Raspustena vojna komisija za saradnju s Hagom

Vlasti u Beogradu ukinule su vojnu komisiju za koju se sumnja da je prenosila informacija Slobodanu Milosevicu.

Clanovi komisije bili su konzervativni jugoslovenski generali, a njeno raspustanje moglo bi biti signal vlasti da se njihov pasivni otpor Haskom tribunalu nece vise tolerisati.

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadic naredio je 11. aprila da Komisija Vojske Srbije i Crne Gore za saradnju sa sudom u Hagu prestane da radi.

Tadicevo imenovanje na mesto ministra odbrane Srbije i Crne Gore u martu ove godine ukazuje na znacajnu promenu u nacinu upravljanja vojskom. Demokratska stranka ubijenog premijera Zorana Djindjica i Demokratska partija socijalista crnogorskog premijera Mila Djukanovica sada vode glavnu rec, pa su zapoceli reforme ciji je cilj, jednim delom, da se marginalizuje konzervativni anti-haski lobi.

Do kraja prosle godine, kontrola nad vojskom bila je u rukama bivseg jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice. Ovaj konzervativni politicar, koji je u vise navrata javno kritikovao Haski tribunal, bio je prisutan na sastanku Vrhovnog saveta odbrane na kome se raspravljalo o planovima za osnivanje komisije, tako da je morao biti upoznat sa njenim postojanjem.

Komisiju za saradnju s Haskim tribunalom osnovali su u prolece 2001. godine tadasnji ministar odbrane Slobodan Krapovic i nacelnik Generalstaba VJ Nebojsa Pavkovic. Njen zadatak je bio da pretrazuje vojne arhive u potrazi za dokazima koji bi isli u prilog optuzenih pred Haskim tribunalom - pogotovo lica iz same vojske.

Zvanicno, vlasti u Beogradu su obecale da ce podrsku u prikupljanju gradje za odbranu dobiti samo oni optuzenici koji se dobrovoljno predaju Haskom tribunalu.

Medjutim, sada se cini da je komisija dostavljala informacije Slobodanu Milosevicu, koji ne spada u tu kategoriju.

Ministarstvo odbrane do sada nije navelo ko je sve bio na listi privilegovanih koji su mogli doci do dragocenih dokumenata u posedu pomenute komisije. Dokazi da se krisom pomagalo Milosevicu su posredni, ali prilicno brojni.

Najpre, tokom sudjenja Milosevic postavlja veoma precizna pitanja svedocima tuzilastva zasnovana na detaljnim i sveobuhvatnim podacima o zbivanjima na ratistu, angazovanim pojedincima i jedinicama.

Milosevic na sudjenju nikada ne navodi izvor informacija, ali njihova sveobuhvatnost i nacin na koji ih prezentuje ukazuju na pristup obimnoj gradji kavu jedino poseduje Vojska Srbije i Crne Gore.

Drugo, pored arhivskih dokumenata, Milosevic ocito ima pristupa i drugim osetljivim podacima. Primer za to je ispitivanje svedoka optuzbe Milana Babica, bivseg politickog lidera Republike Srpske Krajine, RSK, u Hrvatskoj. Milosevic ga je optuzio da je pripremio svoje svedocenje uz pomoc hrvatskih obavestajaca.

Podatke o takvim tajnim kontaktima putem telefona i licnih susreta izmedju Babica i hrvatskih obavestajaca Milosevic nije mogao dobiti ukoliko nije imao sopstvene obavestajne izvore.

Analiza Miloseviceve odbrane, prema izvoru IWPR-a iz Vojske Srbije i Crne Gore, ukazuje na mogucnost da mu je komisija uistinu pomagala, te da joj je u tome pruzala podrsku vojna uprava bezbednosti koja predstavlja snazno uporiste anti-haskog lobija. Isti izvor navodi da su na poslu prikupljanja podataka posebno angazovani bivsi pripadnici mocne vojne uprave bezbednosti.

Ukidanje komisije verovatno ce znacajno narusiti mogucnosti samog Milosevica, ali i drugih optuzenika u Hagu, da pripreme svoje odbranu.

Raspustanje komisije moglo bi imati i dalekoseznije posledice. Vojna komisija za saradnju s Haskim tribunalom predstavljala je srediste konzervativnog nacina misljenja unutar oruzanih snaga. Njenim uklanjanjem, vlada je oslabila mrezu visokih armijskih oficira koji se suprotstavljaju Tribunalu, a odlucni su u nameri da ga opstruiraju.

Povrsan pogled na spisak clanova komisije otkriva listu ljudi koji su bili tesno povezani sa Milosevicevim rezimom.

Na spisku je 28 penzionisanih generala. Predsedavajuci komisije bio je aktivni general potpukovnik Zlatoje Terzic, koji se vise nije pojavljivao u medijima, cak ni u vojnom magazinu "Vojska" zbog prirode posla u komisiji.

Drugi clan komisije bio je general Milan Gvero, bivsi blizak saradnik generala Ratka Mladica, bivseg komandanta Vojske Republike Srpske, VRS, najpoznatijeg osumnjicenog za ratne zlocine u Bosni. Veruje se da se Mladic krije u Srbiji i da uziva neformalnu zastitu dela vojske. Gvero je napustio VRS nakon sto je predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic izbacila nacionalisticke elemente iz vojske srpskog entiteta 1996. godine. Gvero se preselio u Beograd i kao penzioner je, prema navodima izvora IWPR-a bliskog vojsci, nastavio da pomaze svom nekadasnjem ratnom komandantu Mladicu.

Formalno, broj dva u komisiji, penzionisani general Geza Farkas predstavlja tvrdu struju blisku Jugoslovenskoj levici, politickoj partiji Miloseviceve zene, Mire Markovic. Cinjenica da je Farkas bio nacelnik vojne uprave bezbednosti tokom rata na Kosovu pokazuje u kojoj se meri preplicu vojna obavestajna sluzba i aktivnosti komisije.

Vojni analiticari u Beogradu smatraju da je general Nebojsa Pavkovic, koji je u svojstvu tadasnjeg nacelnika Generalstaba VJ bio angazovan u procesu osnivanja komisije 2001. godine, mogao imati snazan licni interes za takav postupak. Komisija bi mu mogla biti od koristi ako bi Haski tribunal podigao optuznicu protiv njega u vezi sa ratnim dogadjajima na Kosovu.

Pavkovic se vec sada nasao iza resetaka, ali ne zbog navodnih ratnih zlocina. Njega su 1. aprila uhapsili vojni istrazni organi pod sumnjom da je vojska, u vreme kada je imao komandu nad armijom, pomogla i pruzila podrsku atentatorima pri pokusaju ubistva opozicionog politicara Vuka Draskovica.

Suvise je rano za procenu da li je anti-haski lobi unutar vojnih struktura ozbiljno narusen raspustanjem komisije. Medjutim, sa novim ljudima u Ministarstvu odbrane drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, makar se raspravlja o promenama koje ce spreciti mogucnost da armija prikriva haske optuzenike.

Kraj komisije bio je izvestan nakon sto je Boris Tadic preuzeo duznost ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Neposredno nakon imenovanja na tu duznost, Tadic je potvrdio da ce saradjivati s Haskim tribunalom, kao i da Vojska Srbije i Crne Gore vise nece pruzati utociste haskim optuzenicima.

U njegovom izjavama ponavljaju se tvrdnje predsednika nove drzavne zajednice Svetozara Marovica, koji je u martu izjavio za beogradski list "Vecernje novosti" da je dobio uveravanja od nacelnika generalstaba kako "vojska obavlja svoje duznosti u skladu sa zakonom i da ne skriva nikoga. Vazno je ukloniti bilo kakve sumnje da bi izvesne strukture unutar vojske mogle biti umesane u takve aktivnosti."

Ne ulazeci u detalje, Tadic je izjavio da je bilo nedozvoljenih aktivnosti. Takodje je obecao istragu o tome. Neki vojni analiticari to tumace kao priznanje da su neki elementi unutar vojnih struktura pomagali Mladicu da se sakrije od haskih istrazitelja.

Demontaza anti-haskog lobija unutar Vojske Srbije i Crne Gore olaksace potragu za licima osumnjicenim za ratne zlocine kao i njihovo izrucenje Tribunalu. Ipak, treba prevaliti jos dug put pre nego sto se Ratko Mladic pojavi na optuzenickoj klupi, ali ukidanje vojne komisije moze predstavljati prvi mali korak na tom putu.

Aleksandar Radic je nezavisni vojni analiticar iz Beograda.