Porozne granice Makedonije

Makedonska policija bezuspesno pokusava da zaustavi sve veci broj stranaca koji ilegalno prelaze granicu.

U poslednja tri meseca otkriveno je oko sedam hiljada ilegalaca, krijumcara oruzjem sa Kosova i onih koji bi da se domognu Grcke. Strahuje se da je broj ljudi koji su ilegalno uspeli da predju granicu cak i do deset puta veci.

Makedonija ima najlosije cuvanu granicu na Balkanu, ali je do eskalacije problema "ilegalaca" doslo nakon sukoba na Kosovu i politicke i ekonomske nestabilnosti u regionu.

Mnogi od ilegalnih putnika pokusavaju da predju iz Jugoslavije u Makedoniju, na putu za Grcku, gde traze posao na plantazama voca. Samo mali broj ilegalaca ostaje u Makedoniji, najcesce prostitutke, sezonski radnici i sitni sverceri iz susedne Albanije i zemalja istocne Evrope.

Ilegalci su najcesce Rumuni, ali nije mali broj Albanaca, Bugara i gradjana SR Jugoslavije. Medju njima ima i Indijaca, Kurda i gradjana drugih azijskih drzava i zemalja iz bivseg istocnog bloka.

Policija sve cesce otkriva prave konvoje sa sto ili vise ilegalaca. Makedonski granicari i lokalna policija otkrili su ovih dana u blizini Kumanova dve grupe od preko sto drzavljana koji su ilegalno presli jugoslovensko-makedonsku granicu.

Na magistralnom putu Kumanovo-Kriva Palanka uhvaceno je 37 Rumuna koji su, posto su kamionom veleske registracije ilegalno presli granicu, krenuli u unutrasnjost zemlje. Vozac kamiona, kada je primetio policijsku patrolu, napustio je vozilo s ilegalcima i pobegao u nepoznatom pravcu.

Makedonska stampa veoma je kriticna u odnosu na srazmerno blago zakonodavstvo za ovu vrstu krivicnih dela. Poslednja uhvacena grupa rumunskih gradjana kaznjena je proterivanjem i samo sa godinu dana zabrane ulaska u Makedoniju.

Stevo Pendarovski, pomocnik ministra unutrasnjih poslova, rekao je da se u oko 50 odsto slucajeva radi o takozvanim "povratnicima" koji se na sve nacine trude da se domognu putnih isprava u kojima nemaju "crveni pecat" kojim su obelezeni. Makedonski drzavljani su skoro bez izuzetka ukljuceni u ovaj unosan posao. Pored toga sto prodaju lazne putne isprave, oni prebacuju ilegalce preko granice i pruzaju im bezbedna utocista.

Snage bezbednosti kazu da ilegalci s Kosova i iz Albanije, za koje se pretpostavlja da neometano prelaze granicu svercujuci oruzje, drogu i drugu robu, predstavljaju najveci problem. Od pocetka ove godine zabelezeno je oko 700 incidenata na granicnom prelazu prema Kosovu.

Posle incidenta koji se desio 5.juna kad su snajperskim hicima s kosovske strane ranjena dvojica granicara, usledila je naredba Trajkovskog da se podigne stepen pripravnosti u obezbedjivanju granice sa ovom pokrajinom. Oklopni transporteri makedonske vojske redovno patroliraju ovim podrucjem.

Skopske vlasti su zabrinute da ne dodje do "izvoza kosovske krize" na zapadni deo Makedonije, nastanjen pretezno albanskim stanovnistvom.

Makedonska javnost je pozdravila vesti o pojacanim merama bezbednosti, medjutim, vodje albanske zajednice u ovoj zemlji koja cini 25 odsto ukupnog stanovnistva smatraju da one nisu potrebne.

Arben Xhaferi, vodja Demokratske partije Albanaca, partije vladajuce koalicije, smatra da je se radi o ishitrenoj odluci koja Makedoniju uvodi u vanredno stanje, stanje izolacije od suseda. Prema njegovom misljenju, s Kosova se ne uocavaju tendencije koje bi imale za cilj destabilizaciju Makedonije. Svercera ima na svim granicama Makedonije ali to nije razlog da se uvodi vanredno stanje, smatra Arben Xhaferi.

Posle ranjavanja vojnika na makedonskoj granici u junu, Trajkovski je poslao ostro pismo generalnom sekretaru NATO-a, Georgu Robinsonu i zatrazio da pripadnici KFOR-a konacno preduzmu potrebne mere da se granica cuva i sa kosovske strane.

Ministar odbrane, Nikola Kljusev je sredinom meseca boravio u Briselu gde je zatrazio vojnu i tehnicku pomoc za obezbedjenje granica. Receno mu je da ce tesko doci do realizacije ovog zahteva.

Makedonskoj vladi ne preostaje nista drugo nego da se sama stara o suzbijanju ilegalnih ulazaka u zemlju. Skoplje mora samo da resi ovaj problem ukoliko zeli da se integrise u Evropu.

Zeljko Bajic je redovni dopisnik IWPR.