Pripreme Beograda i Pristine za razgovore

Pise: Daniel Sunter iz Beograda (BCR Br 443, 11-jul-03)

Dugoocekivani dijalog izmedju Beograda i Pristine nece obuhvatiti bilo kakvu raspravu o konacnom statusu Kosova – sto je za kosovske Albance prioritet.

Ocekuje se da razgovori zapocnu tokom ovog leta nakon niza neuspesnih pokusaja, ali zvanicnici nisu zeleli da preciziraju datum.

Posle pada Slobodana Milosevica u oktobru 2000. godine, Beograd je pokrenuo desetak inicijativa kako bi olaksao pregovore sa kosovskim Albancima, ali su oni, do nedavno, tvrdili da je isuvise rano za pregovore.

Pokojni srpski premijer Zoran Djindjic zalagao se za brze resavanje kosovskog pitanja, ali je taj proces iskliznuo iz koloseka kada je ubijen 12. marta ove godine.

O bilateralnim razgovorima ponovo se raspravljalo uoci junskog samita Evropske unije u Solunu, gde su predstavnici medjunarodne zajednice obema stranama ukazivali da je kucnuo za cas za pokretanje dijaloga.

Za ovaj proces neophodno je nekoliko godina, pri cemu Beograd insistira da se o konacnom

statusu moze raspravljati nakon sto se postigne sporazum o svim pitanjima u vezi sa odnosom Srbije prema Kosovu.

Mada Pristina verovatno nece biti zadovoljna cinjenicom da nece biti razgovora o buducnosti protektorata, prioriteti Beograda odslikavaju stavove medjunarodne zajednice kojoj je stalo

da ovo pitanje ostavi po strani, te da se o njemu raspravlja kasnije.

Ipak, politicki analiticar Predrag Simic u izjavi za IWPR kaze da je u interesu Beograda

da zapocne dijalog sto je pre moguce, jer se pitanje prijema Srbije u Evropsku uniju moze jedino resiti nakon resavanja konacnosg statusa Kosova.

Akcioni plan vlasti u Beogradu – "Deklaracija o Kosovu" – bice predstavljen javnosti sledece nedelje. Mada se detalji ovog akcionog plana jos uvek drze pod velom tajne, analiticari kazu da su glavne tacke nesporne.

Vladajuca koalicija Demokratska opozicija Srbije, DOS, slozila se oko nekoliko kljucnih pitanja – povratak 200.000 raseljenih kosovskih Srba, poboljsanje bezbednosti za pripadnike etnickih manjina, otkrivanje sudbine nestalih lica sa obe strane i prakticna pitanja kao sto je snabdevanje elektricnom energijom i izdavanje licnih dokumenata.

Rezultati istrazivanja javnog mnjenja koje sproveo beogradski dnevni list "Glas Javnosti", tokom koga je anketirano vise od hiljada osoba iz vecih gradova u zemlji, ukazuju da vise od dve trecine ispitanika podrzava inicijativu za zapocinjanjem dijaloga.

Prema ovom istrazivanju vecina gradjana Srbije se slaze sa listom prioriteta koje je za razgovore predlozila Vlada Srbije. Vise od polovine je navelo da bi se trebalo pozabaviti pitanjem bezbednosti Srba koji zive na Kosovu pre samih pregovora o konacnom statusu pokrajine.

Govoreci o Srbima na Kosovu, potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic, koji je na celu Koordinacionog centra za juznu pokrajinu, rekao je novinarima: "Kada budemo imali bezbednost za kosovske Srbe i kada ne budu ziveli u getu, onda mozemo razgovarati o struji, putevima, penzijama, platama i ostalim pitanjima."

Potom je dodao da ce sledece tri godine biti od kljucne vaznosti za buducnost medjunarodnog protektorata. "Mislim da ce se plan za dostizanje multietnickih standarda na Kosovu uskoro realizovati", rekao je Covic.

"Nas predlog je da nivo tih standarda utvrdi kontakt grupa, da svi podnosimo izvestaje Savetu bezbednosti, a da i Beograd i Pristina – kao i medjunarodna zajednica – dobiju konkretne

zadatke u ovom procesu".

"Kada budemo to postigli, mozemo se dogovoriti o datumu za pocetak razgovora o resavanju konacnog statusa Kosova."

U ovom procesu moze se pojaviti jos jedan kamen spoticanja posto Beograd zahteva da lokalno sudstvo i Haski tribunal kriticki preispitaju proslost pregovaraca sa albanske strane kako bi se izbegla situacija u kojoj bi se protiv nekog od pregovaraca u Hagu podigla optuznica za ratne zlocine usred dijaloga izmedju Beograda i Pristine.

Ovim zahtevom moglo bi se dovesti u pitanje ucesce nekih lidera kosovskih Albanaca, na primer, lidera Demokratske partije Kosova, PDK, Hasima Tacija, koji je optuzen za ubistvo nekih srpskih policajaca u pokrajini. Taci je osudio ova ubistva i demantovao je bilo kakvu umesanost.

Beograd je nesto ranije izdao medjunarodnu poternicu za Tacijem po osnovu tuzbe za genocid. Srpski ministar pravde Vladan Batic tvrdio je da je lider PDK "najveci kriminalac jos od Drugog svetskog rata" i zahtevao od glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte da podigne optuznicu za ratne zlocine protiv njega.

Portparol tribunala Florans Artman izjavila je da srpske vlasti nisu obezbedile dovoljno dokaza

za podizanje optuznice.

Srpska vlada bi se, stoga, ipak mogla naci u situaciji da pregovara sa politicarem za koga su do nedavno tvrdili da se mora smestiti u pritvorsku jedinicu Haskog tribunala u Seveningenu.

Beograd mozda nece imati dovoljno osnova za pokretanje istrage jer medjunarodna zajednica albanske lidere, poput Tacija, smatra legitimnim pregovaracima.

Daniel Sunter je menadzer projekta IWPR-a u Beogradu.