ŠEŠELJEVA STRANKA OPTUŽENA ZA ZASTRAŠIVANJE SVEDOKA

Borci za ljudska prava kažu kako je moguće da srpski ultra-nacionalista Vojislav Šešelj – kao lider Srpske radikalne stranke (SRS) – koristi svoje političke veze za šikaniranje svedoka optužbe na sopstvenom suđenju za ratne zločine.



Takođe ih brine i to u kojoj je meri Šešelj iz svoje haške ćelije u kontaktu sa pristalicama iz Beograda, što mu – kako kažu – i omogućava da vrši pritisak na svedoke.



Izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), Nataša Kandić, izjavila je za IWPR kako veruje da SRS zastrašuje svedoke, koji sada zaziru od pojavljivanja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Kandićeva tvrdi da Šešelj koristi svoj uticaj i kontakte kako bi bivše članove SRS-a sprečio da budu svedoci tužilaštva MKSJ-a.



Njeni se navodi temelje na razgovorima sa dva svedoka – Aleksandrom Gajićem i osobom čiji identitet iz bezbednosnih razloga ne može biti otkriven – koji je trebalo da se pojave kao svedoci tužilaštva. Kandićeva kaže da joj je Gajić, inače bivši dobrovoljac SRS-a, u nekoliko prilika rekao kako više ne želi da svedoči, jer je od strane Šešeljeve stranke izložen pritisku da to ne čini.



Prema navodima čelnice FHP-a, Gajić je potom promenio iskaz i pristao da svedoči za Šešeljevu odbranu.



Kandićeva kaže i da je Gajić za srbijanske medije izjavio kako je njemu i ostalim svedocima ona platila da bi svedočili protiv lidera SRS-a Za IWPR je izjavila kako pretpostavlja da je Gajić svoj stav promenio pod prinudom.



„Za mene je očigledno to da je on izložen pritisku od strane radikala“, kaže Kandićeva.



Šešelju se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje je u periodu od 1991. do 1993. navodno počinio u nastojanju da stvori „Veliku Srbiju“. Tereti se za podsticanje dobrovoljaca SRS-a na ubijanje i mučenje ne-Srba u Hrvatskoj i Bosni.



Kandićeva je za IWPR izjavila kako strahuje da je izvestan broj svedoka optužbe primoran da povuče iskaze, pa čak i da pristane da nastupi na strani odbrane.



„Svedoci su pod pritiskom“, kaže ona. „A sav pritisak ide preko Radikalne stranke.“



Kandićeva navodi da su joj dva svedoka kazala kako im je bivši visoki funkcioner SRS-a, Ljubiša Petković, telefonirao i „savetovao da svedoče u Šešeljevu korist“.



I sam Petković je trebalo da se pojavi kao svedok optužbe, ali je pokušao da promeni stranu i svedoči za odbranu. Nedavno je prebačen u MKSJ zbog optužbi za nepoštovanje suda, nakon što se nije odazvao na obavezujući poziv za svedočenje koji mu je uputilo tužilaštvo.



Kandićeva tvrdi da i ostali svedoci tužilaštva koji su prešli na stranu odbrane – nakon što ih je, po njenim rečima, zastrašio SRS – sada optužuju tužioce da ih prisiljavaju da svedoče protiv Šešelja.



Po rečima Kandićeve, mnogi svedoci koje je tužilaštvo pozvalo da daju iskaze u međuvremenu su pred različitim opštinskim sudovima u Srbiji potpisali izjave u kojima tvrde da ih uznemiravaju – tužioci.



Te izjave – u kojima svedoci navode da se istražitelji tužilaštva koriste pretnjama i ucenama kako bi ih prisilili da svedoče protiv Šešelja – radikali objavljuju u svojim stranačkim glasilima.



I članovi SRS-a, uključujući i Šešelja koji je pred sudom, optužili su tužioce da zastrašuju svedoke.



„Skoro svi [svedoci] su zastrašeni svakovrsnim kršenjem ljudskih prava od strane MKSJ-a“, izjavio je za IWPR potpredsednik SRS-a, Dragan Todorović.



U samom Tribunalu, Kancelarija tužilaštva je odbila da se izjasni o tim navodima, ali je porekla da je postojalo bilo kakvo maltretiranje svedoka.



„Kancelarija tužioca odbacuje sve navode svedoka o pretnjama, ucenama ili bilo kakvom zastrašivanju od strane istražitelja“, izjavila je portparolka Kancelarije Olga Kavran.



Todorović je u međuvremenu negirao navode po kojima su članovi SRS-a vršili pritisak na svedoke optužbe da ne svedoče na suđenju Šešelju. „To je apsolutna neistina“, kazao je on.



IWPR je od Todorovića zatražio i da dodatno prokomentariše te navode, ali je on odbio da to učini. Osim toga, IWPR je stupio u kontakt i sa članovima Šešeljevog pravnog tima u Beogradu, koji su takođe odbili da se izjasne.



POLITIKA, A NE PRAVO



Organizacije za zaštitu ljudskih prava brine i to što bi Šešelj, koji se na suđenju brani sam, privilegije koje su mu radi toga odobrene – poput nenadziranih telefonskih razgovora sa Beogradom – mogao iskoristiti za vršenje političkog uticaja u Srbiji.



A to, po njihovim rečima, ugrožava svedoke optužbe – koji osećaju da on još uvek presudno utiče na svoju stranku i njene aktivnosti u Srbiji – i čini ih ranjivima.



„U pitanju je nešto što iziskuje ozbiljnu istragu – o tome kako svedoci menjaju iskaze, ili kako oni koji su pristali da svedoče protiv Šešelja sada svedoče u njegovu korist“, izjavio je za IWPR izvršni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), Milan Antonijević.



Šešelju su nenadzirani razgovori sa pravnim timom odobreni pod pretpostavkom da se odnose na njegovu odbranu, ali posmatrači tvrde da ih okrivljeni koristi i za nastavak svog političkog delovanja.



„[Svi telefonski razgovori] treba da se vode u skladu sa pravilima suda koja se tiču pripreme odbrane i ostalih pravnih pitanja – ali se, nažalost, celokupna komunikacija koristi u političke svrhe“, tvrdi Antonijević.



Iako te povlastice – ukoliko sekretarijat Tribunala proceni da se zloupotrebljavaju – mogu biti ukinute, komentatori kažu da je Šešelja teško sprečiti da pozive koristi za kontakte sa svojim političkim saradnicima.



„U praktičnom pogledu, to je zbilja nemoguće – jer to što se neko brani samostalno za sobom povlači i tajnost kada je reč o promišljanju i strategiji odbrane, koja pak može podrazumevati i telefonske razgovore sa političkim zvaničnicima ili bilo kim drugim iz Srbije“, kaže Param-Prit Sing (Param-Preet Singh) iz Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava (Human Rights Watch, HRW).



Po Antonijevićevim rečima, nakon što je komunikacija odobrena, više nije moguće nadzirati je kako bi se sprečili politički razgovori.



„Možete mu ili dozvoliti sa komunicira, ili mu u potpunosti zabraniti komunikaciju“, kaže on. „Ne možete neprekidno motriti na njegove izjave.“



Javne izjave i posete članova SRS-a pritvorskoj jedinici potvrđuju da Šešelj još uvek u značajnoj meri utiče na vođenje svoje partije.



„U ključnim trenucima, rukovodstvo Radikalne stranke leti u Hag po mišljenje. Nismo u mogućnosti [da to dokažemo], jer ne raspolažemo transkriptima njihovih razgovora – možemo samo da nagađamo o tome šta se događa u ćeliji“, kaže Antonijević.



Tokom suđenja, Šešelj je i sama pojavljivanja pred sudom koristio za iznošenje političkih stavova.



Tako je uoči nedavnih izbora u Srbiji izrazio neslaganje sa pro-evropskim partijama, izjavljujući pred sudom – a to su mogli čuti oni koji suđenje prate posredstvom interneta ili srbijanske televizije – da Evropsku Uniju čine „srpski neprijatelji iz svih delova sveta“.



Šešelj je takođe pohvalio Zvezdana Jovanovića – bivšeg pripadnika specijalnih jedinica, koji je osuđen za ubistvo srbijanskog premijera Zorana Đinđića, počinjeno marta 2003. u Beogradu.



„Sve te poruke koje se šalju iz sudnice više su namenjene Srbiji i javnosti, a ne sudskom procesu i samom suđenju“, kaže Antonijević.



Pravila Tribunala ne sprečavaju one koji su u pritvoru da se na bilo koji način bave politikom.



„Ne postoji odredba kojom se nedvosmisleno zabranjuje političko delovanje“, izjavila je za IWPR portparolka Tribunala Nerma Jelačić. „Naša pravila su u skladu sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i poveljom UN-a, a u ovom konkretnom slučaju i sa domaćim propisima.“



Međutim, komentatori su izrazili bojazan da bi dalje Šešeljevo učešće u srbijanskoj politici moglo da dovede do odbijanja svedoka da iznesu dokaze protiv njega.



„Izvesno je da Tribunalu ne odgovara, kao što ni samim svedocima ne odgovara to da se pritvorenicima dozvoljava nesmetano političko delovanje“, izjavila je Singova povodom navoda Kandićeve u vezi sa zastrašivanjem svedoka.



ŠTRAJK GLAĐU



Neki analitičari tvrde da je odluka žalbenog veća Tribunala iz decembra 2006., kada mu je dozvoljeno da se brani samostalno, Šešelja ohrabrila da nastavi sa političkim delovanjem – kako u sudnici, tako i iz ćelije.



Nakon optuženikovog štrajka glađu, žalbeno je veće odbacilo prvostepenu odluku o tome da se imenuje advokat koji će ga zastupati. A u ranijoj odluci o prekidanju samostalnog nastupa sudsko veće se pozivalo na „zastrašivanje i klevetanje svedoka“.



Jelačićeva naglašava da prema Statutu Tribunala svaki okrivljenik ima pravo da se brani sam, pri čemu sudije Tribunala procenjuju da li mu to treba odobriti ili ne.



Međutim, profesor prava sa Amsterdamskog Univerziteta, Goran Sluiter, tvrdi kako je probleme izazvala upravo odluka da se Šešelju dozvoli da se brani samostalno.



„[Šešeljeva] pozicija je veoma jaka, jer je on štrajkovao glađu i, u suštini, dobio ono što je tražio“, kazao je Sluiter.



„Mislim da postoji strah da će ponovo [štrajkovati glađu] ukoliko se pojavi nešto čime nije zadovoljan, tako da naprosto ne znaju kako da izađu na kraj s njim.“



Iako tvrdnje o zastrašivanju svedoka nisu dokazane, i Sluiter smatra da Šešeljeve dosadašnje manipulacije pred Tribunalom i neometana komunikacija nipošto ne olakšavaju situaciju.



„Postoji opasnost da se on – svestan svoje pozicije i toga da je pravo na samostalnu odbranu gotovo svetinja – možda oseća toliko sigurnim da se upušta i u takve aktivnosti [zastrašivanje svedoka]“, kazao je Sluiter.



„Ukoliko postoji zloupotreba, samostalnu odbranu bi možda trebalo preispitati i imenovati mu zastupnika.“



No, Sluiter kaže kako nije optimista kada je reč o tome da li će Tribunal to učiniti.



„Očigledno je da niko nema hrabrosti da se u to iznova upusti. Čini se da je njegovo pravo na samostalan nastup apsolutno i bezuslovno“, zaključio je Sluiter.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.