Pojacanje Druge Armije Izaziva Nervozu Crnogoraca

Stotine vojnika iz Srbije stize u Crnu Goru kako bi pojacali redove Druge armije Vojske Jugoslavije koja je ovde stacionirana. Generali tvrde da oni samo popunjavaju prazan prostor u kasarnama - ali mnogi Crnogorci sumnjaju da je to svrha njihovog dolaska.

Vojska kaze da su rezervisti koji su sluzili u ratu poslati kucama posto su borbe na susednom Kosovu okoncane, a njihov odlazak se poklopio sa rutinskim zavrsetkom jednogodisnjeg vojnog roka novih regruta. Ovim je stvoren prazan prostor u kasarnama za nove snage.

Zbog istovremene rotacije trupa i demobilizacije jedinice Druge Armije i Jugoslovenske mornarice su nepopunjene, oni kazu, i dodaju da su nove snage potrebne da bi se "odrzao nivo borbene gotovosti" u Crnoj Gori.

Medjutim, oni nisu uspeli da ubede posmatrace u tacnost svojih tvrdnji. Prema nekim procenama, cak i posle demobilizacije rezervista, broj vojnika koji sluzi u Drugoj armiji je dvostruko veci od njihovog normalnog mirovnog brojnog stanja. Kazu da je njihov cilj da se izvrsi pritisak na crnogorsku vladu da ublazi svoju kritiku na racun beogradskih vlasti.

Za vreme sukoba sa NATO-m, broj vojnika Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori, koja jos zajedno sa Srbijom cini jugoslovensku federaciju, je porastao sa sedam na cetrnaest hiljada. Iako se mnogi Crnogorci nisu odazvali na mobilizaciju, veliki broj njih je prisiljen da se javi u vojsku pod pretnjom vanrednog stanja.

Kada su borbe na Kosovu zavrsene, crnogorske vlasti su zatrazile od Beograda da naredi demobilizaciju i povratak na mirovni nivo od 7.000 vojnika koji su stacionirani u Crnoj Gori u normalnim okolnostima. Prema navodima iz Druge armije, demobilisano je 25.000 vojnika, ali izvori bliski crnogorskoj republickoj policiji - koji budno paze na saveznu vojsku - tvde da je preko 13.000 vojnika pod orujem i komandom Beograda stacionirano u Crnoj Gori.

Pristalice Mila Djukanovica, visegodisnjeg kriticara srpskog vodje Slobodana Milosevica, strahuju da ovi vojnici sacinjavaju jezgro udarnih snaga lojalnih Milosevicu u slucaju direktne konfrontacije izmedju Beograda i Podgorice.

Nedavno najavljeni planovi o obnavljanju savezne policije, i njena namera da popuni redove veteranima iz Vojske Jugoslavije koji su lojalni srpskoj vladi cine ove strahove opravdanim. Djukanovic je upozorio da bi beogradska vlada mogla da prekrsi ustav i upotrebi saveznu policiju da preuzme kontrolu nad crnogorskim granicama i granicnim prelazima, kao sto je vojska to uradila za vreme sukoba na Kosovu.

"Nije nam potrebna paralelna policija i svaki pokusaj da se oformi takva snaga bi trebalo da bude sasecen u korenu," kaze zamenik crnorskog Ministra unutrasnjih poslova Vuk Boskovic. Medjutim, ove reci Beograd ne slusa i, kako Djukanovic trvdi, visi oficiri su vec regrutovani u redove nove policije.

Podgoricki nedeljnik Monitor trvdi da su baze za obuku novih snaga vec oformljene u nekoliko crnogovrskih gradova, kako bi privukli bivse oficire Vojske Jugoslavije. Medjutim, Monitor takodje izvestava da u Drugoj armiji stanje nije idilicno. Nedeljnik pise da je oko 40 vojnika Vojske Jugoslavije, od obicnih vojnika do pukovnika, nedvosmisleno odbilo beogradsku opciju, odlucivsi da se prijave za posao u crnogorskoj republickoj policiji.

Vecina njih su Crnogorci, tako da su pridruzili svojima, ali i finansijski faktori takodje igraju veliku ulogu. Savezni budzet kojim Beograd raspolaze je prazan; vojnici se zale da njihove i ovako niske plate kasne i po nekoliko nedelja, dok je Djukanovic ulozio znacajnu sumu novca u policijske snage koje su pod kontrolom crnogorskog ministarstva unutrasnjih poslova.

Njihove plate nisu samo vece od armijskih, nego se i isplacuju na vreme. Iako nemaju tesko naoruzanje, sudeci po uniformama, tehnici za komunikaciju i lakom naoruzanju, ocigledno je da su snage ministarstva bolje opremljene. Ne zna se koliko crnogorska policija ima pripadnika, ali se na osnovu realnih procena tvrdi da ih ima oko 12.000.

Nekoliko pristalica crnogorske nacionalnosti se prikljucilo rezervnim policijskim snagama Crne Gore za vreme NATO intervencije. U Cetinju, koji je istorijska prestonica Crne Gore, Bozidar Bogdanovic, aktivista koji podrzava ideju nezavisnosti, je cak osnovao vojnu jedinicu da brani svoj grad u slucaju sukoba sa snagama Beograda. Policija je preduzela akciju kako bi sprecila Bogdanoviceve ljude da ne isprovociraju incident sa pripadnicima vojske stacioniranim u gradu, ali nije rasformirala jedinicu vec je samo stavila pod komandu policije.

Djukanovicevi protivnici u Liberalnom savezu i u crnogorskoj Socijalistickoj partiji (SNP) koji su jos uvek lojalni Milosevicu su zahtevali da se crnogorsko ministarstvo policije raspusti. Djukanovic ce se ovome opirati sve dok postoji rizik da Beograd odgovori silom na sve glasnije zahteve za autonomijom koji dolaze iz Podgorice.

U medjuvremenu Beograd je hladno reagovao na predloge Podgorice da se Vojska Jugoslavije reorganizuje i 'profesionalizuje.' Na sastanku koji je sazvala crnogorska vlada pocetkom ovog meseca njen zvanicnik je infomisao Boegrad o svojoj zelji da se spusti tenzija ali isto tako i da se vojska podeli izmedju dve konstitutivne republike.

Podgorica je predlozila da vojska ima dve komandne strukture, sto bi omogucilo crnogorskom predsedniku da komanduje jedniciama na njegovoj teritoriji, dok bi na saveznom nivou komanda funkcionisala na bazi konsenzusa.

Dolazak novih snaga da bi se popunile kasarne savezne vojske mogao bi da predstavlja ostar odgovor na takve zahteve.

Milka Tadic je urednik nezavisnog magazina Monitor iz Podgorice.