Prva Runda: Milosevic

NATO je mogao da predvidi da ce neposredne posledice njegove akcije bombardovanja Srbije dovesti do rapidnog pogorsanja situacije na terenu na Kosovu, i upravo se to i dogodilo. Medjutim, zapadni zvanicnici su iznenadjeni svojom nesposobnoscu da smanje Milosevicevu sposobnost da destabilizuje region, a pogotovo da ga primora da prihvati mirovni sporazum i mirovne snage NATO-a.

Posle sest dana kontinuiranih raketnih napada i vazdusnih udara, izgleda da su jugoslovenska vojska i policija u iznenadjujuce dobrom stanju. NATO je pogodio vecinu ciljeva koje je odredio: osam vojnih aerodroma, desetine radarskih postojeca, kasarni, skladista kao i drugi objekti su ili unisteni ili tesko osteceni. Medjutim, vojne i policijske komunikacije, lanci komandovanja, kao i ljudski potencijali su ostali nedirnuti.

Isto vazi i za vecinu raketa zemlja-vazduh kao i protiv-vazdusnih sistema odbrane, jer se Vojska Jugoslavije mudro uzdrzala od njihove upotrebe tokom napada i tako ih ucinila nevidljivim za elektronske detektore NATO-a. NATO sada kaze da uvodi takticke borbene avione i cilja na artiljeriju i tenkove u juznoj Srbiji i na Kosovu. Medjutim, u ovom trenutku lose vreme jos uvek primorava saveznike da lete iznad 10.000 stopa, sto je previsoko da bi se pogodile pokretne mete. Tako da ofanziva srpskih snaga na terenu na Kosovu moze da se nastavi barem jos nekoliko dana, bez obzira na sve napore NATO-a.

Zapravo, Miloseviceve snage su vec ostvarile vecinu svojih namera: zastrasujucom brzinom su slomile otpor Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) u severnom delu Kosova, i usmerile talas izbeglica ka jugu. Obezbedile su deset kilometara siroku tampon zonu duz granica sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom, i tako blokirale moguce prilaze pojacanju i snabdevanju OVK, ali i postavile prepreku mogucem pokusaju NATO-a da nasilno udje.

Ostaje nejasno kako ce se NATO nositi sa ovom situacijom: osnovna vojna teorija kaze da je nemoguce naterati neprijatelja da se povuce samo vazdusnim napadima, bez obzira na broj upotrebljenih bombi i raketa. Ovo znaci da intenziviranje akcije bombardovanja juzno od 44. paralele, koje je NATO najavio u ponedeljak, verovatno nece doneti nikakav rezultat. To takodje znaci da ce NATO morati da ponovo razmotri svoju strategiju, a sto je jos vaznije, i svoju politiku. Problem je u tome sto ispravljanje greske znaci istovremeno priznavanje da je greska ucinjena - a to je rizik na koji je spreman samo mali broj politicara.

A na domacem terenu, Milosevic je pridobio ogromnu podrsku, cak i medju svojim najvecim kriticarima. Posto su se zacule prve sirene, vecina Srba je prihvatila parolu "zemlja je moja, bez obzira da li je u pravu ili nije." Sve njihove frustracije izazvane zivotom u Jugoslaviji su sada preusmerene prema Zapadu. Hiljade mladih Beogradjana se okupilo na centralnom trgu da bi prisustvovali rok koncertnu prkoseci vazdusnim napadima. Za trenutak je izgledalo kao da se vreme u Beogradu vratilo nazad - muzicke grupe kao i lica u gomili su bila ista kao i pre dve godine. Tada su mase trazile ostavku Slobodana Milosevica; ovog puta meta njihovog otpora bili su NATO i zapadne vodje koje su naredile vazdusne napade.

Dodajte svemu ovome uspesno obaranje americkog aviona F-117 zapadno od Beograda, koje je isto tako podiglo moral, i mozete zakljuciti da je Milosevic jaci nego ikada - a svakim danom dok napadi traju postaje sve jaci. NATO ce nastaviti da bombarduje jos nekoliko dana. Ali tada ce imati tezak izbor: razmestiti kopnene snage sve uz poveliki rizik zrtava, ili vratiti se pregovarackom stolu da bi se suocio jos jaci Milosevic.

Dejan Anastasijevic je novinar magazina Vreme u Beogradu.