Presevski Albanci izbegavaju vojnu obavezu

Pozivi lokalnih vlasti na jugu Srbije upuceni mladim etnickim Albancima za sluzenje vojnog roka naisli su na slab odziv medju albanskom populacijom.

Od nasilnog raspada Jugoslavije pocetkom devedesetih, Albanci su ignorisali pozive za sluzenje vojnog roka jer su tadasnju armiju smatrali orudjem u rukama bivseg predsednika i srpskog nacionaliste Slobodana Milosevica.

Jedan bivsi komandant albanske gerile govori u ime mnogih kada izjavljuje za IWPR: "Kako da sluzim vojni rok u armiji protiv koje sam se borio?"

Do pre dve ili tri godine, mladi Albanci su se makar registrovali i isli na medicinske preglede, ali su ih vojni odseci potom ostavljali na miru.

Sada se, medjutim, stav vlasti promenio. "Pozivi za sluzenje vojnog roka upuceni su mladim regrutima iz svih etnickih zajednica - ukljucujuci i Albance", izjavio je medijima Milovan Coguric, sekretar Ministarstva odbrane i clan vladinog Koordinacionog centra za juznu Srbiju.

Etnicki Albanci u Srbiji, ne racunajuci Kosovo, pretezno zive u tri opstine na jugu - Presevo, Bujanovac i Medvedja. Oko 70.000 Albanaca zivi zajedno sa 40.000 Srba u ove tri opstine koje su bile popriste oruzanog sukoba izmedju Vojske Jugoslavije, VJ, i albanske gerile od januara 2000. do sredine 2001. godine.

Sukob se okoncao sporazumom dve suprotstavljene strane, uz medjunarodno posredovanje, na osnovu koga su se Albanci razoruzali i odustali od planova za otcepljenje, a zauzvrat su dobili garancije o unapredjenju ljudskih prava, zastupljenosti u lokalnoj samoupravi i policijskim strukturama.

Ovim sporazumom zapoceo je proces potpunije integracije Albanaca u lokalne organe vlasti. Medjutim, albanski politicki lideri u juznoj Srbiji kazu da bi planirana regrutacija mladih etnickih Albanaca mogla ponovo uzburkati strasti na jugu Srbije.

Oni smatraju da Albanci jos uvek nemaju poverenja u srpske institucije, i to pogotovo u armiju u kojoj jos uvek nisu sprovedene reforme. "Rat je ostavio duboke oziljke i nemoguce je ubediti albanske roditelje da posalju svoje sinove na odsluzenje vojnog roka u Srbiji", tvrdi Skender Destani iz Stranke za demokratsku akciju, SDA, najvece albanske politicke partije u toj oblasti.

"Mi se zalazemo za demokratsku Srbiju, ali nismo spremni da sluzimo vojni rok u armiji cije generale trazi Haski tribunal zbog ratnih zlocina", kaze Jonuz Musliju, lider Partije demokratskog progresa, koja je nastala od pripadnika raspustenih gerilskih formacija.

Nepoverenje albanske populacije dodatno je produbljeno nedavnim ubistvom srpskog premijera Zorana Djindjica 12. marta u Beogradu.

"Ovi dogadjaji pokazuju da su ostaci Milosevicevog rezima jos uvek aktivni u srpskim vojnim i policijskim strukturama", rekao je gradonacelnik Preseva i lider SDA, Riza Halimi, prosle nedelje na sastanku sa potpredsednikom srpske vlade Nebojsom Covicem.

Albanski lideri smatraju da pripadnike ove etnicke manjine na jugu Srbije ne bi trebalo pozivati na odsluzenje vojnog roka dok se situacija znacajno ne popravi i uspostavi poverenje medju etnickim Albancima.

"Neophodno je da razgovaramo sa srpskim rukovodstvom i medjunarodnom zajednicom kao i da zadrzimo status quo dok ne ostvarimo vidljiv napredak", rekao je Saip Kamberi, predsednik albanskog Saveta za ljudska prava iz Bujanovca.

Potrebno je da Albanci budu adekvatno zastupljeni u lokalnim i regionalnim politickim strukturama pre nego sto se pozabavimo pitanjem sluzenja vojnog roka, tvrde lideri albanske zajednice. "Jos uvek nismo videli istinsku integraciju u drzavne institucije, a u medjuvremenu se trazi od Albanaca da sluze vojni rok", pozalio se Kamberi.

Srpski zvanicnici se ne slazu s takvim stavom. "Nema razloga za ignorisanje poziva na sluzenje vojnog roka", kaze Coguric. "Svako u juznoj Srbiji ko izbegava sluzenje vojnog roka suocice se sa zakonskim posledicama."

Srpski zvanicnici optuzuju Albance u regionu da jos uvek sanjaju snove o otcepljenju i ujedinjenju sa Kosovom. U martu 1992. godine odrzali su referendum na kome su Albanci glasali za otcepljenje od bivse Jugoslavije i ujedinjenje sa juznom pokrajinom.

Mada je zvanicno Kosovo deo Srbije i Crne Gore, tim podrucjem upravljaju predstavnici medjunarodne zajednice. Razgovori o konacnom statusu pokrajine jos uvek nisu zapoceli.

Belgzim Kamberi je nezavisni novinar iz Preseva.