Saslušanje o pljačkama srpskih paravojnih formacija

Rachel Irwin

Senior Reporter

Monday, 21 February, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 680, 21. februar 2011.)

Svedočeći protekle sedmice pred Haškim tribunalom na suđenju Radovanu Karadžiću, bivši šef policije bosanskih Srba izjavio je da je srpskim paravojnim formacijama, ukoliko su raspolagale odgovarajućim ličnim i političkim vezama, bilo dopušteno da upadaju u naseljena mesta i pljačkaju ih.

„Koju vrstu političkih veza su te jedinice morale da imaju da bi odlazile na područja pod vojnom kontrolom [bosanskih Srba]?“, pitala je tužiteljka Kerolajn Edgerton (Carolyn Edgerton).

„Nije bilo neophodno da imaju bilo kakve druge veze izuzev prijateljskih da bi došli na izvesna područja“, odgovorio je svedok optužbe Tihomir Glavaš, koji je na mesto šefa policije opštine Hadžići (istočno Sarajevo) bio postavljen nakon što su u aprilu 1992. tu opštinu zauzeli bosanski Srbi.

U avgustu iste godine bio je premešten na Ilidžu, gde je radio kao zamenik šefa bezbednosnih službi.

Odgovarajući na pitanje kojim je paravojnim formacijama bilo dozvoljeno da borave na kom području, Glavaš je rekao da zbog pomenutih „ličnih prijateljstava“ zapravo „nije bilo potrebe ni za kakvom subordinacijom niti liderstvom bilo kojih društvenih organa“.

„One [paravojne jedinice] su bile dobrodošle pod izvesnim uslovima“, kazao je Glavaš. „Veoma brzo smo shvatili da nemamo previše koristi od tih ljudi . . . ulazili smo u sukobe sa tim formacijama zbog nekih njihovih aktivnosti. Oni nikada nisu želeli da odu na linije razgraničenja po šumama, već su radije odlazili u naseljena područja.“

„Vi tvrdite da je razlog zbog kojeg su odlazili na ta područja bio taj što su mogli da kradu i pljačkaju“, kazala je Edgertonova. „Kako ste znali da kradu i pljačkaju?“

„To je tada bila opštepoznata činjenica“, odgovorio je Glavaš. „Oni su pokazivali silu na delu. Imali smo stravičnih problema. Nismo mogli da im se suprotstavimo, jer su nam zapretili oružjem.“

„Šta se dešavalo sa onim što su opljačkali?“, pitala je Edgertonova.

„Uglavnom su to koristili za vlastite potrebe“, rekao je Glavaš.

Glavaš je potom govorio o pokojnom predsedniku opštine i lokalnog kriznog štaba u Hadžićima, Ratku Radiću.

„Da li je on, kao šef kriznog štaba, bio potčinjen bilo kom organu ili pojedincu?“, pitala je Edgertonova.

„Mislim da je krizni štab u svakoj opštini bio nezavisan i . . . da je [imao] ovlašćenje da donosi sve odluke u zoni vlastite odgovornosti“, kazao je Glavaš.

Glavaš je ispričao i kako je Radić govorio o vlastitim sastancima s Karadžićem.

„Nakon izvesnog vremena, stekao sam utisak da nas je lagao ili da je zloupotrebljavao vlastiti odnos sa dr Karadžićem, s obzirom na činjenicu da bi, onda kada je želeo da realizuje [vlastite] ideje, rekao da je o tome raspravljao i dogovorio se sa dr Karadžićem“, kazao je Glavaš.

Glavaš je dodao da bi Radić „nama rekao jednu stvar, a uradio nešto sasvim drugačije“.

A kada je na Karadžića došao red da unakrsno ispita svedoka, on je postavio niz pitanja koja su se ticala politike u bivšoj Jugoslaviji.

„Ta pitanja se manje-više odnose na visoku politiku“, primetio je u jednom trenutku Glavaš. „A ja nikada nisam bio političar – bio sam običan policajac.“

„Jesu li Srbi zauzeli čitavu opštinu ili samo deo koji je bio njihov?“, pitao je kasnije Karadžić.

Glavaš je potvrdio da se radilo samo o srpskim delovima. U jednom je trenutku opširno progovorio i o učešću hrvatskih snaga u sukobu između bosanskih Srba i Bošnjaka.

„Ovaj iskaz više uopšte nije relevantan“, umešala se Edgertonova.

„Ovo je svedok optužbe, zar ne?“, pitao je predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon).

Nakon što je Glavaš okončao svedočenje, dva svedoka su govorila o dešavanjima u opštini Novi Grad. Pre toga je ove sedmice svedočila i Sanija Dževlan, žrtva snajperske vatre u Sarajevu.

Tužioci tvrde da je Karadžić, koji je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić je optužen i da je planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i masakr koji je u julu 1995. počinjen nad 8,000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Suđenje će biti nastavljeno ove sedmice, ali će od 21. marta do 5. maja biti obustavljeno kako bi Karadžić stekao uvid u opsežan materijal koji mu je nedavno prosledilo tužilaštvo.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.