RUMUNIJA: KONTROVERZNE REAKCIJE OKO RUDNIKA ZLATA

Raste gradjanski otpor prema najvecoj inostranoj investiciji u Rumuniji - velikom rudniku zlata povrsinskog kopa u Transilvaniji za koji ekolozi kazu da ce proizvesti katastrofalne posledice.

Svetska banka je proslog meseca odbila zahtev za odobravanje 100 miliona americkih dolara kredita za projekat vredan 400 miliona dolara koji vodi kanadska kompanija Gabriel Resources.

"Prezadovoljni smo", izjavio je Eugen David, predsednik lokalne grupe koja se protivi predlozenoj izgradnji rudnika u dolini Rosia Montana. "Nadamo se da ce i druge finansijske institucije i banke isto postupiti."

On je projekat koji predvidja iskopavanje gigantskog kopa na podrucju izvanrednih prirodnih lepota opisao kao "spekulativan, neprofitabilan i neodrziv", uz tvrdnju da ce rudnik samo "uvecati zagadjenost i siromastvo."

Kanadska kompanija, Rosia Montana Gold Corporation, misli drugacije: ona i dalje radi na realizaciji planova za najveci rudnik povrsinskog kopa koji je ikada napravljen u Evropi.

Arheolozi se takodje protive toj ideji posto bi rudnik razorio ostatke rimskog rudnika koji se nalazio na istom mestu - a koji spadaju medju najbolje sacuvane ostatke rimskih rudnika koji su ikada pronadjeni - kao i nekoliko sela koja bi morala biti srusena.

Izvestaji organizacija "Grinpis" i "Prijatelji zemlje" tvrde da bi dolina bila transformisana, ne samo iskopavanjem nego i ogromnim kolicinama cijanida koje se koriste u rudnicima zlata.

"Ono sto je stanovnicima doline Rosia Montana sada najpotrebnije jeste solidarnost", izjavio je novinar Horia Turkanu. "Potrebno im je da ljudi protestuju, da pisu, da vode kampanju protiv ove strasne opasnosti koja se nadvila nad njih. Potrebno im je da znaju da nisu sami."

Kompanija Gabriel Resources planira da u ovoj dolini proizvode oko 280 tona zlata u narednih petnaest godina. Kompanija je obecala da ce rudnik obezbediti posao za 15.000 ljudi.

Ipak, vecina lokalnih stanovnika ne veruje u ova obecanja i plasi se da ce ovaj projekat razoriti sela i zagaditi vodu za pice. Sa druge strane, oni ne zele da se isele iz ove oblasti.

"Ljudi ce ili dobiti novac da kupe nove kuce, ili ce dobiti nove kuce koje cemo izgraditi u susednim selima. Nemaju razloga da brinu", izjavila je portparol kompanije Rosia, Dana Golea. "Niko nece nista izgubiti, pobrinucemo se za to."

Ali, Rumunija je u poslednjih par godina imala nekoliko incidenata sa cijanidom, pa su zbog toga ljudi dodatno zabrinuti.

Izlivanje cijanida u u rumunskom rudniku Baje Mare 2000.godine zagadilo je vodu za pice od koje je zavisilo 2,5 miliona ljudi i izazvalo pomor ribe.

Stotine ljudi se razbolelo, jer su vlasti obavestile ljude u selima da je voda zagadjena tek dve sedmice posle ovog dogadjaja.

Zvanicnici su prebacili krivicu na neuobicajene vremenske uslove i trvrdili da je incident u Baje Mare bio prirodna katastrofa.

Drugi slucaj izlivanja cijanida pogodio je zemlju polovinom januara prosle godine, kada je gotovo stotinu ljudi, uglavnom dece, zavrsilo u bolnici, nakon sto su jeli kontaminiranu ribu iz reke Siret.

Nesrecu su izazvali radnici koji su rastvor cijanida koji se nalazio u tankovima fabrike deterdzenata u likvidaciji prosuli u Siret, reku koja se uliva u Dunav.

Zbog ovog incidenta uhapsen je samo jedan covek, a kompanija je kaznjena za nemar iznosom u visini od 800 dolara. Kasnije je ova kompanija bankrotirala.

Zvanicnici nadlezni za ekologiju objavili su da sadrzaj hemikalija u reci Siret 128 puta premasuje dozvoljeni nivo.

Ove godine dogodili su se novi incidenti, a poslednji se desio u oblasti Bistrice u Transilvaniji, u avgustu.

Industrijski pogon je greskom ispustio toksicne supstance u vodu, kontaminirao vise od polovine lokalnih bunara i izazvao zdravstvene probleme kod velikog broja ljudi.

Lokalni zdravstveni radnici kazu da bunari ne mogu biti zatvoreni jer nijedno od sela nije povezano sa vodovodom, a ljudi iz ovog regiona nemaju drugi nacin da dodju do vode.

Zagadjenost, koja je dobrim delom posledica fascinacije teskom industrijom u komunistickoj eri, predstavlja trajan problem u Rumuniji.

Kiselina izaziva zdravstvene probleme u zajednicama koje zive duz obala reke Ampoi vec vise od dvadeset godina.

Prema izvestaju koji je nedavno objavio Ured za zastitu potrosaca u Rumuniji, OPC, voda za pice u Bukurestu svojom zagadjenoscu premasuje maksimalne vrednosti koje dozvoljava Evropska unija.

Inspektori krive stare vodovodne mreze zbog kojih je moguce zagadjivanje vode za pice.

Daniela Tusel je novinar bukurestanskog dnevnika "Libertatea ".