Šešelju uskraćeno finansiranje odbrane
Srbijanski nacionalistički političar nije obezbedio dokaze o tome da ne raspolaže sredstvima dovoljnim za finansiranje pravnog tima.
Šešelju uskraćeno finansiranje odbrane
Srbijanski nacionalistički političar nije obezbedio dokaze o tome da ne raspolaže sredstvima dovoljnim za finansiranje pravnog tima.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 653, 9. jul 2010.)
Haški tribunal je i zvanično odbacio zahtev srbijanskog nacionalističkog političara Vojslava Šešelja za finansiranje njegovog tima odbrane, čime je okončana borba koja je trajala bezmalo sedam godina.
Otkako je 2003. uhapšen, Šešelj je – kao pravnik po obrazovanju – insistirao na tome da se brani samostalno, usled čega je 2006. godine, kada su sudije pokušale da mu dodele pravnog zastupnika, čak stupio i u štrajk glađu. Takođe je od samog početka insistirao i na tome da sud finansira pridružene članove njegovog tima odbrane.
Međutim, prema odluci koju je ove sedmice doneo zamenik sekretara Tribunala, Ken Roberts, Šešelj je – uprkos tome što su mu tokom godina u više navrata upućivani zahtevi da to učini – uporno propuštao da dostavi dokaze o tome da „ne raspolaže sredstvima dovoljnim za finansiranje odbrane“.
Umesto toga, Šešelj je insistirao na tome da sekretarijat „raspolaže svim neophodnim podacima o njegovom finansijskom stanju, pošto je kod srbijanskih vlasti proverio podatke koje im je dostavio“.
Sekretarijat je 25. juna Šešelju uputio pismo u kojem ga je ponovo upozorio da obezbedi tražene podatke.
Roberts je u tom pismu naveo i to da je predsedavajući sudija u slučaju Šešelj, Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), na saslušanju održanom 14. juna rekao da sekretarijat „već ima sve podatke koje potražuje od okrivljenog“.
„Uz dužno poštovanje, sekretar smatra da to nije slučaj“, kaže Roberts u pismu.
On je u ovosedmičnoj odluci ukazao na „okrivljenikovu dugu istoriju neobaziranja na zahteve sekretarijata koji su se ticali njegovog finansijskog statusa, kao i na posledičnu nesposobnost sekretarijata da se izjasni o tom propustu“.
Šešelj je uhapšen 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje, i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni je i dalje lider Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.
U julu 2009. Šešelj je proglašen krivim za nepoštovanje suda zbog otkrivanja poverljivih detalja o zaštićenim svedocima u jednoj od svojih knjiga.
Okrivljenom predstoji još jedno suđenje za uvredu suda, i to zbog otkrivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka u jednoj od knjiga. Reč je o postupku koji tek treba da počne, pošto je Šešelj u međuvremenu zahtevao da dvojica sudija budu povučena sa tog slučaja.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
