PRODOR KRAJNJE DESNICE U BUGARSKOJ

Prvog dana po dolasku Atake na vlast, Bugarska ce se povuci iz NATO-a.

Drugog dana ce razmotriti sporazum s Evropskom unijom, ponovno pokrenuti dva najstarija reaktora u nuklearnoj elektrani iz sovjetske ere u Kozloduju i saopstiti javnosti planove za dupliranje broja vojnika u bugarskoj armiji.

Treceg dana, Ataka bi prekinula sve odnose sa Svetskom bankom i MMF-om, zabranila bi etnicke manjinske stranke i ukinula programe na manjinskim jezicima u drzavnim medijima.

Tako bi izgledala prva tri radna dana vlade koju bi predvodila nova nacionalisticka partija u Bugarskoj sudeci prema izjavama njenog zivopisnog, kontroverznog lidera – Volena Siderova.

Ataka, koja je osnovana u aprilu, je politicki fenomen.

Siderov je bivsi novinar koji je nekada uredjivao reformisticki list "Demokratija". U medjuvremenu je postao radikalni nacionalista, objavljivao je knjige koje su kritikovane zbog navodnog rasizma i isteran je s posla u nacionalnom dnevnom listu gde je radio kao kolumnista.

Tokom prosle godine, njegov kablovski televizijski program, "Ataka", nasao se na udaru kritike vecine organizacija za ljudska prava, najcesce zbog grubih izjava o romskoj ili turskoj zajednici u Bugarskoj.

Siderov tvrdi da su "Cigani krivi za genocid koji su izvrsili nad Bugarima".

U aprilu, Siderov i desetak drugih politicara registrovali su politicku stranku pod imenom koje nosi njegov kontroverzni televizijski program.

Dok su se velike partije centra medjusobno nadmetale pokusavajuci da privuku glasace na svoju stranu uoci parlamentarnih izbora odrzanih 25. juna, Ataka se neopazeno probila medju najjace politicke stranke.

Postala je cetvrta politicka partija po snazi u bugarskom parlamentu pri cemu samo Bugarska socijalisticka partija, BSP, bivsi vladajuci Nacionalni pokret "Simeon Drugi", NDSV, i Pokret za prava i slobode, DPS, imaju vise poslanika od nove nacionalisticke stranke.

Stavise, uspeh novoformirane partije na izborima 25. juna bi mogao biti samo pocetak snazenja Atake kao politicke snage u zemlji, dok se politicka kriza u Bugarskoj neprestano produbljuje.

Nakon neuspeha BSP-a da formira koalicionu vladu sa DPS-om prosle nedelje, sve su prisutnije procene da bi se mogli odrzati novi parlamentarni izbori na kojima bi Ataka verovatno postigla jos znacajniji uspeh.

Vlada koja bi prihvatila politiku koju najavljuje Ataka ocito bi sokirala svet.

Ova sok taktika je, zapravo, namerna. Trenutno je jedini cilj ove stranke da odbaci i ponisti rezultate politike poslednje vlade, pri cemu Ataka nema nameru da napusti opozicione redove za sada.

"Mi necemo formirati koalicije, niti cemo ulaziti u vladu", objasnio je jedan poslanik Atake u izjavi za domacu stampu.

On je uporedio ulogu njegove stranke sa konjskom muvom koja ujeda i muci velike zivotinje oko sebe.

Bugarski politicari su listom suprotstavljeni novoj politickoj snazi na bugarskoj javnoj sceni i sve parlamentarne stranke su odbacile bilo kakvu mogucnost saradnje sa Atakom, koju mnogi optuzuju za "nacisticku" politiku.

Clanovi ove nacionalisticke stranke gnevno odbacuju ovu optuzbu. "Umorni smo od uzvracanja na smesne optuzbe o tome kako smo mi rasisticki ksenofobi ili kako mi ugrozavamo manjinska prava", izjavio je Pavel Sopov, clan Atake, za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR.

Medjutim, tesko bi se moglo reci da je Siderov otklonio zabrinutost javnosti svojim poslednjim istupima. Dan nakon izbora, on je ponovio raniji zahtev Atake da se televizijski programi na jezicima manjina ugase, a da se oni koji su dopustili da se takvi programi emituju krivicno gone.

"Jedna od prvih stvari koje cemo uraditi jeste ukidanje programa vesti prepunog mrznje na turskom jeziku na nacionalnoj televiziji", rekao je Siderov 26. juna. "Zahtevacemo kaznu za one izdajnike koji su dopustili emitovanje takvog programa".

Politicki program Atake je takodje neobicna mesavina populistickih, nacionalistickih i socijalistickih slogana. U tom programu trazi se zabrana kupovine nekretnina u Bugarskoj za strance, revizija svih vecih postupaka privatizacije, povecanje vojske, ponovno uvodjenje smrtne kazne i donosenje novog sveobuhvatnog zakona koji bi definisao "nacionalnu izdaju".

Pavel Sopov, medjutim, insistira da se pogresno tumace namere njegove stranke, te da je njena orijentacija, u sustini, pacifisticka. "Koja bi to neonacisticka partija, kako nas neki sasvim pogresno opisuju, zagovarala mir?", pita se on.

On brani zahtev njegove stranke za "monolitnom zemljom, koja nije podlozna podeli po osnovu etnickih, verskih ili kulturnih razlika".

Prelazeci na pitanje manjinskih prava, Sopov otvoreno dodaje: "Mi smatramo da u Bugarskoj nema manjina".

Sopov je jedino priznao da postoje izvesne etnicke i verske grupe koje ne bi trebalo podsticati da se izoluju od vecinskog stanovnistva kroz upotrebu drugih jezika.

Atakino snazno protivljenje Pokretu za prava i slobode, koja zastupa interese etnickih Turaka, zasniva se na striktnom tumacenju Ustava koji zabranjuje etnicke stranke, dodaje on.

Siderov je odbio da odgovori na pitanja BCR-a o identitetu stranke i njenoj politici.

Uprkos svoje javno deklarisane politicke umerenosti, cini se da Ataka vidi sebe – pri cemu je i drugi vide – kao fenomen slican francuskom Nacionalnom frontu i drugim krajnje desnicarskim partijama u Evropi.

Posle bugarskih parlamentarnih izbora, Slobodnjacka partija u Austrija, Nacionalni Front, poljska Samoobrona i ruska Rodina su javno saopstile kako Siderovljevu stranku smatraju svojim saveznikom.

Medjutim, neki posmatraci kazu da bi ove relativno dobro uredjene stranke mogle odustati od uspostavljanja eksplicitnih veza sa neskriveno rasistickom organizacijom kakva je Ataka.

"Nijedna zemlja clanica Evropske unije ne bi dopustila stranci sa takvim stepenom rasizma ili ksenofobije da udje u drzavni parlament", tvrdi Krasimir Kunev iz Helsinskog komiteta Bugarske.

Kunevljev kolega, Jonko Grozev, navodi da neke Siderovljeve izjave krse zakone i medjunarodne sporazume koje je Bugarska ratifikovala.

Mozda je to tako, ali Siderovu niko nije zapretio krivicnom prijavom. U stvari, u ovom trenutku, on je taj koji javno opisuje bugarske politicare kao kriminalce tvrdeci da je njima, a ne njemu, mesto – u zatvoru.

Albena Skodrova je direktor Balkanske istrazivacke mreze, lokalizovanog projekta IWPR-a, u Bugarskoj.