Preživeli iz Kravice opisuje masovna ubijanja
Svedok je ispričao kako je više stotina Bošnjaka likvidirano u jednom skladištu nadomak Srebrenice.
Preživeli iz Kravice opisuje masovna ubijanja
Svedok je ispričao kako je više stotina Bošnjaka likvidirano u jednom skladištu nadomak Srebrenice.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 648, 4. jun 2010.)
Na suđenju bivšem vojnom zvaničku bosanskih Srba, Zdravku Tolimiru, jedan bošnjački (bosansko-muslimanski) svedok je ove sedmice ispričao kako je u skladištu u selu Kravica nadomak Srebrenice tokom leta 1995. godine bilo pogubljeno 1,000 Bošnjaka.
Kao bivši pomoćnik komandanta za obaveštajni rad i bezbednost pri generalštabu vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), Tolimir se tereti po osam tačaka – uključujući genocid, zaveru sa ciljem činjenja genocida, istrebljenje, ubijanje, progon, prisilno razmeštanje stanovništva i deportaciju Bošnjaka iz Srebrenice i Žepe tokom jula 1995.
Oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijeno je u julu 1995., nakon što je Srebrenica, kao zaštićena enklava Ujedinjenih nacija, pala u ruke bosanskih Srba.
Zaštićeni svedok optužbe, PW 005, jedini je preživeo pogubljenje 1,000 Bošnjaka iz Srebrenice, koje se 13. jula 1995. odigralo u skladištu poljoprivredne zadruge u selu Kravica.
U optužnici protiv Tolimira navodi se da su pripadnici VRS-a automatskim naoružanjem i ručnim granatama ubijali zarobljene Bošnjake, koji su se snagama bosanskih Srba tog dana predali na području Bratunca.
PW 005 je u februaru 2007. već svedočio na suđenju sedmorici vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba, koji su optuženi za ratne zločine počinjene 1995. u Srebrenici. Toj sedmorki je suđeno za genocid, ubijanje, progone, prisilno raseljavanje i deportaciju, koji su se odigrali u srebreničkoj enklavi.
Optužba i odbrana su u septembru prošle godine iznele završne reči, dok bi iduće sedmice trebalo da bude saopštena presuda. Na suđenju Tolimiru, pak, PW 005 je ove sedmnice potvrdio autentičnost svog svedočenja sa suđenja takozvanoj srebreničkoj sedmorci. Kraći sažetak tog iskaza pred sudom je pročitao tužilac Kveku Vanderpuje (Kweku Wanderpuye).
„To svedočenje govori o tome kako je svedok preživeo pogubljenje muškaraca i dečaka koje su VRS i srpski MUP (tj. snage Ministarstva unutrašnjih poslova) izvršili u skladištu u Kravici, 13. jula 1995.“, kazao je tužilac.
Prema sažetku svedočenja, 11. jula 1995. – nakon što je Srebrenica pala u ruke VRS-a – PW 005 je pobegao iz tog grada. Navodi se i da je u selu Ravne Njive ostavio suprugu i dve kćerke, nakon čega je krenuo ka selu Potočari.
Toga dana je oko 25,000 bošnjačkih izbeglica potražilo utočište u bazi UN-a u Potočarima. Sutradan su snage bosanskih Srba otpočele njihov prisilan transfer iz enklave.
Svedok je, kako se navodi u njegovom iskazu, stigao u selo Jaglice i saznao da će se tamo okupiti ljudi iz Srebrenice kako bi pokušali da se probiju kroz šumu i stignu na teritoriju pod kontrolom bosanske vojske.
U nastavku iskaza se kaže da je 12. jula svedok dospeo do planine Buljim, gde je upao u zasedu bosanskih Srba. Prema sažetku svedočenja, toga dana je toliko mnogo ljudi ubijeno da su ostali morali da hodaju preko njihovih leševa.
A te noći, svedok je – zajedno sa još sedmoricom pripadnika svoje grupe, nedaleko od sela Kamenica – ponovo upao u zasedu VRS-a. U svedočenju se navodi da je na njih bila otvarana vatra iz minobacača.
Sutradan su snage bosanskih Srba ponovo dejstvovale po njima, prisilivši ih na predaju pokraj sela Sandići. Prema proceni svedoka, oko 2,000 ljudi se okupilo na jednoj poljani nadomak Sandića. PW 005 tvrdi da im se potom obratio glavnokomandujući VRS-a, general Ratko Mladić, koji im je rekao da će biti prevezeni na teritoriju pod kontrolom bosanske vojske, te da će im biti omogućeno da se pridruže svojim porodicama.
Kao komandant glavnog štaba vojske bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Mladić je pred Tribunalom optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Već 15 godina je u bekstvu, a smatra se da se skriva u Srbiji.
Prema navodima svedoka, Mladić je tada rekao: „Niko vas neće tući, niko vas neće mučiti i obezbedićemo vam hranu. Ali ovde je veoma vruće, hajde da vas odvedemo na neko prijatnije mesto.“
Pola sata nakon što im se Mladić obratio, zarobljenicima je bilo naređeno da krenu u pravcu skladišta u Kravici, pri čemu su im – kako se navodi u sažetku – oduzete sve lične stvari, uključujući i dragocenosti koje su poneli sa sobom.
Svedok kaže da je u skladište stigao oko 4 ili 5 sati popodne – nakon čega mu je, kao i ostalim zarobljenicima, naređeno da uđe unutra i sedne na pod. „Skladište je uskoro bilo prepuno i poslednji prispeli zarobljenik nije imao gde da sedne“, pročitao je tužilac iz svedokovog iskaza.
„A kada je jedan zarobljenik rekao da na podu nema prostora za sedenje, jedan srpski vojnik ga je ubio.“
Tada su, prema svedokovom iskazu, bosanski Srbi počeli da pucaju na zarobljenike, nakon čega je streljanje trajalo čitave noći. „Svedok je uspeo da se sakrije, tako što je više sati nepomično ležao među leševima, obliven krvlju“, kazao je tužilac.
Svedok tvrdi da je ceo 14. jul proveo ispod dva mrtva tela. U zoru su u skladište ponovo došli pripadnici vojske bosanskih Srba, dozivajući ranjenike i obećavajući im da će ih odvesti u bolnicu na lečenje.
Ranjenici su izašli iz skladišta, ali su odmah potom ubijeni – kaže se u sažetku svedočenja.
Svedok se seća i da su još dvojica preživelih zarobljenika iz skladišta bili ubijeni nakon što su pozvali čoveka iz druge zgrade, tražeći da im donese vodu.
Svedok je potom rekao da je u jednom trenutku čuo vojničko naređenje da se opere pod, a leševi prekriju slamom. Naposletku je, kako kaže, ipak mogao da pobegne iz skladišta.
Nakon što se dva meseca skrivao, svedok je 18. septembra 1995. dospeo na teritoriju pod kontrolom bosanske vojske.
Pročitavši svedočenje, Vanderpuje se obratio svedoku i pokazao mu fotografju skladišta u Kravici. PW 005 je prepoznao to mesto kao lokaciju na kojoj se odigrao masakr.
Prva verzija optužnice protiv Tolimira predočena je 25. februara 2005., a on je uhapšen 31. maja 2007.
16. decembra 2009. izjasnio se kao nevin po svim tačkama.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a.
