Rumuni upozoravaju na ekolosku katastrofu u delti Dunava

Rumunija vrsi pritisak na svog istocnog suseda, Ukrajinu, zbog planova za izgradnju kanala kroz deo delte Dunava, sto prema tvrdnjama Rumuna predstavlja ozbiljnu pretnju za zivotinjski svet i ekoloski sistem ovog jedinstvenog prirodnog stanista. .

Prve radove u pocetnoj fazi izgradnje kanala “Bistro” Ukrajina je otpocela 26. avgusta. Projekat ukljucuje prosirivanje postojeceg kanala i njegovo pretvaranje u 160 kilometara dug plovni put koji ce povezivati Crno more i Dunav.

Cineci ovo Ukrajina ignorise brojne osude i izraze zabrinutosti koji stizu iz medjunarodnih ekoloskih organizacija, od stranih vlada i iz Rumunije. Svi su zabrinuti zbog stete koju bi novi prosireni kanal mogao naneti podrucjima na kojima se gnezde neke od najredjih ptica u Evropi.

Delta Dunava je cuvena u svetu po bogatstvu i raznolikosti zivotinjskog i biljnog sveta. Ova oblast je staniste za preko 300 vrsta ptica, 160 vrsta riba, ukljucujuci i jesetru od koje se dobija kavijar, i 800 vrsta biljaka, od kojih se mnoge ne mogu pronaci ni na jednom drugom mestu u Evropi.

Romulus Stika, direktor Nacionalnog instituta za rumunsku deltu Dunava, izjavio je za IWPR da ce ovaj projekat doneti mnogo zrtava, pocevsi od “najvece kolonija pelikana u Evropi”.

Stika predvidja da ce novi kanal izazvati “ekolosku katastrofu” u delti Dunava. “Biljke koje postoje samo u ovoj oblasti sasvim ce nestati sa lica zemlje”, izjavio je on.

Prve posledice izvodjenja gradjevinskih radova vec su vidljive. Borci za zastitu priode primetili su da su stotine ptica napustile svoja gnezda ovog leta, a gotovo je sigurno da su to ucinile zbog buke od gradjevinskih radova.

Od maja, kada su planovi Ukrajine objavljeni, ekolozi iz citavog sveta cesto su upozoravali da je biosfera delte ugrozena.

“Kanal ce promeniti hidrolosku ravnotezu delte”, rekao je za IWPR Radu Popa, rumunski naucnik koji radi na Univerzitetu juzne Kalifornije.

“Nivo vode ce se spustiti, a isparavanje intenzivirati”, dodao je. “Stanista vecine ribljih vrsta bice tesko ostecena. Ptice ce ostati bez oblasti u kojima se gnezde.”

Njegova predvidjanja potvrdjuju gotovo svi strucnjaci za ocuvanje prirode u svetu, koji smatraju da ce novi prosireni kanal sigurno dovesti do oticanja vode iz delte i tako izazvati katastrofu u ovom mocvarnom stanistu.

Pretpostavlja se da bi nepozeljni prateci efekti mogli ukljucivati povecani nivo zagadjenja naftom iz brodova koji ce ploviti kanalom i podizanje nivoa buke, sto ce se negativno odraziti na floru i faunu.

Popa smatra da novi kanal nece ugroziti samo stanista u delti Dunava nego i u sirem regionu Crnog mora.

“Sva djubriva i hemijski preparati koji se koriste u zemljoradnji na obalama Dunava dospevaju u podzemne vode i odatle u reku”, kaze on. “Trska i biljke u delti filtriraju te supstance… (ali) ako trska bude unistena, delta vise nece funkcionisati kao dzinovski filter i ekoloski sistem Crnog mora ce biti ugrozen.”

Nezavisno od poslednjeg sukoba oko sudbine delte, Rumunija i Ukrajina se vec godinama spore oko Crnog mora, uglavnom zbog ribolova i prava na istrazivanje na severu.

U pitanju je oko 13.000 kvadratnih kilometara mora, potencijalno bogatog naftom i gasom. Rumunija je 16. septembra iznela ovaj problem pred Medjunarodni sud u Hagu.

Kada je u pitanju delta Dunava, Rumunija, u kojoj se nalazi 80 procenata ove oblasti, zahtevala je od Ukrajine da obustavi izgradnju kanala “Bistro” dok medjunarodni eksperti ne procene moguce ekoloske posledice.

Ministarka Rumunije za ekologiju, Speranta Jankulesku, vec je zahtevala od Ukrajine, ranije ove godine, da dostavi studiju o mogucim posledicama izgradnje kanala.

U Bukurest je krajem jula stigao dokument od desetak strana. “Za nas je to bilo apsolutno nedovoljno”, nedavno je izjavila ministarka.

Uprkos upozorenjima ekologa i prituzbama Rumunije, Ukrajina istrajava u nameri da nastavi radove na kanalu, govoreci da ce ovaj projekat unaprediti privredu i otvoriti nova radna mesta u sitomasnom regionu. Planirani datum zavrsetka je kraj 2008. godine.

Ukrajina je u vise navrata odbacivala sva upozorenja ekologa i tvrdila da Rumunija preuvelicava opasnosti.

Ipak, zahtevi Rumunije, kojima je dato dosta publiciteta u lokalnim medijima u zemlji, dobijaju sve snazniju medjunarodnu podrsku.

Evropska unija je proslog meseca i zvanicno zahtevala od Ukrajine da obustavi izgradnju kanala i poslala u Rumuniju tim EU eksperata koji ce istraziti ovu oblast i sastaviti izvestaj o mogucim posledicama projekta “Bistro”.

Evropska komisija je upozorila Kijev da bi ovaj projekat mogao ozbiljno narusiti odnose izmedju EU i Ukrajine. “To nije potez koji odobravamo. Otvaranje ovog kanala nece doprineti poboljsanju nasih odnosa sa Ukrajinom”, izjavio je portparol komisije, Zan-Kristof Filor, na konferenciji za stampu u Briselu.

Umesao se i nemacki kancelar Gerhard Sreder. Posle razgovora o projektu “Bistro” sa premijerom Adrijanom Nastaseom prilikom posete Rumuniji pre nekoliko sedmica, izjavio je: “Takav projekat moze se realizovati tek posle medjunarodne analize mogucih posledica za prirodno okruzenje. Svaki drugaciji postupak bio bi neodgovoran.”

Kancelar je ipak naglasio da Berlin ne moze spreciti privatnu nemacku kompaniju da ucestvuje u ovom projektu. Pretpostavlja se da je mislio na Josef Mobius Bau AG, firmu koju je Ukrajina angazovala za izgradnju kanala.

O sve vecoj zabrinutosti medjunarodne zajednice govori i upozorenje Svetskog fonda za prirodu, WWF, jedne od vodecih ekoloskih organizacija u svetu, koja je osudila Ukrajinu zbog nastavljanja gradjevinskih radova. “Ovakav postupak Ukrajine je prekrsaj prema reci Dunav koja predstavlja evropsko i svetsko blago”, navodi se u skorasnjem izvestaju.

I Sjedinjenje Drzave su izrazile zabrinutost. Na sastanku sa novinarima krajem avgusta, zamenik portparola ministarstva spoljnih poslova Adam Ereli izjavio je da je Vasington “duboko zabrinut zbog ekoloskih posledica ovog projekta i nespremnosti vlade Ukrajine da postuje svoje ugovorne obaveze i stavove drugih zemalja i medjunarodnih organizacija.”

Ugovorne obaveze odnose se na konvencije o delti koje su i Rumunija i Ukrajina potpisale ili nasledile, ukljucujuci Ramsarsku medjunarodnu konvenciju o mocvarama iz 1971. godine, bilateralni sporazum izmedju Ukrajine i Rumunije, te proglasenje ove oblasti za rezervat “Covek i biosfera” od strane UNESCO.

Sa intenziviranjem sukoba, Rumunija je zapretila da ce izgraditi sopstveni, zaseban kanal izmedju Dunava i Crnog mora, koji bi kanal “Bistro” ucinio neupotrebljivim.

Kanal bi bio dugacak oko 20 kilometara i odveo bi veci deo vode iz Dunava pre nego sto on stigne do ukrajinskog dela reke, sto bi onemogucilo plovidbu kanalom “Bistro”. Prema proceni vlade, ovaj projekat bi Rumuniju kostao cetiri miliona evra i mogao bi biti zavrsen za dve godine.

Daniela Tusel je novinarka bukurestanskog lista “Libertatea”.