Povecanje ilegalnih prelazaka granice u Bosni

Sarajevska policija je proslog vikenda slucajno otkrila grupu od trinaest ljudi iz Bangladesa koji su bili primorani da izadju iz skrovista da bi potrazili medicinsku pomoc. Ova grupa je ilegalno dosla u zemlju iz Srbije i trenutno se pridruzila desetinama drugih doseljenika koji se nalaze u izbeglickom centru Rakovica van glavnog grada.

U toku poslednjih sest meseci, bosanska policija uhvatila je 600 ilegalaca koji su pokusali da predju granicu. Najvecu grupu cine Iranci, ali ima i uhapsenih Turaka (vecinom Kurda), Egipcana, Pakistanaca, Avganistanaca, Iracana, Moldavaca i Makedonaca.

Lokalni i medjunarodni zvanicnici procenjuju da je broj onih kojima je uspelo da prodju kroz Bosnou u toku istog perioda za deset puta veci. Bosanska policija misli da postoje bar cetri prolaza izmedju ove republike i Hrvatske.

Bosna se nalazi na utabanom putu sverca heroina koji povezuje Bliski istok sa Evropom, koji je decenijama bio zatvoren zbog dobro cuvanih granica za vreme trajanja hladnog rata. Sukobi u Bosni i na Kosovu, iz ociglednih razloga, sprecili su otvaranje ovih puteva. Medjutim, slabo cuvane granice ove republike i relativna stabilnost u regionu u toku poslednjih godinu dana vode ka povecanju sverca droge i ljudi.

Dok se zemlje kao sto je Ceska Republika pokusavaju izboriti sa ilegalcima koji nastoje da predju slabo cuvane granice izmedju Istoka i Zapada, u zemaljma bivse Jugoslavije nedostaje ljudstvo i oprema da bi se na adekvatan nacin zaustavio lanac nelegalne trgovine ljudima preko njihovih granica.

Iako je bezbednosna situacija u Bosni poboljsana u toku poslednjih 18 meseci, zemlja je i dalje podeljena po etnickoj liniji na dva entiteta. Bosansko srpska, muslimanska i hrvatska policija, sudstvo i administracija ne saradjuju u punoj meri. Zajednicka sluzba za patroliranje na granici uspostavljena je na strogo insistiranje medjunarodne zajednice u novembru 1999. godine.

Zbog toga je u toku poslednjih osamnaest meseci doslo do povecanja ilegalnih prelazaka granice.

Jedanaest Iranaca i njihov bosanski vodic nedavno su uhapseni blizu severozapadnog bosanskog grada Velike Kladuse. Iranci su pokusali da udju u Hrvatsku posto su skriveni u jednom kamionu stigli u Bosnu preko Turske, Bugarske i Srbije.

Ilegalci sa Dalekog istoka, narocito Kine, cesto ulaze o ovaj region preko Beograda. Usled prijateljskih odnosa izmedju Jugoslavije i Kine, kineskim posetiocima ne treba viza. Omiljeni put za one koji su odlucni u nameri da se domognu Zapada je preko srpskog dela Bosne i Hrvatske.

U poslednjih dvanaest meseci do maja 2000. godine, hrvatska policija uhapsila je 6.000 ilegalaca u poredjenju sa 4.500 u istom periodu prošle godine. Sudeci po podacima ministra unutrasnjih poslova, Sime Lucina, uhapšen je duplo veci broj ilegalaca u prvom kvartalu ove godine.

Visi sluzbenik za pitanja imigracije iz Hrvatske uputio je molbu medjunarodnoj zajednici da pomogne da se resi ovaj problem. Hrvatskim granicarima, kaze ovaj zvanicnik, nedostaje ljudstvo i oprema za adekvatno osmatranje granice.

Prosle nedelje hrvatska policija je otkrila 24 iranska ilegalca, ukljucujuci i petoro dece koji su se nalazili skriveni u kamionu blizu Slavonskog Broda. Oni su otkriveni kada se hrvatski vozac zaustavio da plati putarinu na autoputu Zagreb-Lipovac.

U toku nedelje izmedju 25.juna i 2.jula, uhapsena su 124 ilegalca dok su putovali kroz ovu zemlju. Vecina njih je dosla iz Bosne ili Jugoslavije, a bili su na putu ka zapadnoj Evropi.

Bosna deli granicu od oko 1000 kilometara sa Hrvatskom koja se vecim delom ne cuva. Zna se za bar 400 ilegalnih prelaza kojima niko ne patrolira.

Policija Ujedinjenih nacija i druge medjunarodne organizacije pomazu bosanskoj policiji da se usmeri vise na one koji organizuju ovu trgovinu, pruzajuci joj obuku i specijalnu opremu.

Medjutim, u tome se veoma sporo napreduje. Zapadne diplomate ukazuju da neuspeh Bosne u obustavljanju ilegalanog prelaska imigranata moze ugroziti njen prijem u zajednicne institucije Evrope. Pritisak na ovu vec razorenu zemlju da poboljsa aktivnost policije i granicara je intenzivan. Finansijski troskovi ne samo za pruzanje utocista vec i za deportovanje ilegalaca su visoki i jos se uvecavaju.

Janez Kovac je redovni dopisnik IWPR.