaranje srpske oblasti u Bosni.
„Zvornik je svakako imao strateški značaj, s obzirom na činjenicu da se ta opština nalazi na granici sa Srbijom . . . bila je tu elektrana, a postojala je i železnica koja je povezivala Srbiju i Bosnu“, kazao je svedok.
VS037 je posvedočio i da je Srbima iz Zvornika oružje dala Teritorijalna odbrana (TO), kojoj su se i dobrovoljci javljali po dolasku u grad.
U izjavi koju je istražiteljima dao u decembru 2008., svedok je objasnio kako je najveći broj onih koji su došli u zvornički krizni štab rekao da su ih organizovali SRS i Šešelj. Međutim, ove sedmice to nije mogao da potvrdi pred sudom.
„Možda sam to i rekao, ali verujte mi da smo viđali dobrovoljce i da ih nikada nismo pitali ko ih je organizovao i zbog čega dolaze“, kazao je svedok.
Na pitanje sudija da li je u stanju da na osnovu uniformi koje su ti ljudi nosili utvrdi odakle su došli i ko ih je poslao, svedok je rekao da su svi oni stizali u civilnoj odeći.
„Nije tu bilo članova Srpske radikalne stranke ili bilo koje druge partije“, kazao je on. „Oni su došli kao građani i bili su mobilisani u [Teritorijalnu odbranu] srpske opštine Zvornik. Nismo bili upoznati sa time da li su pripadali bilo kojoj partiji.“
Potom je usledio zatvoreni deo zasedanja, na kojem se raspravljalo o ranijim komentarima sadržanim u svedokovoj izjavi datoj istražiteljima.
Sudije će šestoricu od preostalih jedanaest svedoka optužbe saslušati kao svedoke suda, a od tužilaštva su zatražile da odustane od još trojice.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Uprkos tome što u haškom pritvoru boravi već sedam godina, Šešelj je još uvek predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) iz Beograda. On je ove sedmice od sudija zatražio da mu dozvole da se 24. januara obrati srbijanskoj javnosti uoči lokalnih izbora u opštini Odžaci.
„Svi su još uvek dužni da me smatraju nevinom osobom – uključujući i sudije i tužioce – te da me tako tretiraju sve dok se ne dokaže suprotno“, kazao je Šešelj sudijama.
„Uprkos mojoj zaokupljenosti političkim životom, sekretarijat [suda] i zatvorska administracija su me odlučno sprečavali da komuniciram sa spoljašnjim svetom, [dok] su drugi bili privremeno oslobađani kako bi sudelovali u politici.“
Prema pravilima Tribunala, korišćenje komunikacijskih kapaciteta zatvora Ujedinjenih nacija u Hagu za obraćanje medijima nije stvar o kojoj odlučuju sudije. Takvi zahtevi „zavise od odobrenja sekretarijata [suda]“, kaže se u pravilima koja regulišu pritvorsku proceduru.
Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je ove sedmice prosledio Šešeljev zahtev sekretarijatu, koji je u Tribunalu nadležan za administrativna, a ne pravna pitanja. Sudija Antoneti je okrivljenom pružio potpunu podršku.
„Građanska i politička prava okrivljenog su suštinski aspekt presumpcije nevinosti. Činjenica da ste u pritvoru ne znači automatski i to da su vam prava uskraćena“, rekao je sudija Antoneti Šešelju.
„Ovaj sud je oformljen radi ponovne uspostave mira na području bivše Jugoslavije, a u procesu uspostavljanja mira i legalne političke partije imaju veoma važnu, zapravo ključnu ulogu. Okrivljeni Šešelj je lider jedne legalne političke partije u Srbiji i kao takav može tome dati izvestan doprinos“, dodao je sudija.
Sekretarijat je Šešelju tajno saopštio svoju odluku 14. januara. Kako javlja srbijanska stanica B92, funkcioner SRS-a Aleksandar Martinović je za državnu agenciju Tanjug izjavio da je sud odbio Šešeljev zahtev. Portparolka suda Nerma Jelačić nije se izjašnjavala o odluci sekretarijata.
Međutim, uoči donošenja odluke sekretarijata, sudija Antoneti je nagovestio da ona ne mora nužno biti i konačna.
„Ukoliko sekretarijat i predsednik [Tribunala] ne dozvoljavaju okrivljenom da radi šta želi, on se uvek može obratiti sudskom veću“, rekao je on Šešelju. „Ja ću se založiti da mu se dozvoli obraćanje medijima u sklopu ovih lokalnih izbora u Srbiji.“
Po rečima portparolke Tribunala, sudija Antoneti i ostali članovi sudskog veća mogu Šešelju – ukoliko on to zatraži – dozvoliti da se žali na odluku predsednika suda. Međutim, prema precedentnom pravu koje je ustanovilo žalbeno veće Tribunala, sudije na stvari iz nadležnosti sekretarijata mogu da utiču samo ukoliko se one tiču prava okrivljenog na pravično suđenje.
Šešelj u haškom pritvoru boravi otkako se u februaru 2003. dobrovoljno predao sudu. Suđenje je počelo u novembru 2006., ali se on nije pojavljivao u sudnici i stupio je u štrajk glađu. Proces ponovo počinje 7. novembra 2007., ali se na zahtev tužilaštva – koje je tvrdilo da svedoci optužbe bivaju zastrašivni – obustavlja 11. februara 2009. Šešelj i njegovi pravni zastupnici iz Srbije su negirali da je bilo zastraživanja svedoka.
Nakon obustave procesa, Šešelj je u julu 2009. osuđen za nepoštovanje suda zbog obelodanjivanja imena zaštićenih svedoka i podataka o njima u knjizi koju je objavio iz zatvorske ćelije. Izrečena mu je zatvorska kazna od 15 meseci. Šešelj se žalio na tu presudu, a žalbeni proces je još uvek u toku.
U decembru 2003. sekretarijat je – nakon što se Šešelj, uoči parlamentarnih izbora, direktno obratio medijima u Srbiji – obustavio njegovu komunikaciju sa spoljnim svetom iz pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija. Tom prilikom je Šešeljevo ponašanje proglašeno nesaglasnim nastojanju Tribunala da se pravično procesuiraju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti koji su počinjeni u bivšoj Jugoslaviji.
„Činjenica da okrivljeni iz Pritvorske jedinice, zahvaljujući kapacitetima koji su mu u njoj dostupni, može sudelovati u tekućoj kampanji za parlamentarne izbore u Srbiji, dovodi do situacije koja se verovatno nepovoljno odražava na mandat Tribunala“, stoji u odluci zamenika sekretara da se Šešelju uskrati kontakt sa svima drugima izuzev sa advokatima i najužom porodicom.
Šešelj se u devet tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Radi se o zlodelima koja su počinjena u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, a u nastojanju da se iz nekih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Optužbe se tiču ubistava, mučenja, okrutnog postupanja i prisilnog raseljavanja. Okrivljeni se u Haškom tribunalu brani samostalno.
Prema navodima iz optužnice, Šešeljevo nastojanje da se stvori takozvana Velika Srbija bilo je deo zajedničkog zločinačkog poduhvata u kojem su učestvovali čelni ljudi srbijanskog režima, uključujući pokojnog predsednika Slobodana Miloševića i bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića.
Tužilaštvo je ove sedmice izvelo jednog od svojih nekoliko preostalih svedoka. Pri tom je veći deo iskaza bivšeg funkcionera Srpske demokratske stranke (SDS) iz Zvornika dat iza zatvorenih vrata.
Zaštićeni svedok se pred sudom pojavio pod pseudonimom VS037 i uz iskrivljenje lika, a dokazi koje je izneo ticali su se situacije u opštini Zvornik tokom 1992. godine.
U optužnici se navodi da su u aprilu te godine „srpske snage, među kojima su bili i dobrovoljci poznatiji kao ’šešeljevci’ i ’Arkanovi Tigrovi’, napali i zauzeli grad Zvornik i okolna sela“. Tokom 1992. srpske su snage, uključujući šešeljevce, na tom području navodno pobile veliki broj nesrpskih zarobljenika.
Svedok je pred sudom rekao da je grad Zvornik bio važan za stvaranje srpske oblasti u Bosni.
„Zvornik je svakako imao strateški značaj, s obzirom na činjenicu da se ta opština nalazi na granici sa Srbijom . . . bila je tu elektrana, a postojala je i železnica koja je povezivala Srbiju i Bosnu“, kazao je svedok.
VS037 je posvedočio i da je Srbima iz Zvornika oružje dala Teritorijalna odbrana (TO), kojoj su se i dobrovoljci javljali po dolasku u grad.
U izjavi koju je istražiteljima dao u decembru 2008., svedok je objasnio kako je najveći broj onih koji su došli u zvornički krizni štab rekao da su ih organizovali SRS i Šešelj. Međutim, ove sedmice to nije mogao da potvrdi pred sudom.
„Možda sam to i rekao, ali verujte mi da smo viđali dobrovoljce i da ih nikada nismo pitali ko ih je organizovao i zbog čega dolaze“, kazao je svedok.
Na pitanje sudija da li je u stanju da na osnovu uniformi koje su ti ljudi nosili utvrdi odakle su došli i ko ih je poslao, svedok je rekao da su svi oni stizali u civilnoj odeći.
„Nije tu bilo članova Srpske radikalne stranke ili bilo koje druge partije“, kazao je on. „Oni su došli kao građani i bili su mobilisani u [Teritorijalnu odbranu] srpske opštine Zvornik. Nismo bili upoznati sa time da li su pripadali bilo kojoj partiji.“
Potom je usledio zatvoreni deo zasedanja, na kojem se raspravljalo o ranijim komentarima sadržanim u svedokovoj izjavi datoj istražiteljima.
Sudije će šestoricu od preostalih jedanaest svedoka optužbe saslušati kao svedoke suda, a od tužilaštva su zatražile da odustane od još trojice.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
