PROBLEMI NA SUĐENJU ZA SUVU REKU
Vesti o odlaganjima i zastrašivanju svedoka zasenjuju suđenje Srbima optuženim za zločine nad Albancima.
PROBLEMI NA SUĐENJU ZA SUVU REKU
Vesti o odlaganjima i zastrašivanju svedoka zasenjuju suđenje Srbima optuženim za zločine nad Albancima.
Premda je od tog zločina protekla gotovo puna decenija, još uvek nije na vidiku kraj suđenja osmorici srbijanskih policajaca koji su optuženi za verovatno najveće zlodelo koje je potkraj devedesetih počinjeno u kosovskom sukobu.
Suđenje je počelo 2. oktobra 2006., da bi bilo obustavljeno i ponovo nastavljeno nakon što je jedan od sudija smenjen zbog glasina o političkim pritiscima. U međuvremenu, tužioci i branioci se uzajamno krive za usporavanje sudskog postupka.
Žrtve zločina u Suvoj Reci bile su – uz samo jedan izuzetak – članovi porodice Beriša (Berisha). Među stradalima su i jedna beba stara godinu dana, kao i jedna stogodišnja starica.
Sudi se bivšem komandantu 37. jedinice specijalne policije iz Niša, Radoslavu Mitroviću; bivšem komndiru policije iz Suve Reke, Radojku Repanoviću, i njegovom zameniku, Nenadu Jovanoviću; bivšim policajcima Slađanu Čukariću, Miroslavu Petkoviću, Ramizu Papiću i Zoranu Petkoviću; te bivšem pripadniku državne službe bezbednosti zaduženom za područje Prizrena, Miloradu Nišaviću.
Oni se terete za ubistvo 48 civila. Žrtve su navodno bile dovedene u jedan kafić u Suvoj Reci, a tvrdi se da su optuženici potom unutra ubacili ručne bombe, da bi naposletku pucali u one koji su preživeli te eksplozije. Optužnica protiv njih je prva koja je u vezi sa događajima na Kosovu pred bilo kojim srbijanskim sudom podneta protiv policijskih starešina.
Tela nekih od žrtava nađena su među 800 leševa u masovnoj grobnici koja je 2001. otkrivena nadomak Beograda.
Dževalj Beriša (Dzevalj Berisha) je jedan od nekolicine članova porodice Beriša koji su preživeli pokolj. Ovaj nastavnik muzičkog iz Suve Reke kaže da je pokušao da pronađe ostala tela. Međutim, 16 leševa još uvek nedostaje.
Na godišnjicu masakra, srbijanski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, upitao je Mioljuba Vitorovića – tužioca koji radi na ovom slučaju – kada će suđenje biti okončano. Dobio je tek nejasan odgovor.
Vukčevićev portparol, Bruno Vekarić, izjavio je da za otezanje postupka ne treba kriviti tužioce. Po njegovim rečima, „izgleda da se jedino tužilaštvu žuri da slučaj Suva Reka što pre privede kraju.
„Čini se da odbrana kupuje vreme, nadajući se da optuženi na kraju neće ni biti osuđeni.“
Portparol tvrdi da je odbrana usporila proces time što je u više navrata zahtevala da budu pozvani novi svedoci, „koji, po mišljenju tužioca, nemaju da kažu ništa što bi zaista bilo relevantno za ovaj slučaj.
„[Iz odbrane] neprekidno traže da se utvrde nove činjenice, bez obzira na to koliko su one sitne ili nevažne za sam slučaj. Naprosto preispituju čak i one činjenice koje su očigledne i nesporne.“
Međutim, beogradski advokat Goran Petronijević – koji u ovom procesu zastupa Mitrovića – nije saglasan s Vekarićevim tvrdnjama.
„Činjenica je da je na suđenju za Suvu Reku bilo mnogo svedoka, ali je postupak isuviše spor uglavnom zbog tužilaca“, kazao je on.
„Oni satima ispituju svedoke, što je iscrpljujuće za sve – odbranu, svedoke i sudsko veće.“
Suđenje je već bilo odloženo na duži rok, kada je u septembru 2007. – skoro godinu dana nakon što je počelo – sutkinja Gordana Petrović povučena iz slučaja. Po srbijanskom zakonu, kada dođe do zamene sudije, postupak mora početi iz početka, uključujući i ponovno čitanje optužnice i saslušanje iskaza svedoka.
Premda je zvanično objašnjenje predsednika okružnog suda Siniše Važića bilo to kako je Petrovićeva suđenje za Suvu Reku napustila zbog isteka mandata, sudija tvrdi da je u pitanju politički pritisak.
„Saznala sam da je [Važić] doslovce primio nalog iz jedne strane ambasade i jedne nevladine organizacije da me skloni iz slučaja, jer će u protivnom finansijska pomoć koja je već dodeljena okružnom sudu biti povučena“, kazala je ona.
U to vreme je u beogradskim medijima bilo spekulacija da je sutkinja pala u nemilost zato što navodno nije ukazala na povezanost koja u slučaju Škorpioni postoji između osumnjičenika za ratne zločine i visokih zvaničnika srpske vojske.
U aprilu 2007., beogradski sud za ratne zločine izrekao je presude petorici pripadnika vojne jedinice Škorpioni, koja je snimila ubistvo šestorice Muslimana nadomak Srebrenice, u julu 1995. Dvojica bivših pripadnika paravojnih formacija osuđena su na po 20 godina, jedan na 13, četvrti je dobio pet godina, dok je peti oslobođen.
Iako tvrdnje Petrovićeve nikada nisu dokazane, preostala dva člana sudskog veća na suđenju za Suvu Reku nisu smenjena, mada je i njihov mandat istekao kad i njen.
Vekarić je rekao da se i politička kriza koja je izbila nakon što je Kosovo 17. februara proglasilo nezavisnost odrazila na suđenje za Suvu Reku.
Prošlog meseca je srbijanski predsednik Boris Tadić raspustio parlament i raspisao parlamentarne izbore, nakon što je premijer Vojislav Koštunica – gnevan zbog toga što su evropske države priznale nezavisnost pokrajine – odbio da podrži poteze koji vode ka evropskim integracijama.
Premda je srbijanska policija obavezna da protiv Srba koji se sumnjiče za ratne zločine nad kosovskim Albancima pokrene istragu, Vekarić tvrdi da je situacija na Kosovu takva da će biti mnogo teže obezbediti saradnju policije.
Portparol tužilaštva je rekao i da su postojale sumnje da su srpski svedoci u slučaju Suva Reka – uglavnom bivši srpski policajci koji svedoče protiv svojih kolega – bili izloženi „ogromnom pritisku“ da ne svedoče. A kosovski Albanci su se od samog početka opirali tome da svedoče, jer ne veruju da će srpski sud obezbediti pravično suđenje.
Vekarić je rekao da su neki svedoci prilikom svedočenja odbijali da govore, dok su ostali povukli svoje prvobitne iskaze.
„Još se nije desilo ništa dramatično, ali se – u poređenju sa periodom kada je suđenje počelo – može videti razlika u komunikaciji između advokata i nekih svedoka“, rekao je on.
Miloš Teodorović je izveštač IWPR-a.