Rumunija bi da zaustavi ilegalnu imigraciju

Rumuniji treba pomoc radi pojacanja bezbednosti njenih granica, da bi imigracionu kontrolu priblizila evropskim standardima.

"Za sprecavanje ilegalnog prelaska granica i sverca potrebna su nam dodatna sredstva", kaze pukovnik Marian Dumitru, sef rumunskih granicara. "Potrebna nam je pomoc Evropske zajednice, narocito finansijska."

Rumunija poslednjih godina postaje tranzitni centar ilegalne imigracije u Evropsku zajednicu, imigranti stizu iz zemalja bivseg Sovjetskog Saveza, Somalije, Iraka, Avganistana i Sri Lanke.

Brussels je rekao Bucharestu da mora poboljsati kontrolu svojih granica ukoliko zeli da obezbedi clanstvo u EU. Zvanicni podaci otkrivaju da je gotovo 500 ljudi uslo ilegalno u Rumuniju u poslednjih sest meseci ove godine, sto je duplo veci broj u odnosu na isti period prosle godine.

Svi oni kazu da je Rumunija samo tranzitna zemlja i da se nadaju da ce nastaviti putovanje u zemlje Evropske zajednice. Iskustvo Rumunije ponavlja se i u ostalim balkanskim zemljama, narocito Bosni i Hrvatskoj. Tela dvanaest irackih imigranata nadjena su u reci Savi na granici Hrvatske i Bosne, 30. i 31.avgusta. Devetoro ljudi i troje dece udavilo se kada se prevrnuo njihov camac.

U toku prosle nedelje, hrvatska policija vratila je 54 Iranca, 29 Iracana i 9 turskih drzavljana u Bosnu. Uhvaceni su prilikom pokusaja ilegalnog prelaska granice.

Posto u Bosni vize nisu potrebne, ona je popularno pocetno mesto buducih imigranata. U prvih sest meseci ove godine, bosanska policija je pritvorila oko 600 ljudi koji su pokusali da predju preko ove teritoriju. Domace i medjunarodne procene otkrivaju da je broj ljudi koji sa uspehom zavrsavaju svoje putovanje cak za deset puta veci. Hrvatska policija je u toku dvanaest meseci do maja 2000. godine uhapsila oko 6.000 ilegalaca, a oko 4.500 u toku istog perioda prosle godine.

Ovog meseca rumunski organi vlasti planiraju da na zapadu zemlje, blizu granice sa Madjarskom, otvore novi imigracioni centar. Ova zgrada omogucice smestaj, hranu i medicinsku pomoc za oko 100 ljudi. Prvi ovakav centar u okolini Bucharesta je pretrpan.

Evropska zajednica obezbedila je sredstva (oko 800.000 eura) zajedno sa rumunskim ministarstvom za unutrasnje poslove (oko 200.000 eura). EU je, takodje, odobrila zajam od oko 1,2 americkih dolara za pobosljanje obezbedjenja granice. Medjutim, zvanicnici misle da je potrebno mnogo vise novca da bi Rumunija dostigla evropske standarde.

Visi hrvatski zvanicnik za imigraciona pitanja takodje je apelovao za medjunarodnu pomoc radi resavanja ovog problema. Hrvatski granicari, rekao je ovaj zvanicnik, nemaju dovoljno osoblja i opreme da u potpunosti nadgledaju njene granice.

U skladu sa politikom EU da se pronadje zajednicki stav o kontroli granicnog prelaza, Rumunija je pocela da saradjuje sa Bugarskom u obezbedjenju granica. Krajem juna postignut je bilateralni sporazum o repatrijaciji. Zbog labave imigracione kontrole, obe zemlje nalaze se na crnoj listi EU i njihovim gradjanima potrebna je viza za ulazak u ove zemlje.

Bucharest takodje pregovara sa Ukrajinom, Rusijom i Moldavijom radi postizanja sporazuma o vracanju drzavljana koji ilegalno prelaze granicu. Rumunija je potpisala sporazum o ponovnom vracanju njenih gradjana sa Bugarskom, Madjarskom i vecinom evropskih zemalja u poslednjih nekoliko godina.

Zvanicni podaci ukazuju da je u poslednjih sest meseci ove godine, rumunska granicna policija sprecila 21.000 stranaca, vecinom iz bivseg Sovjetskog Saveza, da udju u zemlju jer nisu imali ispravna putnicka dokumenta. Medjutim, postoji kretanje u oba pravca. Policijski podaci ukazuju da je oko 23.000 Rumuna vraceno u toku prosle godine, a oko 4.300 ove godine, od kojih je 1.800 doslo iz Madjarske.

Izmedju aprila i juna ove godine, makedonska policija sprecila je oko 7.000 ljudi da ilegalno udju u ovu republiku. Vecina su Rumuni, Albanci, Bugari kao i jugoslovenski gradjani.

Rumunska policija sprecila je oko 4.700 Rumuna da sa laznim dokumentima napuste zemlju. Rumunske vlasti ocekuju da ce u najskorije vreme obezbediti novi pasos koji odgovara evropskim standardima.

Marian Chiriac je redovni dopisnik IWPR.