POTRAGA MEDJU RUSEVINAMA

U Haracinu, kako Albanci zovu selo Aracinovo, jos uvek vlada pravi haos, uprkos cinjenici da je stanovnicima sela od kraja jula dozvoljeno da se vrate kucama.

Struje i vode nema, a telefonske linije su u prekidu otkako su selo u junu zauzeli pripadnici Oslobodilacke nacionalne armije, ONA. Mnoge kuce porusene su nakon vazdusnih napada makedonske vojske.

Stanovnici Haracina kojih je bilo oko 10.000 pre okupacije, nemaju osnovne uslove za zivot. Jedino je sezdesetak starijih ljudi ostalo u selu za vreme borbenih dejstava, dok je na hiljade pobeglo u Skoplje ili preko granice na Kosovo kako bi se sklonili kod rodbine.

U medjuvremenu su se vratili, ali njihove su reakcije pomesane. Raduju se povratku kuci, a tuzni su kada ustanove sta se desilo njihovim kucama.

"Moja kuca je unistena", rekao je sezdesetogodisnji Albanac, Hasip Ferati, "ali srecan sam zbog povratka… ovo je moja zemlja koju sam zaradio svojim znojem".

Medjutim, ljut je zbog nepotrebnog razaranja i kaze da je bilo nacina za resavanje krize, a da se ne rusi imovina nevinih ljudi.

Sefi Salihu, 72, jos jedan albanski stanovnik sela raduje se povratku u svoj razruseni dom. "Za nas nema buducnosti van Haracina", kaze on. "Tudja kuca nikada nece biti tvoja i zato se Haracin mora obnoviti".

Desetoclana porodica Salihu nema gde da ide. "Vlada mora da stiti svoje gradjane", rekao je on "a ne da ih ovako unistava".

Ljudi su sokirani zbog toga sto je se desilo sa njihovom imovinom za vreme njihovog prisilnog izgnanstva u Skoplju ili preko granice na Kosovu. Mnogi tvrde da su pripadnici makedonske armije i policije opljackali njihove kuce.

Femi i Qani kazu da su clanovi makedonske policije danima boravili u njihovoj kuci nakon sto su se povukli pripadnici ONA. "Oni su ne samo upotrebili sve sto smo ostavili", kaze Qani, "vec su sve polomili i spalili kada su otisli iz nasih kuca na vrhu sela. Iza njih je ostala steta od 100.000 nemackih maraka."

"Kada sam se vratila", rekla je Latife, 45, koja zivi blizu dzamije u gornjem delu sela, "ustanovila sam da je pokraden ceo miraz moje kcerke i da su mnoge stvari koje je pravio moj muz unistene".

Dzamija blizu Latifine kuce unistena je od granata koje su ispalile snage bezbednosti. Dva druga muslimanska spomenika unistena su i spaljena.

Vec nekoliko nedelja vlada pokusava da stvori uslove kako bi se ohrabrio povratak ljudi u selo. Medjutim, seljaci koji se po prvi put vracaju kucama uzasnuti su otkricem mina koje je ONA postavila u samom Haracinovu i njegovoj okolini.

Dodatnu opasnost za povratnike predstavljaju neeksplodirane naprave. "Kada sam se vratio kuci, mislio sam da je bezbednosna situacija u redu", izjavio je tridesetpetogodisnji Albanac Sazan. "Tada sam pronasao neeksplodiranu granatu u mom dvoristu, koju su verovatno ispalili vladini helikopteri. O tome sam obavestio organe bezbednosti i oni su je deaktivirali."

Zivot je otezan za oko 80 odsto stanovnistva koje se do sada vratilo. Zbog nedostatka struje, stanovnistvo sela nema vode. "Pokusali smo da osposobimo bunare, ali voda nije za pice", rekao je pedesetogodisnji Albanac Sali. "U stvari, rekao bih da je veoma opasna, sudeci po nalazima strucnjaka koji su pregledali selo".

Stanovnistvu ce biti potrebna pomoc pre pocetka zime. "Potrebna nam je hitna humanitarna pomoc od nevladinih organizacija i vlade", kaze sezdesettrogodisnji Nejaz sa suzama u ocima. "Mnogi od nas nemaju sredstava da obnove spaljene kuce". Nejaz je nezaposlen, izdrzava ga sin od svoje male plate.

Medjutim, stanovnici Haracinova ne odustaju tako lako. Trude se da obezbede minimum uslova potrebnih za ozivljavanje porusenog sela. Jedni drugima pomazu pri izgradnji sklonista za njihove porodice. Pre pocetka borbi, vecina stanovnika dobro je zaradjivala od poljoprivrede, neki od njih bavili su se privatnim biznisom.

Glava seoske zajednice, Reshat Ferati ne krije da postoji nemir lokalnog stanovnistva, ali, ipak, apeluje na sve da se vrate. "U Haracinu ima mesta za sve", rekao je on. "Bez obzira na nacionalnu pripadnost i religiju, selo pripada svima koji hoce u njemu da zive. Oni bi trebalo da se vrate da zivimo u zajednici kao i pre".

Adnan Hajdari i Hexhmedin Asani rade za program na albanskom jeziku makedonske televizije.