Predsednik Haškog tribunala dočekan protestom na sarajevskoj konferenciji
Grupe za zaštitu žrtava nezadovoljne su nedavnim odlukama suda.
Predsednik Haškog tribunala dočekan protestom na sarajevskoj konferenciji
Grupe za zaštitu žrtava nezadovoljne su nedavnim odlukama suda.
Tokom pozdravnog govora, kojeg je predsednik Haškog tribunala održao protekle sedmice na jednoj konferenciji u Bosni i Hercegovini, odigrao se miran protest aktivista i onih koji su preživeli ratove vođene početkom devedesetih godina.
Sudija Teodor Meron (Theodor Meron) održao je 27. novembra govor na manifestaciji kojom je u Sarajevu, kao bosanskoj prestonici, obeležena dvadesetogodišnjica od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Učesnici te dvodnevne konferencije bili su zvaničnici i stručnjaci za tranzicionu pravdu, dok se tema ticala uloge i ostavštine Tribunala u državama bivše Jugoslavije.
Neposredno po početku govora sudije Merona, predstavnici udruženja žrtava su mu okrenuli leđa. Druga grupa je, pre no što je izašla iz sale, raširila transparent na kojem je pisalo "R. I. P. Justice“ ("Pravdo, počivaj u miru").
Ti protesti odražavaju nezadovoljstvo odlukama Tribunala kojima su u proteklih nekoliko meseci oslobođena trojica optuženika umešana u bosansko-hercegovački sukob. U martu je u žalbenom postupku oslobođen komandant jugoslovenske vojske, Momčilo Perišić. A potom su u maju, na kraju prvostepenog sudskog postupka, svih optužbi bili oslobođeni i Jovica Stanišić i Franko Simatović, tj. ratni šef srbijanskih obaveštajnih službi i njegov potčinjeni.
Takođe, sud je odbacio i osuđujuće presude koje su izrečene dvojici visokih hrvatskih vojnih starešina iz vremena kada je u njihovoj zemlji trajao sukob. Tako su generali Ante Gotovina i Mladen Markač u novembru 2012. bili oslobođeni u žalbenom postupku.
Nastavljajući govor, predsednik Tribunala je priznao da nisu svi zadovoljni radom MKSJ-a.
"Neki ljudi tvrde da Tribunal nije ostvario potrebu žrtava za pravdom, neki tvrde da su naše presude kontroverzne, dok ostali još uvek postavljaju pitanje o tome kakav je naš doprinos pomirenju i istoriji", kazao je sudija Meron.
Uprkos tome, on je rekao kako veruje u to da je Tribunal "premašio očekivanja".
Predsednica udruženja Majke Srebrenice, Hatidža Mehmedović, bila je među onima koji se nisu saglasili sa pozitivnim stavom sudije Merona.
I ona je sudelovala u mirnom protestu, dok je za IWPR izjavila kako – premda "nisam lično ljuta na Merona, niti na Tribunal kao instituciju", sud jeste načinio neke ozbiljne greške.
"Više se radilo na tome da se istina sakrije i da ostane zaključana u dokumentima iz formalnih razloga, nego da se procesuiraju pokolji, ubistva i silovanja koji su se dogodili u Srebrenici i na drugim mestima", kazala je ona.
Mehmedovićeva se posebno osvrnula na ratne zapisnike Vrhovnog saveta odbrane (VSO) Jugoslavije. Iako su oni bili korišćeni kao dokazni materijal na suđenju pokojnom srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, sudije MKSJ-a su jednim kontroverznim potezom odobrile mere zašite kada su u pitanju neki delovi tih dokumenata.
"U tim dokumentima je sadržana istina o genocidu koji je 1995. počinjen u Srebrenici, a gospodin Meron nije učinio ništa kako bi pomogao da se ta istina otkrije", kazala je Mehmedovićeva.
Nataša Kandić je, kao regionalna koordinatorka REKOM-a – koji predstavlja mrežu organizacija civilnog društva iz regije – izjavila kako deli "mnoga razočaranja zbog nekih od nedavnih presuda Tribunala, koje su još jednom pokazale da potreba žrtava za pravdom nije ispunjena".
Istovremeno, ona je izjavila: "Ne smemo zaboraviti da postoje brojni pozitivni doprinosi Tribunala, te da je – nesavršen kakav jeste – on osvetlio značajan broj zločina, a mnoge počinioce izveo pred lice pravde."
Govoreći na konferenciji, visoki zvaničnici nacionalnih pravosuđa Bosne i Hercegovine i Srbije naglasili su da je MKSJ odigrao središnju ulogu u utvrđivanju principa postkonfliktne pravde i njihovoj promociji u regionu.
"Tribunal je dokazao da će se svi oni koji su počinili bilo kakve zločine suočiti sa sankcijama", izjavio je Vladimir Vukčević, srbijanski glavni tužilac za ratne zločine, dodajući kako je Tribunal "odigrao ključnu ulogu kada je već 1993. poslao poruku svim učesnicima ratova da će oni jednoga dana biti smatrani odgovornima za svoje postupke i zločine".
Predsednica Suda Bosne i Hercegovine, Medžida Kreso, naglasila je ulogu Haškog tribunala u podsticanju procesuiranja ratnih zločina na nacionalnom nivou. Ona je rekla kako ne bi bilo moguće osnovati zasebno veće za ratne zločine pri Sudu BiH bez "značajnog doprinosa Haškog tribunala, njegove podrške i njegovog razvoja sudske prakse".
Predsednik bosansko-hercegovačkog udruženja bivših logoraša, Murat Tahirović, priznao je da postoji napetost između pravosudnog procesa i očekivanja onih koji su patili.
"Ova konferencija je samo još jedno podsećanje na to da se stalno prepliću ograničenja koja nameću krivični procesi i krivično pravo s jedne, te potreba žrtava za pravdom, s druge strane", rekao je on za IWPR. "Kako se Tribunal uvećavao, i naše razumevanje je raslo. Mi danas znamo koja od njegovih postignuća da hvalimo, a koja da kritikujemo. To je, takođe, značajan doprinos budućoj međunarodnoj pravdi.“
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
