Rumunija: Zlodela tajne policije i dalje potresaju zemlju

Bivsi predsednik Rumunije vratio se na politicku scenu optuzujuci vladu da koristi usluge agenata tajne policije iz komunisticke ere.

Emil Constantinescu je 24.juna odrzao konferenciju za stampu na kojoj je optuzio aktuelne vlasti da ponovo zaposljavaju oficire kojima je on tokom svog mandata od 1996. do 2000. godine dao otkaze.

"Mnogi inostrani zvanicnici su zbunjeni nad cinjenicom da vlasti reaktiviraju agente koji su nekada bili angazovani u represivnom sistemu ili su spijunirali Zapad", rekao je on.

Bivsi predsednik nije dalje elaborirao ovu temu, ali njegov nekadasnji savetnik, Marius Oprea,

koji je nedavno objavio knjigu o zloglasnoj komunistickoj tajnoj policiji poznatoj pod imenom Securitate, ponudio je vise detalja i saopstio IWPR-u da je u drzavnoj sluzbi ponovo angazovano "desetak visih oficira" i jos "mnogo onih nizeg ranga".

On tvrdi da su mnogi bivsi oficiri Securitatee koje je prethodni rezim otpustio ponovo zaposleni na najvisim polozajima, ukljucujuci i mesta u kabinetima predsednika i premijera, razlicita ministarstva i sluzbe domace i inostrane spijunaze. Vlada je odbila da komentarise ove optuzbe.

Prosle nedelje, Nacionalni savet za istrazivanje arhiva Securitate, CNSAS, objavio je nameru da upozna javnost sa imenima policijskih oficira iz komunisticke ere koji se nalaze u javnoj sluzbi.

Neki clanovi vladajuce Socijaldemokratske partije, PSD, osudili su ovu odluku kao "nezakonitu" i prete da ce izvesti savet pred sud.

Ion Stan, predsednik parlamentarne komisije koja kontrolise aktivnosti Rumunske obavestajne sluzbe, SRI, smatra da se CNSAS nalazi pred veoma slozenim zadatkom.

On je izjavio za IWPR da prema sadasnjim zakonima, pre nego sto objavi bilo kakva smena, Savet mora intervjuisati one kojih se to tice i omoguciti im da se zale na takvu odluku. Ukoliko Savet ipak donese odluku na njihovu stetu, oni imaju pravo da potraze zastitu pred rumunskim sudovima.

Sukob je dobio novi obrt kada je zamenica predsednika SRI, Daniela Buruiana, clanica ekstremisticke Partije za veliku Rumuniju, PRM, optuzila clanove CNSAS-a da su agenti stranih obavestajnih sluzbi.

Izjavila je da takve informacije dolaze od ljudi koji su direktno povezani sa rumunskim obavestajnim sluzbama. Clanovi saveta koje ima u vidu ili su nekadasnji komunisticki disidenti ili priznate javne licnosti.

Politicki analiticari odbacuju takve optuzbe kao pokusaj da se omete rad CNSAS-a. "Bivsi komunisti vicu faul jer su nespremni da podstaknu debatu o aktivnostima Securitate u proslosti", kaze novinar Horatiu Pepine.

"Mada su arhive tajne policije otvorene za javnost, do sada nije bilo znacajnijih istrazivanja uticaja tajne policije na drustvo ili stete koju su uzrokovali njeni oficiri."

Pod vladavinom Securitate Rumunija je prakticno bila policijska drzava od 1947. do 1989.godine. Prema tvrdnji predsednika CNSAS-a, Gheorghea Onisorua, tajna policija je pratila ogroman broj ljudi koristeci sopstveno osoblje i oko 700.000 dousnika, od kojih je svaki obavestavao policiju o dva ili tri "osumnjicena".

Telefoni su prisluskivani, posta je pregledana, stanovi su ozvucavani, a svako ko bi se usudio da kritikuje rezim stavljan je pod najstrozi nadzor. Oficiri su pratili ljude na ulici ili sedeli u atomobilima ispred kuca osumnjicenih - dajuci jasan signal svim Rumunima da se nikakva tajna ne moze sakriti od Securitate.

Danas, vise od 12 godina posle pada nekadasnjeg diktatora Nicolae Ceausescua, postoje sumnje da bivsi oficiri tajne policije jos uvek drze kljucne polozaje u javnom zivotu Rumunije.

Buduci da Rumunija sada zeli da se pridruzi NATO-u, Bukurest intenzivira svoje napore da uslove za prijem ispuni pre skupa Alijanse u Pragu koji je zakazan za novembar.

Prve korake u tom pravcu vlada je nacinila proslog meseca, uvodjenjem mera za proveru obavestajnih oficira pre nego sto im se omoguci pristup tajnama NATO-a. Ali, to je objavljeno tek posle kritickih izvestaja u domacoj i stranoj stampi.

Mada debata o Securitate i dalje traje, do danas je zbog toga samo jedan clan vlade podneo ostavku.

Prosle godine, Ristea Priboi, clan PSD, suocio se sa optuzbama da je pomagao u koordiniranju napada na Radio Slobodna Evropa osamdesetih godina. Podneo je ostavku na mesto sefa parlamentarnog komiteta koji je nadzirao strane obavestajne sluzbe, ali je zadrzao mesto u rumunskom parlamentu.

Marian Chiriac je nezavisni novinar iz Bukuresta (BCR No 345, 26-Jun-02)