PRLIĆEVA ODBRANA NEGIRA TVRDNJE O ZLOSTAVLJANJU IZBEGLICA

Hrvatska vlada nije pravila razliku između hrvatskih i muslimanskih izbeglica iz Bosne – izjavio je svedok odbrane na suđenju bivšem premijeru Herceg Bosne, Jadranku Prliću.



Prlić je, zajedno s još petoricom zvaničnika bosanskih Hrvata, pred Haškim tribunalom optužen za pokušaj etničkog čišćenja Muslimana iz Bosne, koji se – u periodu bosanskog rata, od 1992. do 1995. – odigrao u hrvatskoj paradržavi Herceg Bosni.



Prlićeva odbrana pokušava da ukaže na nastojanja hrvatskih vlasti da zaštite izbegle bosanske Muslimane. Svedok Damir Zorić je – u periodu od novembra 1991. do marta 1993. – bio generalni sekretar Ureda za prognane i izbjeglice (UPI) pri hrvatskoj vladi.



Prisećajući se iskaza jednog svedoka optužbe, koji je tvrdio da su bošnjačke izbeglice bile izolovane i da im je bio uskraćen pristup obrazovnim institucijama, branilac Majkl Karnavas (Micheal Karnavas) je od svedoka zatražio da prokomentariše jedan dokument Visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).



„Ovaj dokument pokazuje da je UNHCR u saradnji s UPI-jem nastojao da pomogne izbeglicama u Hrvatskoj bez obzira na njihovo poreklo“, kazao je Zorić.



Prlićeva odbrana je svedoka upitala i za velike svote novca koje je UNHCR njegovoj kancelariji prosledio u svrhu obezbeđivanja boravišta i smeštaja, kao i za finansiranje programa namenjenih ženama i deci.



„UNHCR je očito imao poverenje u našu kancelariju i smatrao je da će novac biti usmeren ka onima kojima je potreban i onima kojima je upućen“, rekao je svedok pred sudom.



Zorić je objasnio i kako su prazne zgrade u hrvatskim gradovima bile korišćene za smeštaj izbeglica iz Bosne.



„Ljudi su jednostavno ušli u te prostorije i pokušali da organizuju svoje živote. Mi smo nastojali da im obezbedimo infrastrukturu, ili smo se – kada to nije bilo moguće – trudili da ih preselimo u druge objekte“, kazao je on.



Zorić je rekao i da je u selu Gašinci, nadomak Đakova, izvršena adaptacija nekadašnjeg vojnog logora, kako bi u njemu bili smešteni Hrvati i Muslimani iz Bosanske Posavine. On tvrdi da su u tom logoru boravili i predstavnici međunarodnih organizacija, uključujući UNHCR, islamske organizacije, te Međunarodni Crveni krst.



Zorić je negirao ranije tvrdnje svedokinje optužbe Azre Kajšek, po kojima su muslimanske izbeglice na prijemnim centrima u Gašincima bile zlostavljane. On je porekao i njeno svedočenje po kojem je teško naoružanje bilo upereno na bosanske Muslimane.



„Podatak da bi hrvatska vlada zadržala oružje tamo gde su se nalazili Hrvati i bosanski Muslimani ne čini mi se pouzdanim“, rekao je Zorić na sudu.



„Znali smo da su naše snage loše naoružane i da nam je oružje neophodno na drugim mestima.“



Svedok je rekao i da je u Gašince odlazio „više puta“, ističući da takve tvrdnje u to doba nisu stizale zvaničnim kanalima.



Iako je Zorić priznao da u Gašincima „niko nije bio srećan“, on je to pripisao činjenici da se neko ko je izbeglica nalazi u „veoma tužnoj situaciji“. Međutim, insistirao je na tome da su svi – i Muslimani i Hrvati – bili podjednako tretirani.



„Nije bilo diskriminacije. Nije bilo zvanično ohrabrivanog nasilja. Naprotiv, kad bi se pojavile varnice, bilo bi učinjeno sve kako bi se situacija primirila“, kazao je on.



Svedok je rekao i da nijedna međunarodna organizacija nije tražila da taj objekat bude zatvoren: „Naprotiv – pomogli su nam da adaptiramo te objekte za smeštaj interno raseljenih lica i izbeglica.“



Takođe, Zorić je potvrdio da je hrvatski ministar finansija organizaciji pod nazivom Krizni štab Muslimana u Hrvatskoj donirao 30 miliona američkih dolara.



Kada ga je Karnavas upitao da li je ta organizacija nabavljala stvari za pokućstvo, medicinski materijal i hranu, dostavljajući ih – prema potrebama – u Bosnu i Hercegovinu, svedok je odgovorio: „Ja sam to tako shvatio.



„Ako se vratimo u ondašnju Hrvatsku, ta suma je naprosto enormna.“



Tužilac Kenet Smit (Kenneth Scott) uložio je prigovor na taj deo svedočenja. Rekao je da svedok nije bio upoznat sa detaljima pomenutog aranžmana između Kriznog štaba i hrvatske vlade – kakav je, na primer, pitanje da li je novac morao da bude vraćen.



„Svedok ne zna ništa o tome“, rekao je Skot pred sudom, tvrdeći da se svedokovi komentari svode na „uopšteno znanje i spekulacije“.



Komentarišući tvrdnju da su muslimanske izbeglice bile odvojene, Karnavas je upitao zbog čega je vlada osnovala centre na ostrvima poput Korčule i Visa – koja su od kopna udaljena četiri sata vožnje trajektom.



Svedok je objasnio da su ta ostrva bili turistički centri, u kojima je bilo moguće obezbediti smeštaj, jer je u to vreme bilo malo posetilaca.



Karnavas je svedoka pitao i za izbeglice – pretežno Muslimane – koji su, pre no što su odvezeni na ostrvo Obonjan, bili prinuđeni da spavaju po praznim bazenima, dok su Hrvati ostali sa porodicama.



„Nije postojala diskriminacija, ali je činjenica da su Hrvati lakše mogli da se integrišu u hrvatsko društvo. Mnogi od njih su imali rođake u Hrvatskoj“, kazao je svedok.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.