RASTE PRITISAK DA SE ESDAUN ODREKNE SVOJIH “IMPERIJALNIH” MOCI

Udruzenje Bosna i Hecegovina 2005 ima spremne planove za konferenciju Dejton II. Sledeceg oktobra, jednu deceniju posle medjunarodne vojne i diplomatske intervencije kojom je okoncan rat u Bosni, ova sarajevska grupacija ce pozvati strucnjake za drzavnu upravu i lidere nadlezne za donosenje odluka sirom sveta da dodju u Zenevu.

Kristof Solioz, izvrsni direktor asocijacije, ciji je cilj promovisanje razvoja politike kroz istrazivanje i debatu, nema nikakvih sumni u pogledu glavnog cilja konferencije koja ce se odrzati pod nazivom “Deset godina posle Dejtona i dalje”.

“Ured viskog predstavnika trebalo bi da bude zatvoren do kraja 2005. godine, i da prenese vecinu svojih nadleznosti na lokalne vlasti”, izjavio je za IWPR.

Dejtonski mirovni sporazum, iniciran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Sjedinjenih Drzava u Ohaju, i potisan tri sedmice kasnije u Parizu, imenovao je sefa Ureda visokog predstavnika, OHR, kao “najvisu instancu na terenu za tumacenje ovog sporazuma o civilnoj implementaciji mirovnog sporazuma”. Da li ce pozivi koji stizu iz Zeneve naici na odobravanje Pedija Esdauna, Visokog predstavnika od proleca 2002. godine, drugo je pitanje.

On je odbacio pozive da se organizuje jos jedna runda medjunarodnih pegovora da bi se diskutovalo o buducnosti bosanskih institucija, kao i o njegovoj funkciji. “Nema govora o Dejtonu II”, izjavio je za IWPR u nedavno datom intervjuu.

Bivsi lider britanskih liberalnih demokrata u nacelu ipak prihvata opstu strategiju davanja vecih ovlascenja lokalnim institucijama, i navodi “potrebu izvlacenja iz ove naglaseno intervencionisticke uloge koju sada imamo i prebacivanja nadleznosti na lokalne vlasti”.

Za IWPR je izjavio: “Videcete da ce doci do smanjena teritorije na kojoj se mogu koristiti ovlascenja Visokog predstavnika. Besmisleno je govoriti Bosancima, 'Morate preuzeti veca ovlascenja, ali mi ih vam nikada necemo dati', pa moramo pripemiti ovaj prenos i na nasoj strani”.

Esdaun je dobio ovlascenja od Saveta za implementaciju mira, PIC, koji cini 50 zemalja odgovornih za nadgledanje Dejtonskog posrazuma. Odluke Visokog predstavnika su tako, bar teorijski, pod kontrolom medjunarodne zajednice, i podlozne reviziji od strane Ustavnog suda Bosne i Evropskog suda za ljudska prava.

Ali, u praksi, PIC ne kontrolise njegove odluke, niti je odredio bilo kakva pravila za kontrolu koriscenja takozvanih bonskih prava. Ova prava su data Visokom predstavniku na konferenciji PIC u Bonu u decembru 1997. godine, posle dve godine gotovo potpunog izostajanja politickog napretka u Bosni.

Zapravo, bonska prava omogucuju Esdaunu da smenjuje predsednike, premijere, sudije i gradonacelnike bez obaveze da dozvoli reviziju svojih odluka. U junu, na primer, Esdaun je smenio 59 zvanicnika iz srpskog entiteta u Bosni, Republike Srpske, RS, zbog nepostovanja Dejtonskog sporazuma.

Osim toga, funkcija mu daje pravo veta na kandidate za ministarske polozaje bez obaveze da javno prezentuje bilo kakve dokaze. Takodje, ima pravo da namece zakone i stvara nove institucije bez obaveze da bosanskim poreskim obveznicima prezentuje procenu troskova.

Volfgang Petric, Visoki predstavnik u periodu izmedju 1999. i 2002, izjavio je da bonska prava Ureda visokog predstavnika treba smanjiti, zbog nedostatka kontrole i balansa i odsustva mehanizama pozivanja na odgovornost.

”Glavni cilj 1997. godine bila je zastita tada slabasne drzave Bosne i Hercegovine od gangstera i drugih destabilizujucih elemenata”, izjavio je za IWPR. “Ali, posto je od tada zabelezen veliki napredak na polju politike, trebalo bi da postepeno suzavamo ta ovlascenja i, sto je najvaznije, uvodimo kontrolne mehanizme, koji vise nisu u rukama Visokog predstavnika.”

Doris Pak, sef delegacije EU parlamenta u Jugoistocnoj Evropi, slaze se sa takvim stavom. “Visoki predstavnik treba da ostane u BiH jos neko vreme, (ali) ne bi trebalo da koristi sva ovlascenja koja su mu data”, izjavila je za IWPR.

Diplomate u Sarajevu smatraju da bi ovaj model – neka vrsta “ublazenog Bona”- mogao biti sledeci korak u transformaciji uloge Visokog predstavnika, koji je od 2002. godine istovremeno i Specijalni predstavnik EU za Bosnu i Hercegovinu.

Prosle godine, uticajni berlinski ekspertski tim, Evropska inicijativa za stabilnost, ESI, doveo je u pitanje demokratski legitimitet Ureda visokog predstavnika.

U izvestaju pod naslovom “Nevolje evropskog Radzastana” autori tvrde da Esdaun rutinski koristi imperijalisticke metode upravljana slicne onima koje su britanski guverneri primenjivali u Indiji u 19. veku.

Dzulijan Brejtvajt, koji je bio sef Esdaunovog ureda za komunikacije u to vreme, odbacio je izvestaj ESI kao primer “neodgovornog senzacionalizma”. Pozalio se da tim izvestajem “nije ucinjeno nista da bi se pomoglo da Bosna postane odrziva evropska demokratija”.

Ipak, u intervjuu datom IWPR, Esdaun je priznao da ce sa priblizavanjem Bosne potpisivanju Ugovora o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom njegov naslednik morati sve manje da koristi ovlascenja koja su mu data.

“Medjunarodna zajednica ce se sa pozicije upravljaca u procesu pomeriti na poziciju partnera u procesu”, rekao je Esdaun.

Tvrdeci da se poslednjih meseci uzdrzavao od koriscenja “velikog dela teritorije na kojoj su bonska prava bila upotrebljavana”, dodao je, “ja zelim da ih manje koristim, kao sto se vidi iz broja intervencija – 69 prve godine, 36 u drugoj, tri u prosloj godini.”

”Necu skrivati cinjenicu da vise nego neki drugi zvanicnici verujem da mora doci do promene”, kaze on.

Mada ima neslaganja oko rokova u kojima bi moglo doci do smanjivana Ureda visokog predstavnika, sve veci broj diplomata u Sarajevu se zalaze za prenosenje vecih ovlascenja na lokalne institucije.

Pre odrzavanja sednice upravnog komiteta PIC, zakazane za pocetak decembra, jedan zapadni ambasador u Sarajevu sazeto je opisao ove rasprave kao nadvlacenje izmedju onih koji su nestrpljivi da vide brzi napredak i onih koji su zadovoljni postojecim stanjem.

”Ima ljudi koji zele da zaljuljaju camac i ima onih koji zele da se drze mirnih voda”, izjavio je ovaj diplomatski izvor.

Ocekuje se da ce na ovom skupu biti vodjeni razgovori o buducem usmerenju Ureda visokog predstavnika u narednoj godini.

Pretpostavljajuci da ce Bosna, kao sto je planirano, ispuniti dva svoje cilja (koji su takodje ciljevi medjunarodne zajednice) – otpocinjanje pregovora o Ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji sledeceg proleca i prikljucivanje NATO programu Partnerstva za mir – cini se verovatnim da ce se camac Visokog predstavnika uskoro zaista zaljuljati.

Markus Bikel boravi u Sarajevu kao dopisnik sa Balkana za Austrijsku novinsku agenciju i novine Der Tagesspiegel