POKAR: PRITUŽBA NA BOSANSKI ZATVOR
Predsednik Tibunala je zabrinut zbog toga što glavni sud u toj zemlji ne raspolaže prikladnim zatvorskim objektom.
POKAR: PRITUŽBA NA BOSANSKI ZATVOR
Predsednik Tibunala je zabrinut zbog toga što glavni sud u toj zemlji ne raspolaže prikladnim zatvorskim objektom.
Nakon što je obišao zatvor u Foči (istočna Bosna) – odakle je pre godinu dana pobegao bosanski Srbin Radovan Stanković, koji je pethodno osuđen za ratne zločine – predsednik Tribunala je imao izvestan broj primedbi. Veoma je, kako je rekao, zabrinut zbog toga što je Stanković još uvek na slobodi.
Stanković je 2006. godine, pred Sudom Bosne i Hercegovine – nakon što je Haški tribunal njegov slučaj prepustio lokalnom sudstvu – osuđen na 16 godina zatvora zbog silovanja i ostalih zločina protiv čovečnosti, koje je počinio 1992. Posle žalbenog postupka, kazna mu je povećana na 20 godina.
Prvobitna istraga o njegovom bekstvu utvrdila je da je imao pomoć zatvorskih stražara, koji su mu bili i ratni drugovi.
Predsednik Tribunala je o ovom slučaju razgovarao sa ministrom pravde entiteta bosanskih Srba (Republike Srpske, RS), Džerardom Selmanom, rekavši mu kako „Stankovićevo bekstvo i činjenica da je nestao bez traga predstavljaju veliku mrlju na institucijama RS-a“.
Pokar se sastao i sa predsednikom bosanskog državnog suda, sutkinjom Medžidom Kreso, kojom prilikom je izrazio zadovoljstvo radom veća za ratne zločine, rekavši kako je u pitanju „jedan od ključnih Tribunalovih partnera u regionu“.
Dodao je i da je „veoma zadovoljan načinom na koji pomenuto veće vodi slučajeve, pošto se u radu oslanja na međunarodne standarde i vladavinu prava“.
Međutim, Pokar je rekao i da je razlog za brigu to što državni sud Bosne još uvek ne raspolaže adekvatnim objektom, u kojem bi svi osuđenici mogli da odsluže svoje kazne. Do sada su osuđenici bili upućivani u zatvore koji su najbliži njihovom prebivalištu.
Pokar je kazao i da Stanković ne bi mogao da pobegne da su postojali prikladni zatvorski objekti.
Dodao je i da je „zatvorima ove zemlje neophodna pomoć međunarodne zajednice“.
Tokom trodnevne posete, za vreme koje je vodio razgovore o saradnji s Tribunalom i pitanjima koja se tiču njegovog nasleđa, Pokar je zatražio i da preostala četvorica begunaca – Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić – budu uhapšeni, kao i da sve zemlje u potpunosti sarađuju s Tribunalom.
Nezavisno od svega toga, Pokar je dao i intervju bosanskoj državnoj televiziji, u kojem je od njega zatraženo da prokomentariše konferenciju koju je IWPR održao 15. maja u Hagu, a na kojoj se raspravljalo o transparentnosti rada Tribunala, pogotovo iz perspektive mera zaštite koje se primenjuju na transkripte srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO).
Iako je odbio da komentariše dokumenta VSO-a, Pokar je kazao da mere zaštite koje za njoh važe još uvek predstavljaju „otvoreno pitanje“.
Merdijana Sadović je voditeljica IWPR-ovog haškog programa.